Најважније из лекције
План-резиме
-
Почеци заштите природе
- Природу угрожавају пољопривреда, енергетика, индустрија, прекомерна потрошња енергије, изградња и саобраћај.
- Заштита почиње у 19. веку, прво у развијеним државама; обухвата физичку и законску заштиту и презентацију природних објеката.
- 1273. – енглески закон против паљења угља (Лондон); 1874. – Обедска бара, прво заштићено подручје у Србији; 1948. – шумски резервати Оштрозуб, Мустафа, Фељешана.
-
Национални парк
- Први: Јелоустон (1872, САД); у Европи Енгадин (1914, Швајцарска).
- Дефиниција (Њу Делхи, 1969): велика територија изузетне лепоте са екосистемима неизмењеним човеком, важна за науку, васпитање, образовање и рекреацију.
- Мере заштите: ограничавање насељавања и експлоатације ресурса; површина већа од 2.000 хектара; забрана сточарства, земљорадње, лова, риболова, рударства и хидроакумулација.
- Посета: рекреативна, васпитна, образовна, културна сврха; екотуризам.
- Највише паркова: Аустралија (685); највећи удео територије: Замбија 32%, Израел 30%.
-
Категорије у Србији (око 3% територије)
- Национални парк (5): Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина.
- Парк природе (20): Голија, Палић, Златибор, Стара планина.
- Предео изузетних одлика (33): Авала, Велико ратно острво.
- Резерват природе (49): станишта Панчићеве оморике на Тари.
- Специјални резерват природе (21): Делиблатска пешчара, Обедска бара, Царска бара, Лудашко језеро, Засавица, клисура Увца (белоглави суп).
- Споменик природе (389): Бабин зуб, Лазарев кањон.
-
Режими заштите
- 1. степен – забрањени сви облици коришћења који ремете екосистем.
- 2. степен – општа заштита станишта ретких врста; истраживања, образовне и спортске активности.
- 3. степен – селективно и контролисано коришћење (шумарство, пољопривреда, туризам, градња).
Заштита природних објеката – физичка и законска заштита, као и презентација геолошких формација, геоморфолошких облика, хидрографских појава, биљних и животињских врста и станишта.
Екосистеме угрожавају пољопривреда, енергетика, индустрија, прекомерна потрошња енергије, изградња и интензиван саобраћај. Уништавање шума и минералних ресурса и загађивање воде неповратно мењају природу, а нестанак станишта доводи у питање опстанак многих врста.
- 19. век – почетак заштите природе, када је човек упознао законитости функционисања природне средине; прво у развијеним државама.
- 1273. – енглески парламент забранио паљење угља и зауставио ширење дима у Лондону, тада најзагађенијем граду света.
- 1874. – Обедска бара, прво заштићено подручје на територији данашње Србије.
- 1948. – прва проглашена заштићена природна добра у Србији: шумски резервати Оштрозуб, Мустафа и Фељешана (околина Мајданпека и Ђердапа).
Национални парк – релативно велика територија изузетне лепоте, где један или више екосистема нису измењени људским деловањем, а живи свет и геолошке и морфолошке особености имају посебан значај за науку, васпитање, образовање и рекреацију (универзална дефиниција, Њу Делхи, 1969, Међународна унија за очување природе и природних извора).
Мере заштите – спречавање или ограничавање насељавања и експлоатације природних ресурса ради очувања изворности простора.
- Посета – дозвољена уз рекреативну, васпитну, образовну и културну сврху.
- Површина – препоручује се више од 2.000 хектара.
- Забране – сугерише се забрана сточарства, земљорадње, лова, риболова, рударства и израде хидроакумулација.
Екотуризам – посебна грана туризма са образовним, васпитним и рекреативним активностима које не нарушавају животну средину и станишта.
- Јелоустон – први национални парк на свету, 1872, Стеновите планине, САД; атракције су гејзири и бизони.
- Енгадин – први национални парк у Европи, 1914, швајцарски Алпи.
Паркови се разликују по површини, заштити и начину коришћења, а свака држава има своје критеријуме за њихово проглашење.
- Највише националних паркова: Аустралија (685), затим Кина (244), Тајланд (138), Индија (102), Бразил (71), Израел (69), Мексико (67), САД (60), Колумбија (59), Филипини (54).
- Највећи удео у површини државе: Замбија 32%, Израел 30%, Венецуела 25%, Костарика 25%.
Заштићена природна добра заузимају око 3% територије Србије.
Национални парк (5) – очувани екосистеми високе вредности, сложене грађе, са изворном флором и фауном и репрезентативним физичко-географским објектима: Фрушка гора (1960), Ђердап (1974), Тара (1981), Копаоник (1981), Шар-планина (1985).
Парк природе (20) – очувана природна својства вода, ваздуха и земљишта, преовлађују природни екосистеми без већих промена предела: Голија, Палић, Златибор, Стара планина.
Предео изузетних одлика (33) – мање подручје живописних пејзажа, ненарушеног предела, са традиционалним начином живота и културним добрима: Авала, Велико ратно острво.
Резерват природе (49) – изворан или незнатно измењен део природе посебног састава биљних и животињских заједница; највреднија су станишта ендемичних врста, нпр. Панчићеве оморике на Тари (Рача, Шљивовица, Црвени поток, Црвене стене).
Специјални резерват природе (21) – предео са природним реткостима које треба штитити или појавом коју треба пратити и усмеравати: Делиблатска пешчара, Обедска бара, Царска бара, Лудашко језеро, Засавица, клисура Увца.
Споменик природе (389) – јасно изражен, препознатљив природни објекат или појава: Бабин зуб (Стара планина), Лазарев кањон (Кучајске планине).
- Клисура Увца – станиште белоглавог супа, лешинара кога привлаче остаци сточарства са Сјеничко-пештерске висоравни.
- 1. степен – изузимају се сви облици коришћења и активности који би могли да поремете функције екосистема.
- 2. степен – општа заштита станишта ретких и угрожених врста; могућа су научна истраживања, образовне и спортске активности.
- 3. степен – преостале површине, које се селективно и контролисано користе за шумарство, пољопривреду, туризам и изградњу објеката.
Најважније:
- Узроци: природу угрожавају пољопривреда, енергетика, индустрија, изградња и саобраћај.
- Почетак: заштита природе почела је у 19. веку у развијеним државама; прво заштићено подручје у Србији је Обедска бара (1874).
- Први паркови: Јелоустон (1872, САД) у свету и Енгадин (1914, Швајцарска) у Европи.
- Дефиниција: национални парк је велика, људским деловањем неизмењена територија изузетне лепоте, важна за науку, васпитање, образовање и рекреацију (Њу Делхи, 1969).
- Мере: ограничавање насељавања и експлоатације ресурса, забрана сточарства, земљорадње, лова, риболова и рударства; посета само у рекреативне, васпитне, образовне и културне сврхе.
- Свет: највише паркова има Аустралија, а највећи удео територије Замбија (32%).
- Србија: око 3% територије, шест категорија, пет националних паркова (Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина).
- Режими: три степена заштите, од најстрожег (1) до селективног коришћења (3).
