Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Палеогеографија и фосили
- Палеогеографија – проучава развој географског омотача у прошлости на основу стена и фосила
- Фосил – остатак (скелет, семе, лишће) или траг (отисак стопала, угриз) живих бића из прошлости
- Старост се одређује мерењем полураспада радиоактивних елемената
- Морски фосили на планинама = некадашње морско дно; дрвеће на Антарктику = топлија клима
- Геохронолошка скала
- Еони, ере, периоде, епохе; еони: хад, архаик, протерозоик (= прекамбрија) и фанерозоик
- Палеозоик: камбрија, ордовицијум, силур, девон, карбон, перм
- Мезозоик: тријас, јура, креда; кенозоик: палеоген, неоген (= терцијар), квартар
- Квартар: плеистоцен (2,5 мил. год.) и холоцен (0,012 мил. год.)
- Живимо у фанерозоику, кенозоику, квартару, холоцену
- Прекамбрија (4,6 милијарди – 540 милиона година, око 90 %)
- Земља настаје у хаду; језгро од гвожђа и никла; атмосфера од угљен-диоксида и водене паре
- Први океани пре око 4,4 милијарде година; најстарији фосили 3,5–3,7 милијарди година
- Прва бића – прокариоте; у протерозоику еукариоте; „скривени живот“
- Крајем протерозоика настаје озонски омотач → живот прелази на копно
- Фанерозоик – копно и клима
- Пангеа (крај палеозоика) и Панталаса; у јури подела на Лауразију и Гондвану
- Орогенезе: каледонска и херцинска (раседне планине), алпска (Алпи, Хималаји, Анди)
- Ледена доба: карбон и перм, плеистоцен; глацијали и интерглацијали; ниво мора нижи за 100 m
- Живи свет фанерозоика („видљиви живот“)
- Палеозоик – камбријска експлозија, први кичмењаци, шуме и угаљ (карбон); највеће изумирање крајем перма (95 % морских врста)
- Мезозоик – доба диносауруса; изумирање крајем креде (75 % врста), удар метеороида у Мексичком заливу
- Кенозоик – доба сисара; мамут; Homo sapiens у Африци пре око 200.000 година
Палеогеографија – део физичке географије који проучава развој географског омотача Земље у прошлости, на основу старости и особина стена и фосила.
Фосил – сваки остатак или траг живих бића из далеке прошлости Земље.
- Остаци организама – сачувани у стенама и минералима: скелети животиња, семе, лишће.
- Трагови – без делова тела: отисци стопала, трагови угриза.
Старост стена и фосила одређује се мерењем периода полураспада радиоактивних елемената. Фосили сведоче о развоју живог света, али и о тектонским покретима и променама климе.
- Фосил скакавца у ћилибару; отисак стопала диносауруса на Флориди.
- Морски фосили на високим планинама – простор је некада био морско дно.
- Фосили дрвећа на Антарктику – клима је тамо некада била знатно топлија.
Геохронолошка скала – подела Земљине историје на еоне, ере, периоде и епохе; најдужи су еони.
- Еони – хад (од 4.600 мил. год.), архаик (4.000), протерозоик (2.500) и фанерозоик (540); прва три чине прекамбрију.
- Ере фанерозоика – палеозоик, мезозоик, кенозоик.
- Палеозоик – камбрија (540), ордовицијум (485), силур (445), девон (420), карбон (360), перм (300).
- Мезозоик – тријас (250), јура (200), креда (145).
- Кенозоик – палеоген (66), неоген (23), квартар; палеоген и неоген заједно чине терцијар.
- Квартар – епохе плеистоцен (2,5) и холоцен (0,012).
Границе јединица одређују велике промене у живом свету или литосфери. Прекамбрија траје далеко најдуже.
- Ми живимо у фанерозоику, кенозоику, квартару и холоцену.
Прекамбрија – око 90 % Земљине историје, од пре 4,6 милијарди до пре 540 милиона година; мало фосила.
- Хад – Земља настаје згушњавањем гасовите масе; гвожђе и никл граде језгро; атмосфера од угљен-диоксида и водене паре; кора од магматских стена; први океани.
- Прокариоте – прва жива бића, једноћелијске бактерије без једра, прилагођене недостатку кисеоника и јаком ултраљубичастом зрачењу.
- Архаик – језгра континената, прве планине, бактерије које фотосинтезом стварају кисеоник.
- Протерозоик – спајање и раздвајање копна; еукариоте (организми са једром), крајем еона гљиве, сунђери, медузе, црви и корали.
Почетком протерозоика кисеоник у ваздуху нагло расте; његово нагомилавање крајем протерозоика доводи до настанка озонског омотача, који смањује ултраљубичасто зрачење и омогућава живот на копну.
- Најстарије стене (Канада) – око 4,4 милијарде година; најстарији фосили – 3,5–3,7 милијарди; живот можда пре скоро 4,3 милијарде година.
- Најстарији трагови живота у Србији – фосили примитивних биљака у југоисточној Србији.
Фанерозоик – „видљиви живот“, последњих 540 милиона година; ере палеозоик, мезозоик и кенозоик.
- Пангеа – суперконтинент крајем палеозоика, окружен суперокеаном Панталасом; у јури подељена на Лауразију (север) и Гондвану (југ).
- Орогенезе – периоди настанка планина: каледонска и херцинска (раседне планине), алпска (набране планине – Алпи, Хималаји, Анди, Стеновите планине; траје и данас).
- Плеистоцен – од пре око 2,5 милиона година, ледена доба; глацијали (хладнији, лед се шири) и интерглацијали (топлији, лед се повлачи).
- Холоцен – најмлађа епоха, од пре 11.700 година; вероватно интерглацијал.
Ледена доба била су у карбону и перму и у плеистоцену. У плеистоцену је лед покривао север Северне Америке, Азије и Европе, а ниво Светског мора био је нижи за око 100 m.
- Палеозоик („стари живот“) – камбријска експлозија у топлим и плитким морима (хордати, зглавкари, љускари, бодљокошци, мекушци); насељавање копна; први кичмењаци и инсекти; шуме од којих настаје камени угаљ (карбон = угаљ).
- Мезозоик („средњи живот“) – доба диносауруса; плесиосауруси, ихтиосауруси, птеросауруси; први сисари и птице; голосеменице и прве скривеносеменице.
- Кенозоик („нови живот“) – доба сисара; скривеносеменице, траве, степе и саване; мамут у плеистоцену; Homo sapiens.
Масовна изумирања: три у палеозоику и два у мезозоику. Крајем перма нестало је око 95 % морских врста и 70 % кичмењака; крајем креде око 75 % врста, међу њима и сви диносауруси – вероватно због удара џиновског метеороида у данашњем Мексичком заливу.
- Фосили мамута у Србији – код Кикинде и Костолца.
- Homo sapiens настао је у Африци пре око 200.000 година.
Најважније:
- Палеогеографија: проучава развој географског омотача у прошлости на основу стена и фосила.
- Фосили: остаци или трагови живих бића – доказ о еволуцији, тектонским покретима и клими.
- Геохронолошка скала: еони, ере, периоде, епохе; еони су хад, архаик, протерозоик и фанерозоик.
- Прекамбрија: хад, архаик и протерозоик – око 90 % историје, „скривени живот“.
- Земља: настала у хаду пре 4,6 милијарди година; прва бића биле су прокариоте у океанима.
- Озонски омотач: настао крајем протерозоика нагомилавањем кисеоника.
- Пангеа: настала крајем палеозоика, подељена у јури на Лауразију и Гондвану.
- Ере фанерозоика: палеозоик (камбријска експлозија), мезозоик (доба диносауруса), кенозоик (доба сисара).
- Изумирање диносауруса: крајем креде, вероватно због удара метеороида у Мексичком заливу.
- Данас: живимо у фанерозоику, кенозоику, квартару и холоцену.
Савладај домаћи уз хиљаде решења, лекција и тестова:
Математика
22801 решења
914 лекција и тестова
4. разред
5. разред
6. разред
7. разред
8. разред
1. година
2. година
Физика
4688 решења
966 лекција и тестова
6. разред
7. разред
8. разред
1. година
2. година
3. година
4. година
Хемија
4724 решења
560 лекција и тестова
7. разред
8. разред
1. година
2. година
3. година
