Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Облик и димензије Земље
- Аристотел дао доказе о лоптастом облику; Ератостен први израчунао обим Земље (мерења у Египту).
- Њутн и Хајгенс: Земља је ротациони елипсоид – спљоштена на половима због центрифугалне силе.
- Полупречник: просечни 6.371 km, екваторијални за 21 km дужи од поларног; обим екватора 40.075 km.
-
Геоид и надморска висина
- Геоид – неправилан облик ограничен средњим нивоом Светског мора; најбоље одговара стварном облику.
- Надморска висина – удаљеност тачке од површи геоида (средњег нивоа мора); елипсоидна висина – од површи елипсоида (ГПС).
- На цртежу: топографска површина (терен), геоид (таласаста линија), елипсоид (правилна линија).
-
Ротација Земље
- Траје 24 часа, од запада према истоку (са Северног пола – супротно казаљки на сату).
- Брзина највећа на екватору (465 m/s).
- Кориолисов ефекат: скретање удесно на северној, улево на јужној хемисфери; ваздух ка екватору скреће ка западу.
-
Време и датумска граница
- Локално време – по проласку Сунца кроз меридијан; 1° = 4 min, 15° = 1 h.
- 24 часовне зоне; Србија у средњоевропској зони UTC + 1 (меридијан 15°).
- Датумска граница – 180°, преко Тихог океана; са запада на исток дан се одузима.
-
Револуција Земље
- Траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (тропска година); путања – еклиптика (елипса).
- Перихел 4. јануар (најближа, најбржа), афел 4. јул (најдаља, најспорија).
- Оса према еклиптици 66,5°, еклиптика према небеском екватору 23,5°.
-
Последице револуције
- 21. јун – зенит над северним повратником; 22. децембар – над јужним; 20. март и 22. септембар – над екватором.
- Поларни дан/ноћ: 24 h на поларницима, шест месеци на половима; на Северном полу поларна ноћ 22. 9–20. 3.
- Сунце у зениту само у жарком појасу; у умереним и хладним појасевима никада.
Ротациони елипсоид – тело спљоштено на половима и испупчено око екватора; облик настао због центрифугалне силе при ротацији.
- Аристотел – први докази лоптастог облика: кружна сенка Земље на Месецу, промена звезданог неба, брод који се постепено појављује на хоризонту.
- Ератостен – први израчунао обим Земље на основу мерења у Египту (Александрија и Асуан); отац географије.
- Исак Њутн и Кристијан Хајгенс – први утврдили да Земља није савршена лопта, већ елипсоид; Њутн израчунао спљоштеност (1687; данас око 1/298).
Екваторијални полупречник (6.378,1 km) за 21 km је дужи од поларног (6.356,8 km); просечни полупречник је 6.371 km.
- Обим на екватору 40.075 km, преко меридијана 40.008 km; површина Земље око 510 милиона km².
- Магеланова експедиција (1519–1522) практично је потврдила облик Земље.
Геоид – неправилан облик Земље ограничен средњим нивоом Светског мора; најбоље одражава њен стварни облик.
- Површина елипсоида – правилна, математички одређена површ; основа за мерења и рачунања.
- Топографска површина – стварни терен са узвишењима и удубљењима.
- Надморска (апсолутна) висина – вертикална удаљеност тачке од површи геоида, тј. од средњег нивоа мора.
- Елипсоидна висина – удаљеност тачке од површи елипсоида; тако висине одређује ГПС.
Над океанима је сила теже већа, а испод континената слабија, па је геоид на океанима испод, а на континентима изнад елипсоида.
- Појам геоид први је употребио Јохан Бенедикт Листинг 1873. године.
Ротација – окретање Земље око замишљене осе кроз Северни и Јужни пол; траје 24 часа, од запада према истоку.
- Смер – гледано са Северног пола, супротно смеру казаљке на сату; зато Сунце привидно излази на истоку.
- Ротациона брзина – највећа на екватору (465 m/s), опада према половима.
- Кориолисов ефекат – скретање тела која се крећу између области различите ротационе брзине: на северној хемисфери удесно, на јужној улево.
Ваздушне масе које се крећу од полова према екватору заостају за Земљом која се креће ка истоку, па скрећу ка западу.
- Пасати би без ротације дували право према екватору, а овако скрећу од правца кретања.
Локално (месно) време – време одређено према проласку Сунца кроз меридијан места; исто је само за места на истом меридијану.
- 15° = 1 h, 1° = 4 min – источније подне је већ прошло, западније још није стигло.
- Зонско време – заједничко време целе часовне зоне; 24 зоне по 15°, уведене 1884. у Вашингтону.
- Средњоевропска зона (UTC + 1) – зона Србије, средњи меридијан 15°.
- Датумска граница – оквирно меридијан 180°, преко Тихог океана; са запада на исток одузима се дан, са истока на запад додаје.
Између суседних зона разлика је један час: ка истоку се сат додаје, ка западу одузима.
- Место 2° западније од Лондона: 2 · 4 = 8 min, па је тамо у подне по Лондону 11 h 52 min.
- Када је по средњоевропском времену поноћ, у зони UTC – 11 је подне.
Револуција – кретање Земље око Сунца; траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (тропска година).
- Еклиптика – Земљина путања у облику елипсе.
- Перихел – најближа тачка, 4. јануар (147,1 милиона km); Земља је тада најбржа.
- Афел – најудаљенија тачка, 4. јул (152,1 милиона km); Земља је тада најспорија.
- Астрономска јединица – просечна удаљеност Земље од Сунца, 149,6 милиона km.
Земљина оса нагнута је према равни еклиптике под углом од 66°33′ (66,5°), а раван еклиптике према небеском екватору под углом од 23°27′ (23,5°).
- Просечна брзина Земље на путањи је 30 km/s.
Солстицијуми и еквиноцијуми – датуми који означавају почетак годишњих доба.
- 21. јун – Сунце у зениту над северним повратником; дугодневица и почетак лета на северној хемисфери.
- 20. март и 22. септембар – равнодневице; Сунце у зениту над екватором, обданица и ноћ по 12 часова.
- 22. децембар – Сунце у зениту над јужним повратником; краткодневица на северној хемисфери.
- Поларни дан и ноћ – од 24 h на поларницима до шест месеци на половима; на Северном полу поларна ноћ траје од 22. септембра до 20. марта.
Сунчеви зраци падају под правим углом само у жарком појасу, између повратника; на поларнике и у умереним и хладним појасевима – никада.
- Пет топлотних појасева: жарки, северни и јужни умерени, северни и јужни хладни.
- У Норвешкој и Монголији Сунце никада није у зениту, а у Еквадору, Индији и Етиопији јесте.
Најважније:
- Облик Земље: стварни облик најбоље одражава геоид; математички модел је ротациони елипсоид.
- Откривачи: Ератостен у Египту први израчунао обим Земље; Њутн и Хајгенс утврдили спљоштеност.
- Надморска висина: мери се од површи геоида, тј. од средњег нивоа мора.
- Ротација: 24 часа, од запада према истоку; изазива Кориолисов ефекат (скретање ка западу при кретању ка екватору).
- Време: 1° = 4 min; 24 часовне зоне; Србија у зони UTC + 1.
- Датумска граница: 180°, Тихи океан; са запада на исток дан се одузима.
- Револуција: еклиптика је елипса; перихел 4. јануар, афел 4. јул; нагиби 66,5° и 23,5°.
- Зенит: 21. јун – северни повратник, 22. децембар – јужни повратник, 20. март и 22. септембар – екватор.
- Поларни дан и ноћ: 24 h на поларницима, шест месеци на половима.
