Изабери решење задатка:

Задатак 8

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Особине морске воде
    • Салинитет – со у промилима (‰); просек 35‰; Црвено море 42‰, Балтичко 6–8‰.
    • Испаравање повећава салинитет, слатка вода га смањује.
    • Физичке особине: температура, боја, провидност (Саргашко море 66,5 m).
  2. Кретања морске воде
    • Таласи – углавном од ветра; највиши на отвореном мору.
    • Цунами – од подморских земљотреса, 50–1.000 km/h.
    • Топле струје – из нижих у више ширине; хладне – из виших у ниже.
  3. Мореузи
    • Босфор (Црно–Мраморно), Дарданели (Мраморно–Егејско): Европа/Азија.
    • Берингов (Северни ледени–Тихи): Азија/Северна Америка.
    • Баб ел Мандеб (Црвено море–Индијски океан): Азија/Африка.
    • Гибралтарски (Атлантик–Средоземно море): Европа/Африка.
  4. Лед на Земљи
    • Пермафрост (не прелази 0°C, 24% копна): активни слој, стално замрзнути слој, незамрзнуто земљиште.
    • Снежна граница: екватор изнад 6.000 m, поларне области на нивоу мора.
    • Планински ледници: циркни, долински, субподински, платоски; континентални: инландсис.
  5. Водопривреда и заштита вода
    • Највећи потрошач пољопривреда, затим индустрија, рударство, енергетика.
    • Несташица воде: Африка и Азија.
    • Мере: пречишћавање, хлађење воде из термоелектрана, затворени циклус, мање ђубрива, депоније далеко од вода, контрола квалитета.
Салинитет – количина соли растворене у води, изражена у промилима (‰); хемијска особина морске воде.
Промил – хиљадити део: 1 g соли у 1 kg воде.
  • Просечан салинитет Светског мора – 35‰.
  • Испаравање повећава салинитет, а притицање слатке воде (падавине, притоке, отапање леда) га смањује.
Физичке особине – температура, боја и провидност морске воде.
  • Температура – опада од екватора ка половима и са дубином (екватор 25–28°C, умерене ширине 10–20°C).
  • Боја – топла, дубока и слана мора су плава; хладна, плитка и мање слана зелена; код ушћа великих река жутомрка.
  • Провидност – дубина до које се види кроз воду.
  • Црвено море – најсланије (42‰); Балтичко море – најмањи салинитет (6–8‰).
  • Саргашко море – провидност 66,5 m; Бело море – 8–10 m због планктона.
  • Жуто море – боја од наноса реке Хоангхо.
Таласи – кретање воде које углавном изазива ветар; чине их таласни брег и таласна долина.
Највиши таласи настају на отвореном мору, а уз обалу су знатно нижи.
Цунами – најразорнији морски талас, најчешће изазван подморским земљотресом; брзина 50–1.000 km/h.
Морске струје – спора хоризонтална кретања морске воде под утицајем сталних и периодичних ветрова.
  • Топле струје – из нижих у више географске ширине, доносе топлију воду.
  • Хладне струје – из виших у ниже географске ширине, имају хладнију воду.
Морске струје утичу на климу приобаља.
Мореуз (теснац) – узак водени пролаз који спаја мора или океане и раздваја суседна копна.
  • Босфор – Црно и Мраморно море; Европа и Азија.
  • Дарданели – Мраморно и Егејско море; Европа и Азија.
  • Берингов мореуз – Северни ледени и Тихи океан; Азија и Северна Америка.
  • Баб ел Мандеб – Црвено море и Индијски океан; Азија и Африка.
  • Гибралтарски мореуз – Атлантски океан и Средоземно море; Европа и Африка.
  • Вештачки морски канали: Суецки, Панамски, Коринтски.
Пермафрост – стално замрзнуто земљиште чија температура не прелази 0°C; захвата око 24% копна.
  • Активни слој – горњи слој који се лети отапа (0,3–2 m).
  • Стално замрзнути слој – водонепропустан, па се лети јављају мочваре.
  • Незамрзнуто земљиште – најдубљи слој.
Ледник – покретна ледена маса која настаје у хионосфери, изнад снежне границе.
Снежна граница – надморска висина изнад које се нагомилава снежна маса и формира ледник; на екватору изнад 6.000 m, у поларним областима на нивоу мора.
  • Планински ледници – циркни, долински, субподински и платоски.
  • Континентални ледници – инландсис на Антарктику и Гренланду; шелфски ледници на мору.
  • Највећа дебљина пермафроста (1.500 m) измерена је у Сибиру.
  • Субподински ледници – аљаски тип; платоски – Скандинавско полуострво.
Водопривреда – делатност која на интегралан начин управља водама.
Највећи потрошач воде је пољопривреда (наводњавање), затим индустрија, рударство и енергетика.
Несташица чисте воде највише погађа Африку (раст становништва, загађење, пустиње) и Азију (велика густина насељености).
  • Мере заштите вода – филтери и пречишћавање отпадних вода; хлађење воде из термоелектрана; затворени циклус потрошње у индустрији и рударству; мање ђубрива и пестицида; депоније даље од водених токова; контрола квалитета; кажњавање загађивача.
  • Чиста вода за пиће нема боју, укус ни мирис.
Најважније:
  1. Салинитет: просечно 35‰; испаравање га повећава, слатка вода смањује.
  2. Физичке особине морске воде: температура, боја, провидност.
  3. Таласи: највиши на отвореном мору.
  4. Морске струје: топле иду из нижих у више ширине, хладне обрнуто.
  5. Мореузи: Босфор, Дарданели, Берингов, Баб ел Мандеб, Гибралтарски.
  6. Пермафрост: активни слој, стално замрзнути слој, незамрзнуто земљиште.
  7. Планински ледници: циркни, долински, субподински, платоски.
  8. Водопривреда: највећи потрошач пољопривреда; несташица у Африци и Азији.
  9. Заштита вода: пречишћавање, хлађење, затворени циклус, мање ђубрива, депоније далеко од вода.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: