Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Геонаслеђе и геоконзервација
- Геонаслеђе – репрезентативни геолошки и геоморфолошки облици, појаве и процеси; назив од „геолошко“ + „наслеђе“.
- Локалитет геонаслеђа – научни, образовни или естетски значај.
- Из њега учимо како су настали континенти, океански басени, планине и рељеф; основа за предвиђање будућих процеса.
- Геоконзервација – истраживање и заштита локалитета: глобално (Унеско, Мрежа глобалних геопаркова), регионално (Мрежа европских геопаркова), локално (Завод за заштиту природе Србије).
- Четири категорије
- Развој Земље – тектонске плоче, ровови, планине, вулкани, метеорити, ледена доба.
- Живот у прошлости – фосили, палеонтолошки локалитети.
- Савремени геолошки процеси – пустиње, реке, океани, вулканске ерупције, високе планине, поларне области.
- Геоморфолошке целине – флувијални, крашки, глацијални, еолски, падински, марински облици.
- Геонаслеђе у свету
- 71 локалитет на листи светског природног наслеђа.
- Нпр. Галапагос, Јелоустон (вулкани); Пирин (планине); Велики кањон Колорада; Мамутска пећина; Игуасу; Велики корални гребен; норвешки фјордови; Улуру Ката Тјута.
- Геопаркови
- Геопарк – територија где се кроз одрживи развој штити и промовише геонаслеђе.
- Унеско: осам критеријума (управља државни орган, учешће локалног становништва, поштовање закона…).
- Геотуризам – туризам заснован на геонаслеђу, образовна улога.
- Геонаслеђе Србије
- Нема геопаркова – штити се као део природног наслеђа.
- 650 објеката, 80 заштићено.
- Критеријуми: аутохтоност и аутентичност, репрезентативност, разноликост, интегралност, пејзажна атрактивност, степен очуваности, старост.
- Примери: Ђердап, Лептерија, Делиблатска пешчара, „Калемегдан“, Ђавоља варош, Лазарев кањон, прерасти.
Геонаслеђе – природно наслеђе Земље: репрезентативни геолошки и геоморфолошки облици, појаве и процеси који сведоче о прошлости Земље. Назив је настао спајањем речи „геолошко“ и „наслеђе“.
Локалитет геонаслеђа – место са геолошким или геоморфолошким својствима и великим научним, образовним или естетским значајем.
Геоконзервација – истраживање и заштита локалитета геонаслеђа.
- Глобални ниво – Унеско, Мрежа глобалних геопаркова.
- Регионални ниво – Мрежа европских геопаркова.
- Локални ниво – Завод за заштиту природе Србије.
Истражујући геонаслеђе сазнајемо како су настали континенти, океански басени, планински системи и облици рељефа; знање о прошлим процесима основа је за предвиђање будућих.
- Дрмно код Костолца – у отвореном руднику угља пронађени су фосили мамута, што показује да се интереси привреде и заштите геонаслеђа могу сукобити.
- Докази о развоју планете Земље – кретање тектонских плоча, велики ровови, настанак планина и вулкана, удари метеорита, глацијација и ледена доба.
- Докази о животу на Земљи у прошлости – фосили; налазишта су палеонтолошки локалитети.
- Докази о савременим геолошким процесима у развоју рељефа – активни процеси у пустињама, на рекама, у океанима, при вулканским ерупцијама, на високим планинама и у поларним областима.
- Значајне геоморфолошке или предеоне целине – облици ерозије и акумулације универзалне вредности (флувијални, крашки, глацијални, еолски, падински и марински процес).
Сталактити и сталагмити расту веома споро – најбржи сталактити продуже се око 3 mm годишње, па им за један метар треба више од 330 година.
- Повлачење ледника од 2010. године показује отапање леда због глобалног загревања.
На листи светског природног наслеђа налази се 71 локалитет геонаслеђа изузетних универзалних вредности.
- Вулкани – Галапагос, Јелоустон, Нгоронгоро, Вирунга, Камчатка (Кључевскаја Сопка), Килиманџаро.
- Планински системи – Пирин, Хуаскаран, Пиринеји, Нимба, Плаве планине, Дракенске планине, Атос.
- Геолошки локалитети – Велики кањон Колорада, Дорсет – Девон.
- Фосили – Мамутска пећина, Шкоцијанске јаме, аустралијски локалитети фосила сисара, Мезел, Диносаур парк (Канада).
- Флувијални процес – Евергледс, Дурмитор, Бајкалско језеро, Игуасу, Кападокија, делта Дунава.
- Пећине и крас – Плитвичка језера, Мамутска пећина, Памукале, НП Александар фон Хумболт.
- Марински процес – Залив ајкула, острво Фрејзер, норвешки фјордови, Калифорнијски залив.
- Подморски гребени, атоли и острва – Велики корални гребен, обала Корзике.
- Глацијални процес – Лос Глацијарес, Сангај, Лапонија, Бернски Оберланд.
- Ледена доба – Пиринеји, Висока обала, норвешки фјордови, Кинабалу.
- Еолски процес – Тасилин Аџер, Улуру Ката Тјута, Аир и Тенере.
Геопарк – јасно дефинисана територија на којој се кроз одрживи развој штити и промовише геонаслеђе.
Унеско издваја осам критеријума за проглашење геопарка:
- јединствен простор у коме се геонаслеђем управља ради заштите, образовања, истраживања и одрживог развоја;
- усклађеност са осталим природним и културним наслеђем;
- управља њиме овлашћени државни орган;
- преклапање са другим заштићеним добрима мора јасно да се нагласи;
- локално становништво учествује у управљању;
- размена искустава и пројекти у оквиру Светске мреже геопаркова;
- поштовање локалних и националних закона о заштити геонаслеђа;
- критеријуми се потврђују листама вредновања.
Геотуризам – облик туризма заснован на разноврсности геолошког и геоморфолошког наслеђа, са наглашеном образовном улогом.
- Геопарк Јелиу на Тајвану – облици настали селективном ерозијом.
- Ланкави геопарк у Малезији.
У Србији нема геопаркова – објекти геонаслеђа штите се као део природног наслеђа. Издвојено је 650 геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких и неотектонских објеката, а 80 је заштићено у оквиру заштићених природних добара.
Критеријуми избора у Србији – аутохтоност и аутентичност, репрезентативност, разноликост, интегралност, функционална повезаност темељних вредности, пејзажна атрактивност, степен очуваности и старост.
- Национални паркови – Шар-планина, Ђердап.
- Предели изузетних одлика – Лептерија у Сокобањи, клисура Милешевке, Мируша.
- Резервати природе – Кањон Бољетинске реке, Јелашничка клисура, Делиблатска пешчара, Клисура Увца.
- Геолошки споменици природе – спруд „Ташмајдан“, морски неогени спруд „Калемегдан“, лесни профил Стари Сланкамен.
- Геоморфолошки споменици природе – Вратна, Замна прераст, Ваља прераст, Руговска клисура, Кањон Белог Дрима, Ђавоља варош, Лазарев кањон, Тителски брег.
Прераст – природни камени мост настао урушавањем пећинске таванице.
Најважније:
- Геонаслеђе: репрезентативни геолошки и геоморфолошки облици, појаве и процеси – сведоци прошлости Земље.
- Геоконзервација: истраживање и заштита локалитета геонаслеђа (Унеско, мреже геопаркова, Завод за заштиту природе Србије).
- Четири категорије: развој Земље, живот у прошлости, савремени геолошки процеси, значајне геоморфолошке целине.
- Фосили: налазишта су палеонтолошки локалитети.
- Свет: 71 локалитет геонаслеђа на листи светског природног наслеђа.
- Геопарк: територија на којој се одрживим развојем штити и промовише геонаслеђе; Унеско има осам критеријума.
- Србија: нема геопаркова; 650 објеката геонаслеђа, 80 заштићено.
- Критеријуми у Србији: између осталог репрезентативност, степен очуваности, пејзажна атрактивност и старост.
- Геотуризам: туризам заснован на геонаслеђу, са образовном улогом.
