Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

а)
\[ x - 3\frac{1}{3} = \frac{1}{6} \]\[ x = \frac{1}{6} + 3\frac{1}{3} \]\[ x = \frac{1}{6} + 3\frac{2}{6} = 3\frac{3}{6} = 3\frac{\cancel{3}^1}{\cancel{6}_2} = 3\frac{1}{2} \]
б)
\[ x - 5,5 = 19,4 \]\[ x = 19,4 + 5,5 \]\[ x = 24,9 \]
в)
\[ x - \frac{11}{12} = 0,6 \]\[ x = 0,6 + \frac{11}{12} = \frac{3}{5} + \frac{11}{12} \]\[ x = \frac{3 \cdot 12}{5 \cdot 12} + \frac{11 \cdot 5}{12 \cdot 5} \]\[ x = \frac{36}{60} + \frac{55}{60} = \frac{91}{60} = 1\frac{31}{60} \]
г)
\[ x - \frac{3}{8} = 0,008 \]\[ x = 0,008 + \frac{3}{8} \]\[ x = 0,008 + 0,375 \]\[ x = 0,383 \]

Детаљно решење

У сваком од подзадатака непозната величина \( x \) представља умањеник. Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем: \[ x - \text{УМАЊИЛАЦ} = \text{РАЗЛИКА} \implies x = \text{РАЗЛИКА} + \text{УМАЊИЛАЦ} \]

а) \( x - 3 \frac{1}{3} = \frac{1}{6} \)

1. Одређивање непознатог умањеника

Сабирамо разлику и умањилац: \[ x = \frac{1}{6} + 3\frac{1}{3} \]

2. Свођење на заједнички именилац и сабирање

Најмањи заједнички садржалац за имениоце 6 и 3 је \( \text{НЗС}(6, 3) = 6 \). Разломак \( \frac{1}{3} \) проширујемо са 2: \[ 3\frac{1}{3} = 3\frac{1 \cdot 2}{3 \cdot 2} = 3\frac{2}{6} \] Сада израчунавамо збир: \[ x = \frac{1}{6} + 3\frac{2}{6} = 3\frac{3}{6} \] Скратимо разломак \( \frac{3}{6} \) највећим заједничким делиоцем, бројем 3: \[ x = 3\frac{\cancel{3}^1}{\cancel{6}_2} = 3\frac{1}{2} \]

б) \( x - 5,5 = 19,4 \)

1. Одређивање непознатог умањеника

Сабирамо разлику и умањилац: \[ x = 19,4 + 5,5 \]

2. Рачунање потписивањем

Потписујемо децималне бројеве водећи рачуна о поравнању децималне запете: \[ 19,4 + 5,5 = 24,9 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 19,4 & \\ +\,5,5 & \\ \hline 24,9 & \end{array} \] Решење једначине је \( x = 24,9 \).

в) \( x - \frac{11}{12} = 0,6 \)

1. Одређивање непознатог умањеника

Сабирамо разлику и умањилац: \[ x = 0,6 + \frac{11}{12} \]

2. Уједначавање записа бројева и сабирање

Како разломак са имениоцем 12 не можемо записати у облику коначног децималног броја, број \( 0,6 \) преводимо у разломак и скраћујемо: \[ 0,6 = \frac{6}{10} = \frac{\cancel{6}^3}{\cancel{10}_5} = \frac{3}{5} \] Једначина постаје: \[ x = \frac{3}{5} + \frac{11}{12} \] Одредимо најмањи заједнички садржалац за 5 и 12: \[ \begin{array}{rr|l} 5, & 12 & 2 \\ 5, & 6 & 2 \\ 5, & 3 & 3 \\ 5, & 1 & 5 \\ 1, & 1 & \end{array} \qquad \text{НЗС}(5, 12) = 2 \cdot 2 \cdot 3 \cdot 5 = 60 \] Проширујемо разломке: \[ \frac{3}{5} = \frac{3 \cdot 12}{5 \cdot 12} = \frac{36}{60} \] \[ \frac{11}{12} = \frac{11 \cdot 5}{12 \cdot 5} = \frac{55}{60} \] Сабирамо проширене разломке: \[ x = \frac{36}{60} + \frac{55}{60} = \frac{91}{60} \] Претварамо неправи разломак у мешовит број дељењем са остатком (\( 91 : 60 = 1 \) са остатком \( 31 \)): \[ x = 1\frac{31}{60} \]

г) \( x - \frac{3}{8} = 0,008 \)

1. Одређивање непознатог умањеника

Сабирамо разлику и умањилац: \[ x = 0,008 + \frac{3}{8} \]

2. Превођење у исти запис и сабирање

Именилац 8 има само чиниоце 2 (\( 8 = 2 \cdot 2 \cdot 2 \)), па разломак \( \frac{3}{8} \) можемо лако претворити у децимални број проширивањем са 125 до декадне јединице 1000: \[ \frac{3}{8} = \frac{3 \cdot 125}{8 \cdot 125} = \frac{375}{1000} = 0,375 \] Сада сабирамо децималне бројеве: \[ x = 0,008 + 0,375 = 0,383 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 0,008 & \\ +\,0,375 & \\ \hline 0,383 & \end{array} \] Решење једначине можемо оставити у децималном облику \( x = 0,383 \), или у облику разломка \( x = \frac{383}{1000} \).

Кратак запис решења:

а)

\[ x = \frac{1}{6} + 3\frac{1}{3} = \frac{1}{6} + 3\frac{2}{6} = 3\frac{3}{6} = 3\frac{1}{2} \]

б)

\[ x = 19,4 + 5,5 = 24,9 \]

в)

\[ x = \frac{3}{5} + \frac{11}{12} = \frac{36}{60} + \frac{55}{60} = \frac{91}{60} = 1\frac{31}{60} \]

г)

\[ x = 0,008 + 0,375 = 0,383 \]

Најважније из лекције

За решавање једначина са сабирањем и одузимањем користимо три основна правила:
1. Непознат сабирак: Од збира се одузима познати сабирак (\( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)).
2. Непознат умањеник: Разлика се сабира са умањиоцем (\( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)).
3. Непознат умањилац: Од умањеника се одузима разлика (\( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)).
Решење једначине је сваки број који, када се замени уместо непознате величине, претвара једначину у тачну једнакост.
Решити једначину значи одредити сва њена решења или утврдити да једначина нема решења у датом скупу бројева.
Вага у равнотежи која илуструје једначину \( x + 2 = 6 \). На левом тасу су поклон (непозната \( x \)) и два тега, а на десном тасу је шест тегова. Када се са оба таса склоне по два тега, вага остаје у равнотежи, што показује да поклон има масу једнаку маси четири тега, односно \( x = 4 \).
Једначине са разломцима и децималним бројевима решавају се по истим правилима као и једначине у скупу природних бројева.
Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак.
\[ \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} + x = \text{ЗБИР} \] \[ x = \text{ЗБИР} - \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} \]
Решавање: \( x + 3,74 = 12,59 \)
\( x = 12,59 - 3,74 \)
\( x = 8,85 \)
Провера: \( 8,85 + 3,74 = 12,59 \)
Решите једначину: \( 2\frac{1}{2} + x = 5\frac{3}{4} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{1}{2} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{2}{4} \)
Одговор: \( x = 3\frac{1}{4} \)
Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем.
\[ x - \text{УМАЊИЛАЦ} = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{РАЗЛИКА} + \text{УМАЊИЛАЦ} \]
Решавање: \( x - 6,4 = 5,72 \)
\( x = 5,72 + 6,4 \)
\( x = 12,12 \)
Провера: \( 12,12 - 6,4 = 5,72 \)
Решите једначину: \( x - 1\frac{1}{5} = 3\frac{2}{5} \)
\( x = 3\frac{2}{5} + 1\frac{1}{5} \)
Одговор: \( x = 4\frac{3}{5} \)
Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника одузмемо разлику.
\[ \text{УМАЊЕНИК} - x = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{УМАЊЕНИК} - \text{РАЗЛИКА} \]
Решавање: \( 8,42 - x = 3,61 \)
\( x = 8,42 - 3,61 \)
\( x = 4,81 \)
Провера: \( 8,42 - 4,81 = 3,61 \)
Решите једначину: \( 5 - x = 1\frac{1}{3} \)
\( x = 5 - 1\frac{1}{3} \)
\( x = 4\frac{3}{3} - 1\frac{1}{3} \)
Одговор: \( x = 3\frac{2}{3} \)
Решавање текстуалних задатака обично се одвија у три фазе:
Формирамо једначину на основу текста задатка (означавамо непознату са \( x \)).
Решавамо постављену једначину применом одговарајућих правила.
Проверавамо да ли добијено решење одговара условима задатка.
Задатак: Телесна температура је опала за непознату вредност. Пре лека је била \( 39,6^\circ\text{C} \), а после лека \( 37,8^\circ\text{C} \). За колико је опала?
Поставка: \( 39,6 - x = 37,8 \)
Решавање: \( x = 39,6 - 37,8 \Rightarrow x = 1,8 \)
Закључак: Температура је опала за \( 1,8^\circ\text{C} \).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Решите једначину \( x + 2,4 = 5,6 \).
Овде је непознат сабирак.
\( x = 5,6 - 2,4 \)
Одговор: \( x = 3,2 \)
Средњи ниво: Решите једначину \( 10\frac{1}{2} - x = 4\frac{3}{4} \).
Овде је непознат умањилац.
\( x = 10\frac{1}{2} - 4\frac{3}{4} \)
Сводимо на заједнички именилац:
\( x = 10\frac{2}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Позајмљујемо једно цело:
\( x = 9\frac{6}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Одговор: \( x = 5\frac{3}{4} \)
Тежи ниво: Замислио сам број. Када од њега одузмем \( 1\frac{1}{2} \), добијам \( 3,75 \). Који број сам замислио?
Прво постављамо једначину где је непознат умањеник:
\( x - 1\frac{1}{2} = 3,75 \)
Претварамо разломак у децимални број ради лакшег рачунања: \( 1\frac{1}{2} = 1,5 \)
\( x - 1,5 = 3,75 \)
\( x = 3,75 + 1,5 \)
Одговор: Замишљени број је \( 5,25 \) (или \( 5\frac{1}{4} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: