Најважније из лекције
План-резиме
- Биосфера и биодиверзитет
- Биом = природна зона; биодиверзитет – број и разноврсност врста; највећи у тропским кишним шумама.
- Земљиште
- Минералне материје – матична стена; органске – биљни и животињски свет (хумус).
- Јужне експозиције – топлије и сувље; делувијум – у подножју падина.
- Подзоли – хладна, влажна клима (тајга); чернозем – степа; гелисоли – тундра.
- Неправилна обрада у сушним областима → ширење пустиња.
- Природне зоне
- Прелазни појасеви: шумосавана, шумостепа (степа – листопадне шуме), шумотундра.
- Тропска кишна шума – епифити, лењивац; савана – високе траве, баобаб, гепард, жута у сушној сезони; кампоси – Јужна Америка.
- Пустиња – кактуси, камила; средоземље – макија; степа – ниске траве, бизон; тајга – четинари; тундра – ирвас; поларна пустиња – најсуровија, пингвин.
- Вертикална зоналност
- Вегетациони спратови: листопадне → мешовите → четинарске шуме → пашњаци → снег и лед.
- Угроженост живог света
- Главни узрок изумирања – уништавање станишта; и прекомерни лов.
- Раст становништва смањује биодиверзитет.
- Шесто изумирање – под утицајем човека.
Биосфера – омотач Земље који обухвата сав живи свет.
Биом (природна зона) – више екосистема у једној климатској зони, са особеним живим светом.
Биодиверзитет – број и разноврсност биљних и животињских врста и екосистема у неком подручју.
- Станиште – простор у коме нека врста живи.
- Абиотички фактори – рељеф, вода, земљиште, клима.
- Биотички фактори – односи живих бића.
Матична стена – главни извор минералних материја у земљишту.
Хумус – органска материја настала од остатака биљака и животиња; биљни и животињски свет је главни извор органских материја.
- Експозиција – јужне (присојне) падине су топлије и сувље од северних.
- Делувијум – материјал нагомилан у подножју падина; елувијум – остаје на месту распадања.
- Подзоли – хладна и влажна клима, тајга.
- Чернозем – степа, најплодније земљиште.
- Гелисоли – тундра.
Неправилна обрада и прекомерна испаша у сушним областима доводе до ширења пустиња (Сахел).
- Мере заштите: пошумљавање, орање по изохипсама, терасе, ветрозаштитни појасеви, плодоред, органска пољопривреда.
Хоризонтална зоналност – смена природних зона од екватора ка половима.
Зоне немају оштре границе, већ прелазне појасеве: шумосавана (савана – тропска кишна шума), шумостепа (степа – листопадна шума), шумотундра (тајга – тундра).
- Тропске кишне шуме – највећи биодиверзитет, епифити, лењивци.
- Саване – високе траве, баобаб, у сушној сезони жута боја; љаноси и кампоси у Јужној Америци.
- Пустиње – кактуси, камила.
- Средоземна вегетација – макија.
- Степе – ниске траве, чернозем, бизон.
- Тајге – четинарске шуме континенталне климе.
- Тундре – субполарна клима, ирвас.
- Поларне пустиње – најсуровија зона, пингвини.
- Становници саване: слон, жирафа, зебра, антилопе, лав, гепард.
Вегетациони спратови – природне зоне које се смењују са променом надморске висине.
- Планине умереног појаса: листопадне, мешовите и четинарске шуме, планински пашњаци, зона снега и леда.
- Присојна страна – топлија и сувља, спратови допиру више; осојна – хладнија и влажнија.
Смањивање станишта – главни узрок угрожености и изумирања врста.
Шесто масовно изумирање – данашње изумирање врста под утицајем човека, 100 до 1.000 пута брже од природног.
- Раст броја становника повећава потребе за храном и простором и смањује биодиверзитет.
- Прекомерни лов доводи до ишчезавања врста.
- Нестанак једне врсте погађа друге врсте у екосистему.
- Мере: заштићена подручја, забрана нелегалног лова, враћање врста, Црвена листа угрожених врста.
Најважније:
- Биодиверзитет: број и разноврсност врста у неком подручју; највећи у тропским кишним шумама.
- Извори материја у тлу: минералних – матична стена, органских – биљни и животињски свет.
- Типови земљишта: подзоли у тајги, чернозем у степи, гелисоли у тундри.
- Дезертификација: неправилна обрада у сушним областима шири пустиње.
- Прелазни појасеви: шумосавана, шумостепа, шумотундра – зоне немају оштре границе.
- Саване: високе траве, жута боја у сушној сезони; кампоси су у Јужној Америци.
- Најхладније и најсуровије: тундра је хладнија од тајге, поларна пустиња најсуровија зона.
- Вегетациони спратови: смена зона са надморском висином.
- Изумирање: главни узрок је уништавање станишта; шесто изумирање изазвао је човек.
