Најважније из лекције
План-резиме
-
Револуција и путања
- Револуција = кретање Земље око Сунца: 365 дана, 5 h 48 min 46 s (тропска година).
- Путања еклиптика је елипса: перихел 4. јануар (147,1 мил. km), афел 4. јул (152,1 мил. km); спаја их апсидна линија.
- Брзина 30 km/s; најбрже у перихелу. Астрономска јединица = 149,6 мил. km.
-
Нагиб осе и небески екватор
- Оса према равни еклиптике: 66°33′; еклиптика према небеском екватору: 23°27′.
- Небеска сфера, небески полови (пројекције географских полова), небески екватор (пројекција екваторијалне равни).
-
Обданица и ноћ током године
-
- јун: зраци на северни повратник – на северу дугодневица, на југу краткодневица.
-
- септембар и 20. март: равнодневице, сумрачница кроз полове, свуда 12 h.
-
- децембар: зраци на јужни повратник.
- На екватору увек једнако; поларни дан/ноћ од 24 h (поларници) до 6 месеци (полови).
-
-
Годишња доба
- Узрок: револуција + нагиб осе.
- Еквиноцијуми (20. март, 22. септембар) и солстицијуми (21. јун, 22. децембар) означавају почетак годишњих доба; на јужној хемисфери обрнуто.
-
Привидно годишње кретање Сунца
- Равнодневице: излазак у тачки истока (E), залазак у тачки запада (W).
-
- јун: најсевернији излазак, највиши и најдужи лук; 22. децембар: најјужнији, најкраћи лук.
-
Топлотни појасеви
- Жарки (између повратника, Сунце у зениту), умерени (годишња доба, Сунце никад у зениту), хладни (снег и лед, поларни дани и ноћи).
-
Календар
- Проста година 365 дана, преступна 366 (29. фебруар).
- Јулијански (Јулије Цезар, 46. п. н. е.) → грегоријански (Гргур XIII, 1582): од вековних година преступна само свака четврта (1600, 2000).
- СПЦ – јулијански (13 дана касније); Миланковић 1923; лунарни календар ≈ 354 дана.
Револуција – кретање Земље око Сунца; траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (тропска или соларна година – до поновног доласка у пролећну тачку).
Еклиптика – Земљина путања око Сунца; има облик елипсе.
- Перихел – тачка путање најближа Сунцу: 4. јануар, 147,1 милион km.
- Афел – тачка путање најудаљенија од Сунца: 4. јул, 152,1 милион km.
- Апсидна линија – спаја перихел и афел.
- Солстицијска линија спаја положаје 21. јуна и 22. децембра, а еквиноцијска положаје 20. марта и 22. септембра.
Просечна брзина Земље је 30 km/s (107.000 km/h); најбржа је у перихелу, а најспорија у афелу, због Сунчеве гравитације.
Астрономска јединица – просечна удаљеност Земље од Сунца, 149,6 милиона km.
Земљина оса нагнута је према равни еклиптике под углом од 66°33′ (66,5°), а раван еклиптике према небеском екватору под углом од 23°27′ (23,5°).
Небеска сфера – две замишљене полулопте за које нам се чини да су „причвршћена“ небеска тела; продужена оса додирује је у северном и јужном небеском полу (пројекције географских полова).
Небески екватор – пресек небеске сфере у равни Земљиног екватора; дели небеску сферу на северну и јужну небеску полулопту.
Еклиптика и небески екватор секу се у тачки пролећног и тачки јесењег еквиноцијума.
Дугодневица – најдужа обданица и најкраћа ноћ; краткодневица – најкраћа обданица и најдужа ноћ.
Сумрачница – граница осветљености; у дане равнодневица пролази кроз полове.
- 21. јун – зраци под правим углом на северни повратник (23°27′ с. г. ш.); север: дугодневица.
- 22. септембар / 20. март – јесења / пролећна равнодневица; зраци на екватор, свуда по 12 часова.
- 22. децембар – зраци под правим углом на јужни повратник (23°27′ ј. г. ш.); југ: дугодневица.
На екватору су обданица и ноћ увек једнаке, а разлика расте ка половима; смена у 24 часа постоји само до поларника (66°33′).
- Поларни дан и ноћ трају од 24 часа на поларницима до шест месеци на половима. Северни пол: поларни дан 20. март – 22. септембар, поларна ноћ 22. септембар – 20. март; на Јужном полу обрнуто.
Годишња доба смењују се због револуције и сталног нагиба Земљине осе (66°33′). Земља је пола године испод, а пола године изнад равни небеског екватора.
Еквиноцијумске тачке – 20. март и 22. септембар, на крајевима краће осе еклиптике; зраци под правим углом на екватор.
Солстицијумске тачке – 21. јун и 22. децембар, на крајевима дуже осе еклиптике; разлика између обданице и ноћи је највећа.
- Пролећни еквиноцијум (20. март) – север: пролеће, југ: јесен.
- Летњи солстицијум (21. јун) – север: лето (највећи нагиб ка Сунцу, најјаче загревање), југ: зима.
- Јесењи еквиноцијум (22. септембар) – север: јесен, југ: пролеће.
- Зимски солстицијум (22. децембар) – север: зима (зраци под мањим углом), југ: лето.
Привидно кретање Сунца је варка настала посматрањем са Земље која се креће; током године се мењају тачке изласка и заласка, дужина видљивог лука, висина Сунца и угао зрака.
- 20. март и 22. септембар – Сунце у пресеку небеског екватора и еклиптике; излази тачно у тачки истока (E), залази у тачки запада (W).
- 21. јун – најсевернији излазак и залазак, највећа висина, најдужи видљиви лук и најјаче загревање.
- 22. децембар – излазак и залазак најближе јужној тачки хоризонта; најмањи видљиви лук.
- Слика у уџбенику: привидно годишње кретање Сунца гледано из Рима (42° с. г. ш.).
Топлотни појасеви – пет појасева различите осветљености и загрејаности, чије границе чине повратници (23,5°) и поларници (66,5°).
- Жарки (тропски) – између повратника; Сунце два пута годишње у зениту (на повратницима једном); „вечито лето“, годишња доба нису изражена, мале разлике обданице и ноћи.
- Северни и јужни умерени – између повратника и поларника; годишња доба се смењују свака три месеца, изражене разлике обданице и ноћи, Сунце никада у зениту.
- Северни и јужни хладни – између поларника и полова; зраци под малим углом, ниске температуре, стални снег и лед, поларни дани и ноћи (на половима по шест месеци).
Календар – уређен начин означавања времена и мерења временских периода, заснован на смени обданице и ноћи и годишњих доба.
- Дан – најмања јединица (једна ротација); датум – сваки појединачни дан.
- Проста година – 365 дана; преступна – свака четврта, са 29. фебруаром (сабира се вишак од 5 h 48 min 46 s).
Јулијански календар – увео Јулије Цезар 46. године п. н. е.; година нешто дужа од тропске, па је равнодневица 1582. пала 11. марта уместо 21. марта.
Грегоријански календар – увео папа Гргур XIII 1582. године; преступне су године дељиве са 4, а од вековних само свака четврта (1600, 2000).
- Српска православна црква користи јулијански календар – година почиње 13 дана касније.
- Милутин Миланковић је 1923. ревидирао јулијански календар (веома тачан, користе га неке православне цркве).
- Лунарни (Месечев) календар – 12 лунарних месеци, око 354 дана (верски празници у неким муслиманским земљама).
Најважније:
- Револуција: кретање Земље око Сунца, траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (тропска година).
- Еклиптика: елиптична путања; перихел 4. јануара (147,1 милион km), афел 4. јула (152,1 милион km); астрономска јединица = 149,6 милиона km.
- Нагиби: оса према еклиптици 66°33′, еклиптика према небеском екватору 23°27′.
- Последице: неједнака обданица и ноћ, годишња доба, привидно годишње кретање Сунца, топлотни појасеви.
- Кључни датуми: 20. март и 22. септембар – равнодневице (зраци на екватор); 21. јун и 22. децембар – солстицијуми (зраци на северни, односно јужни повратник).
- Поларни дан и ноћ: од 24 часа на поларницима до шест месеци на половима.
- Топлотни појасеви: жарки, два умерена и два хладна, са границама на повратницима и поларницима.
- Календар: проста година 365 дана, преступна 366 (29. фебруар); јулијански (Јулије Цезар, 46. п. н. е.) и грегоријански (Гргур XIII, 1582).
