Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Листопадна шума (лишће у јесен мења боју и опада) и четинарска шума (зимзелене иглице); по боји и облику лишћа.

Одговор

Горе је листопадна шума (широко лишће које у јесен пожути и опада), а доле четинарска шума (иглице, зелена целе године). Закључујем по боји и облику лишћа и облику крошњи.

Детаљан одговор

На горњој слици је листопадна шума, а на доњој четинарска шума. Основна разлика је у врсти дрвећа и лишћа: листопадно дрвеће има широко лишће које у јесен мења боју (жути, црвени) и опада пре зиме, док четинари имају лишће у облику иглица и зелени су током целе године (зимзелени). То закључујем по боји и облику лишћа и крошњи – на горњој слици лишће је јесење обојено, а на доњој су високо дрвеће уских, купастих крошњи и тамнозелене иглице. Ове шуме расту у различитим условима: листопадне у топлијим пределима и на мањим надморским висинама, а четинарске у хладнијим пределима, на већим географским ширинама и већим надморским висинама. То показује да еколошки фактори, пре свега клима, утичу на распрострањеност биљног света.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Биосфера
    • Омотач Земље који обухвата целокупан живи свет.
    • Обухвата горњи део литосфере, хидросферу и доњи део атмосфере; прожима их и повезује у јединствен систем.
    • Највише живота: од 500 m испод површине океана до 6 km изнад површине Земље; микроорганизми и дубље и више.
    • Станиште – место за живот; постоји у води, земљишту, ваздуху, па и у телима других бића.
  2. Еколошки фактори
    • Абиотички (нежива природа): рељеф, вода, земљиште, клима (инсолација, температура, падавине, ветрови, влажност ваздуха).
    • Биотички (жива природа): узајамни односи живих бића и њихов утицај на неживу природу.
    • Мењају се са географском ширином и надморском висином – зато се мења разноврсност живог света.
  3. Настанак биосфере
    • Почиње са првим бактеријама, пре око 4,3 милијарде година.
  4. Хијерархија биосфере
    • Биосфера – врхунско јединство живе и неживе природе.
    • Биом (природна зона) – екосистеми једне климатске зоне; доминантна вегетација.
    • Екосистем = биотоп (животно станиште) + биоценоза (животна заједница).
    • Биотопи: речно дно, морска обала, пећина, стране кањона, стеновити планински врх.
    • Низ: биотоп → екосистем → биом → биосфера.
Станиште – место за живот које је потребно сваком живом бићу, од бактерије до кита.
Биосфера – омотач Земље који обухвата целокупан живи свет: горњи део литосфере, хидросферу и доњи део атмосфере.
Биосфера прожима остала три омотача (литосферу, хидросферу и атмосферу) и повезује их у јединствен систем.
  • Главни појас живота – од 500 m испод површине океана до 6 km изнад површине Земље.
  • Микроорганизми – живе и у дубљим деловима Светског мора и на већим висинама у тропосфери.
  • Станишта постоје у води, на површини и испод површине земљишта, у ваздуху, па и унутар тела других живих бића.
Еколошки фактори – услови који утичу на распрострањење биљног и животињског света.
  • Абиотички фактори – утицаји неживе природе: рељеф, вода, земљиште и клима (инсолација, температура ваздуха, падавине, ветрови, влажност ваздуха).
  • Биотички фактори – утицаји живе природе: узајамни односи живих бића и утицаји живих бића на неживу природу.
Еколошки фактори мењају се са географском ширином и надморском висином, па се мења и разноврсност живог света.
  • Листопадне шуме (лишће у јесен мења боју и опада) и четинарске шуме (зимзелене иглице) расту у различитим климатским условима.
Почетак стварања биосфере поклапа се са појавом првих бактерија, пре око 4,3 милијарде година.
Живот на Земљи временом је постајао све сложенији и разноврснији.
Биосфера – врхунско јединство живе и неживе природе; врх хијерархије.
Биом (природна зона) – обједињује различите екосистеме у једној климатској зони; карактерише га доминантна вегетација.
Екосистем – јединство живих бића и простора у коме она живе и врше своје функције; чине га биотоп и биоценоза.
Биотоп (животно станиште) – део простора са одређеном комбинацијом фактора неживе средине (клима, рељеф, вода, земљиште).
Биоценоза (животна заједница) – биљне и животињске врсте које живе на истом простору, у једном биотопу.
Хијерархијски низ од најнижег до највишег: биотоп → екосистем → биом → биосфера.
  • Биотопи: речно дно, морска обала, пећина, стране кањона, стеновити планински врх.
Најважније:
  1. Биосфера: омотач који обухвата целокупан живи свет.
  2. Обухват: горњи део литосфере, хидросфера и доњи део атмосфере.
  3. Појас живота: од 500 m испод површине океана до 6 km изнад површине Земље.
  4. Абиотички фактори: рељеф, вода, земљиште, клима.
  5. Биотички фактори: односи живих бића и њихов утицај на неживу природу.
  6. Промене фактора: са географском ширином и надморском висином.
  7. Настанак: прве бактерије, пре око 4,3 милијарде година.
  8. Екосистем: биотоп + биоценоза.
  9. Хијерархија: биотоп → екосистем → биом → биосфера.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: