Корице уџбеника

IV.12. Једначине

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

а) Непознати сабирак

Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак. \[ x + a = b \implies x = b - a \]

б) Непознати умањеник

Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем. \[ x - a = b \implies x = b + a \]

в) Непознати умањилац

Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника одузмемо разлику. \[ a - x = b \implies x = a - b \]

Детаљно решење

Увод у решавање једначина

Решавање једначина са сабирањем и одузимањем заснива се на разумевању односа између делова операције. Користимо правила за проналажење непознате величине на основу познатих података.

а) Непознати сабирак

Правило за непознати сабирак

Непознати сабирак израчунавамо тако што од збира одузмемо познати сабирак. Ако је једначина облика \( a + x = b \) или \( x + a = b \), решење је: \[ x = b - a \] Кључни концепт: Збир је увек већи или једнак сваком од сабирака (у скупу позитивних рационалних бројева), па зато користимо одузимање.

б) Непознати умањеник

Правило за непознати умањеник

Непознати умањеник израчунавамо тако што разлику саберемо са умањиоцем. Ако је једначина облика \( x - a = b \), решење је: \[ x = b + a \] Кључни концепт: Умањеник је највећи број у операцији одузимања, па га добијамо спајањем (сабирањем) остатка (разлике) и онога што смо одузели (умањиоца).

в) Непознати умањилац

Правило за непознати умањилац

Непознати умањилац израчунавамо тако што од умањеника одузмемо разлику. Ако је једначина облика \( a - x = b \), решење је: \[ x = a - b \] Кључни концепт: Да бисмо сазнали колики је део одузет од целине, морамо од те целине (умањеника) склонити оно што је преостало (разлику).

Кратак запис решења:

а) \( x = \text{збир} - \text{познати сабирак} \) б) \( x = \text{разлика} + \text{умањилац} \) в) \( x = \text{умањеник} - \text{разлика} \)

Најважније из лекције

За решавање једначина са сабирањем и одузимањем користимо три основна правила:
1. Непознат сабирак: Од збира се одузима познати сабирак (\( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)).
2. Непознат умањеник: Разлика се сабира са умањиоцем (\( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)).
3. Непознат умањилац: Од умањеника се одузима разлика (\( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)).
Решење једначине је сваки број који, када се замени уместо непознате величине, претвара једначину у тачну једнакост.
Решити једначину значи одредити сва њена решења или утврдити да једначина нема решења у датом скупу бројева.
Вага у равнотежи која илуструје једначину \( x + 2 = 6 \). На левом тасу су поклон (непозната \( x \)) и два тега, а на десном тасу је шест тегова. Када се са оба таса склоне по два тега, вага остаје у равнотежи, што показује да поклон има масу једнаку маси четири тега, односно \( x = 4 \).
Једначине са разломцима и децималним бројевима решавају се по истим правилима као и једначине у скупу природних бројева.
Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак.
\[ \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} + x = \text{ЗБИР} \] \[ x = \text{ЗБИР} - \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} \]
Решавање: \( x + 3,74 = 12,59 \)
\( x = 12,59 - 3,74 \)
\( x = 8,85 \)
Провера: \( 8,85 + 3,74 = 12,59 \)
Решите једначину: \( 2\frac{1}{2} + x = 5\frac{3}{4} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{1}{2} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{2}{4} \)
Одговор: \( x = 3\frac{1}{4} \)
Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем.
\[ x - \text{УМАЊИЛАЦ} = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{РАЗЛИКА} + \text{УМАЊИЛАЦ} \]
Решавање: \( x - 6,4 = 5,72 \)
\( x = 5,72 + 6,4 \)
\( x = 12,12 \)
Провера: \( 12,12 - 6,4 = 5,72 \)
Решите једначину: \( x - 1\frac{1}{5} = 3\frac{2}{5} \)
\( x = 3\frac{2}{5} + 1\frac{1}{5} \)
Одговор: \( x = 4\frac{3}{5} \)
Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника одузмемо разлику.
\[ \text{УМАЊЕНИК} - x = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{УМАЊЕНИК} - \text{РАЗЛИКА} \]
Решавање: \( 8,42 - x = 3,61 \)
\( x = 8,42 - 3,61 \)
\( x = 4,81 \)
Провера: \( 8,42 - 4,81 = 3,61 \)
Решите једначину: \( 5 - x = 1\frac{1}{3} \)
\( x = 5 - 1\frac{1}{3} \)
\( x = 4\frac{3}{3} - 1\frac{1}{3} \)
Одговор: \( x = 3\frac{2}{3} \)
Решавање текстуалних задатака обично се одвија у три фазе:
Формирамо једначину на основу текста задатка (означавамо непознату са \( x \)).
Решавамо постављену једначину применом одговарајућих правила.
Проверавамо да ли добијено решење одговара условима задатка.
Задатак: Телесна температура је опала за непознату вредност. Пре лека је била \( 39,6^\circ\text{C} \), а после лека \( 37,8^\circ\text{C} \). За колико је опала?
Поставка: \( 39,6 - x = 37,8 \)
Решавање: \( x = 39,6 - 37,8 \Rightarrow x = 1,8 \)
Закључак: Температура је опала за \( 1,8^\circ\text{C} \).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Решите једначину \( x + 2,4 = 5,6 \).
Овде је непознат сабирак.
\( x = 5,6 - 2,4 \)
Одговор: \( x = 3,2 \)
Средњи ниво: Решите једначину \( 10\frac{1}{2} - x = 4\frac{3}{4} \).
Овде је непознат умањилац.
\( x = 10\frac{1}{2} - 4\frac{3}{4} \)
Сводимо на заједнички именилац:
\( x = 10\frac{2}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Позајмљујемо једно цело:
\( x = 9\frac{6}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Одговор: \( x = 5\frac{3}{4} \)
Тежи ниво: Замислио сам број. Када од њега одузмем \( 1\frac{1}{2} \), добијам \( 3,75 \). Који број сам замислио?
Прво постављамо једначину где је непознат умањеник:
\( x - 1\frac{1}{2} = 3,75 \)
Претварамо разломак у децимални број ради лакшег рачунања: \( 1\frac{1}{2} = 1,5 \)
\( x - 1,5 = 3,75 \)
\( x = 3,75 + 1,5 \)
Одговор: Замишљени број је \( 5,25 \) (или \( 5\frac{1}{4} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: