Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Особине морске воде
- Салинитет – со у промилима (‰); просек 35‰; Црвено море 42‰, Балтичко 6–8‰.
- Испаравање повећава салинитет, слатка вода га смањује.
- Физичке особине: температура, боја, провидност (Саргашко море 66,5 m).
- Кретања морске воде
- Таласи – углавном од ветра; највиши на отвореном мору.
- Цунами – од подморских земљотреса, 50–1.000 km/h.
- Топле струје – из нижих у више ширине; хладне – из виших у ниже.
- Мореузи
- Босфор (Црно–Мраморно), Дарданели (Мраморно–Егејско): Европа/Азија.
- Берингов (Северни ледени–Тихи): Азија/Северна Америка.
- Баб ел Мандеб (Црвено море–Индијски океан): Азија/Африка.
- Гибралтарски (Атлантик–Средоземно море): Европа/Африка.
- Лед на Земљи
- Пермафрост (не прелази 0°C, 24% копна): активни слој, стално замрзнути слој, незамрзнуто земљиште.
- Снежна граница: екватор изнад 6.000 m, поларне области на нивоу мора.
- Планински ледници: циркни, долински, субподински, платоски; континентални: инландсис.
- Водопривреда и заштита вода
- Највећи потрошач пољопривреда, затим индустрија, рударство, енергетика.
- Несташица воде: Африка и Азија.
- Мере: пречишћавање, хлађење воде из термоелектрана, затворени циклус, мање ђубрива, депоније далеко од вода, контрола квалитета.
Салинитет – количина соли растворене у води, изражена у промилима (‰); хемијска особина морске воде.
Промил – хиљадити део: 1 g соли у 1 kg воде.
- Просечан салинитет Светског мора – 35‰.
- Испаравање повећава салинитет, а притицање слатке воде (падавине, притоке, отапање леда) га смањује.
Физичке особине – температура, боја и провидност морске воде.
- Температура – опада од екватора ка половима и са дубином (екватор 25–28°C, умерене ширине 10–20°C).
- Боја – топла, дубока и слана мора су плава; хладна, плитка и мање слана зелена; код ушћа великих река жутомрка.
- Провидност – дубина до које се види кроз воду.
- Црвено море – најсланије (42‰); Балтичко море – најмањи салинитет (6–8‰).
- Саргашко море – провидност 66,5 m; Бело море – 8–10 m због планктона.
- Жуто море – боја од наноса реке Хоангхо.
Таласи – кретање воде које углавном изазива ветар; чине их таласни брег и таласна долина.
Највиши таласи настају на отвореном мору, а уз обалу су знатно нижи.
Цунами – најразорнији морски талас, најчешће изазван подморским земљотресом; брзина 50–1.000 km/h.
Морске струје – спора хоризонтална кретања морске воде под утицајем сталних и периодичних ветрова.
- Топле струје – из нижих у више географске ширине, доносе топлију воду.
- Хладне струје – из виших у ниже географске ширине, имају хладнију воду.
Морске струје утичу на климу приобаља.
Мореуз (теснац) – узак водени пролаз који спаја мора или океане и раздваја суседна копна.
- Босфор – Црно и Мраморно море; Европа и Азија.
- Дарданели – Мраморно и Егејско море; Европа и Азија.
- Берингов мореуз – Северни ледени и Тихи океан; Азија и Северна Америка.
- Баб ел Мандеб – Црвено море и Индијски океан; Азија и Африка.
- Гибралтарски мореуз – Атлантски океан и Средоземно море; Европа и Африка.
- Вештачки морски канали: Суецки, Панамски, Коринтски.
Пермафрост – стално замрзнуто земљиште чија температура не прелази 0°C; захвата око 24% копна.
- Активни слој – горњи слој који се лети отапа (0,3–2 m).
- Стално замрзнути слој – водонепропустан, па се лети јављају мочваре.
- Незамрзнуто земљиште – најдубљи слој.
Ледник – покретна ледена маса која настаје у хионосфери, изнад снежне границе.
Снежна граница – надморска висина изнад које се нагомилава снежна маса и формира ледник; на екватору изнад 6.000 m, у поларним областима на нивоу мора.
- Планински ледници – циркни, долински, субподински и платоски.
- Континентални ледници – инландсис на Антарктику и Гренланду; шелфски ледници на мору.
- Највећа дебљина пермафроста (1.500 m) измерена је у Сибиру.
- Субподински ледници – аљаски тип; платоски – Скандинавско полуострво.
Водопривреда – делатност која на интегралан начин управља водама.
Највећи потрошач воде је пољопривреда (наводњавање), затим индустрија, рударство и енергетика.
Несташица чисте воде највише погађа Африку (раст становништва, загађење, пустиње) и Азију (велика густина насељености).
- Мере заштите вода – филтери и пречишћавање отпадних вода; хлађење воде из термоелектрана; затворени циклус потрошње у индустрији и рударству; мање ђубрива и пестицида; депоније даље од водених токова; контрола квалитета; кажњавање загађивача.
- Чиста вода за пиће нема боју, укус ни мирис.
Најважније:
- Салинитет: просечно 35‰; испаравање га повећава, слатка вода смањује.
- Физичке особине морске воде: температура, боја, провидност.
- Таласи: највиши на отвореном мору.
- Морске струје: топле иду из нижих у више ширине, хладне обрнуто.
- Мореузи: Босфор, Дарданели, Берингов, Баб ел Мандеб, Гибралтарски.
- Пермафрост: активни слој, стално замрзнути слој, незамрзнуто земљиште.
- Планински ледници: циркни, долински, субподински, платоски.
- Водопривреда: највећи потрошач пољопривреда; несташица у Африци и Азији.
- Заштита вода: пречишћавање, хлађење, затворени циклус, мање ђубрива, депоније далеко од вода.
