Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Значај живог света
- Пречишћава ваздух и воду, чува и обнавља земљиште, разлаже отпад, опрашује биљке и расејава семе.
- Учествује у кружењу хранљивих материја, штити од ерозије, ублажава суше и поплаве.
- Једини извор хране; сировине: лекови, дрво, вуна, кожа, гума, уље, влакна; енергија: биогас, биодизел.
-
Човек угрожава живи свет
- Од друге половине 20. века нагли раст броја становника повећао је потребе за храном, водом, енергијом и простором.
- Биодиверзитет = биолошка разноврсност; одрживи развој = потребе људи без угрожавања природе.
- Узроци: крчење шума, степе и саване у оранице, исушивање мочвара, прекомеран лов и риболов, инвазивне врсте (мунгоси на Хавајима), климатске промене, отпад, вештачка језера, хемијска средства, загађење.
-
Смањивање станишта и изумирање
- Смањивање станишта – главни разлог угрожавања врста: заузимање простора (Амазонија, ауто-путеви) и загађивање.
- Изумирање – врста нестаје; најчешће због смањивања станишта и прекомерног лова (тасманијски вук, северни бели носорог).
-
Шесто масовно изумирање
- Стопа изумирања 100–1.000 пута већа од природне; за 100 година могла би нестати половина врста.
- Угрожено: 60 % коралних гребена, 75 % врста морских риба, свака 4. врста сисара и четинара, свака 3. врста водоземаца, свака 8. врста птица, трећина врста мајмуна.
- Тропске кишне шуме губе 5.000–10.000 km² годишње.
-
Мере заштите
- Заштићена природна добра, праћење угрожених врста, строжи закони, забрана нелегалног лова и трговине.
- Банке семена, враћање врста (дабар у Засавици и Обедској бари), природни мостови, еколошка свест.
- Црвена листа (Међународна унија за заштиту природе); Црвена књига флоре и фауне Србије и дневних лептира Србије.
- Из Србије нестали: бела кања, мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац; крагујевачки и врањански слез, безчекињаста удовичица, моравски орашак.
-
Заштићена природна подручја у Србији
- Национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, општи и специјални резервати природе, споменици природе, заштићена станишта.
- Примери: Панчићева оморика на Тари, Делиблатска пешчара.
Биљни и животињски свет – неопходан за природне процесе на Земљи, опстанак човека и развој привреде.
- Улоге у природи – пречишћавање ваздуха и воде, очување и обнављање плодности земљишта, разлагање отпада, опрашивање и расејавање семена, кружење хранљивих материја, заштита од ерозије, ублажавање суша и поплава.
- Храна – биљке и животиње су једини извор хране за човека.
- Сировине – лекови (већином од биљних састојака), дрво (грађевинарство, намештај, папир, гориво), вуна и кожа, гума, уље, влакна, природне боје, кости.
- Енергија – биљни остаци: биогас, биодизел.
Биодиверзитет – биолошка разноврсност, бројност и разноликост врста и екосистема.
Одрживи развој – развој који задовољава људске потребе, а не угрожава природну средину.
Од друге половине 20. века нагли раст броја становника вишеструко је повећао потребе за храном, водом, енергијом и простором. Човек је главни фактор смањења биодиверзитета.
- Антропогени узроци – крчење шума, претварање степа и савана у оранице, исушивање мочвара, прекомеран и нелегалан лов и риболов, уношење страних врста, прекомерна испаша, климатске промене, отпад, вештачка језера и потапање долина, хемијска средства у пољопривреди, загађење из фабрика и рудника.
- Мунгоси унети на Хаваје у 19. веку против пацова намножили су се и смањили популацију птица, јер једу њихова јаја.
Смањивање станишта – главни разлог угрожавања биљних и животињских врста; свака врста опстаје само у условима свог станишта.
- Заузимање простора – пољопривреда, насеља, путеви, фабрике (тропске кишне шуме Амазоније); ауто-путеви прекидају миграције животиња.
- Загађивање станишта – уништава станиште и без заузимања простора.
Изумирање – нестанак врсте када угине њена последња јединка; већина врста изумрла је због смањивања станишта и прекомерног лова заједно.
- Тасманијски вук – врста коју је истребио човек.
- Северни бели носорог – око 2.000 јединки 1960-их, ловљен због рога; последњи мужјак умро је 19. марта 2018, остале су две женке.
Човек је уништио и корисне врсте – старе сорте житарица, воћа и поврћа и расе домаћих животиња.
Шесто масовно изумирање – данашње изумирање врста које је изазвао човек; стопа изумирања је 100 до 1.000 пута већа од природне, па би за 100 година могла да нестане половина данашњих врста.
- угрожено око 60 % коралних гребена (станиште четвртине морских риба);
- тропске кишне шуме смањују се за око 5.000–10.000 km² годишње;
- угрожена свака четврта врста четинара;
- око 75 % врста морских риба угрожено претераним риболовом;
- нестанак прети свакој четвртој врсти сисара и свакој трећој врсти водоземаца;
- угрожена свака осма врста птица (чак 14 врста пингвина);
- трећини врста мајмуна прети истребљење (горила, орангутан, шимпанза).
Графикон од 1800. године: број људи и број изумрлих врста расту заједно и нагло од средине 20. века. Око 100 милиона ајкула сваке године страда због прекомерног риболова.
Мере заштите – заштићена природна добра, праћење броја угрожених врста, строжи закони, забрана нелегалног лова и трговине, банке семена, враћање врста у станишта, природни мостови, подизање еколошке свести.
Црвена листа – најпознатији списак угрожених врста у свету, издала га је Међународна унија за заштиту природе (гепард, тигар, лав, панда, лемури, горила, орангутан, шимпанза, морска корњача, плави кит).
Црвена књига – државни списак ишчезлих и веома угрожених врста; у Србији: Црвена књига флоре и фауне Србије и Црвена књига дневних лептира Србије.
- Дабар је нестао из Србије почетком 20. века, а после око 100 година враћен је у Засавицу и Обедску бару и раширио се до Дрине и Саве.
- Из Србије су нестали бела кања, мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац и биљке крагујевачки слез, врањански слез, безчекињаста удовичица и моравски орашак.
Заштићена природна подручја – подручја стављена под заштиту да би се спречило уништавање станишта и омогућио опстанак угрожених врста.
- Врсте у Србији (по степену заштите) – национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, општи и специјални резервати природе, споменици природе, заштићена станишта.
- Панчићева оморика на Тари, Делиблатска пешчара.
Најважније:
- Значај: живи свет пречишћава ваздух и воду, чува земљиште, једини је извор хране и важан извор сировина и енергије.
- Биодиверзитет: биолошка разноврсност – бројност и разноликост врста и екосистема.
- Главни узрочник: човек – нарочито од друге половине 20. века, због наглог раста броја становника.
- Главни разлог угрожавања: смањивање станишта (заузимање простора и загађивање).
- Изумирање: нестанак врсте; већином због смањивања станишта и прекомерног лова.
- Шесто изумирање: стопа изумирања 100–1.000 пута већа од природне, изазвао ју је човек.
- Мере заштите: заштићена добра, закони, забрана лова, банке семена, враћање врста, природни мостови, еколошка свест.
- Црвена листа и Црвена књига: спискови угрожених и ишчезлих врста.
- Одрживи развој: задовољавање људских потреба без угрожавања природе.
- Србија: национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, резервати, споменици природе, заштићена станишта.
