Корице уџбеника

IV.12. Једначине

Изабери решење задатка:

Задатак 7

Кратко решење

3. ред (лево поље):

\( x + \frac{3}{5} = 1 \) \( x = 1 - \frac{3}{5} = \frac{5}{5} - \frac{3}{5} = \frac{2}{5} \)

2. ред (лево поље):

\( x + \frac{1}{4} = \frac{2}{5} \) \( x = \frac{2}{5} - \frac{1}{4} = \frac{8}{20} - \frac{5}{20} = \frac{3}{20} \)

2. ред (десно поље):

\( \frac{1}{4} + x = \frac{3}{5} \) \( x = \frac{3}{5} - \frac{1}{4} = \frac{12}{20} - \frac{5}{20} = \frac{7}{20} \)

1. ред (друго поље слева):

\( \frac{1}{20} + x = \frac{3}{20} \) \( x = \frac{3}{20} - \frac{1}{20} = \frac{2}{20} = \frac{1}{10} \)

1. ред (треће поље слева):

\( \frac{2}{20} + x = \frac{1}{4} \) \( \frac{2}{20} + x = \frac{5}{20} \) \( x = \frac{5}{20} - \frac{2}{20} = \frac{3}{20} \)

1. ред (четврто поље слева):

\( \frac{3}{20} + x = \frac{7}{20} \) \( x = \frac{7}{20} - \frac{3}{20} = \frac{4}{20} = \frac{1}{5} \)

Детаљно решење

У овом задатку треба да попунимо „пирамиду” бројевима који недостају. Правило пирамиде је да је број у пољу изнад једнак збиру два броја у пољима непосредно испод њега. Ово можемо представити једначином \( a + b = c \), где су \( a \) и \( b \) бројеви у суседним пољима доњег реда, а \( c \) је број изнад њих.

Први корак: Анализа података

На основу слике, пирамида има 4 реда. Означимо поља одоздо нагоре:
  • 4. ред (на врху): \( 1 \)
  • 3. ред: \( \text{црвено поље (лево)} \), \( \frac{3}{5} \) (десно)
  • 2. ред: \( \text{црвено поље (лево)} \), \( \frac{1}{4} \), \( \text{црвено поље (десно)} \)
  • 1. ред (основа): \( \frac{1}{20} \), \( x_1 \), \( x_2 \), \( x_3 \) (сва су црвена осим првог)

Други корак: Одређивање бројева у 3. реду

Посматрамо врх пирамиде. Број \( 1 \) је збир два броја испод њега. Нека је лево поље у 3. реду означено са \( y_1 \). \[ y_1 + \frac{3}{5} = 1 \] Како је \( y_1 \) непознати сабирак, израчунавамо га одузимањем познатог сабирка од збира: \[ y_1 = 1 - \frac{3}{5} = \frac{5}{5} - \frac{3}{5} = \frac{2}{5} \]

Трећи корак: Одређивање бројева у 2. реду

Сада посматрамо везе између 3. и 2. реда. Лево поље у 3. реду (\( \frac{2}{5} \)) је збир левог црвеног поља (\( z_1 \)) и средњег поља (\( \frac{1}{4} \)) из 2. реда: \[ z_1 + \frac{1}{4} = \frac{2}{5} \] \[ z_1 = \frac{2}{5} - \frac{1}{4} \] Налазимо НЗС за 5 и 4, што је 20. Проширујемо разломке: \[ z_1 = \frac{8}{20} - \frac{5}{20} = \frac{3}{20} \] Десно поље у 3. реду (\( \frac{3}{5} \)) је збир средњег поља (\( \frac{1}{4} \)) и десног црвеног поља (\( z_2 \)) из 2. реда: \[ \frac{1}{4} + z_2 = \frac{3}{5} \] \[ z_2 = \frac{3}{5} - \frac{1}{4} = \frac{12}{20} - \frac{5}{20} = \frac{7}{20} \]

Четврти корак: Одређивање бројева у 1. реду (основи)

Користимо бројеве из 2. реда да нађемо бројеве у 1. реду. За прво поље из 2. реда (\( \frac{3}{20} \)): \[ \frac{1}{20} + x_1 = \frac{3}{20} \implies x_1 = \frac{3}{20} - \frac{1}{20} = \frac{2}{20} = \frac{1}{10} \] За средње поље из 2. реда (\( \frac{1}{4} = \frac{5}{20} \)): \[ x_1 + x_2 = \frac{5}{20} \implies \frac{2}{20} + x_2 = \frac{5}{20} \implies x_2 = \frac{5}{20} - \frac{2}{20} = \frac{3}{20} \] За десно поље из 2. реда (\( \frac{7}{20} \)): \[ x_2 + x_3 = \frac{7}{20} \implies \frac{3}{20} + x_3 = \frac{7}{20} \implies x_3 = \frac{7}{20} - \frac{3}{20} = \frac{4}{20} = \frac{1}{5} \]

Кратак запис решења:

3. ред: \( 1 - \frac{3}{5} = \frac{2}{5} \) 2. ред лево: \( \frac{2}{5} - \frac{1}{4} = \frac{8-5}{20} = \frac{3}{20} \) 2. ред десно: \( \frac{3}{5} - \frac{1}{4} = \frac{12-5}{20} = \frac{7}{20} \) 1. ред (2): \( \frac{3}{20} - \frac{1}{20} = \frac{2}{20} = \frac{1}{10} \) 1. ред (3): \( \frac{1}{4} - \frac{2}{20} = \frac{5-2}{20} = \frac{3}{20} \) 1. ред (4): \( \frac{7}{20} - \frac{3}{20} = \frac{4}{20} = \frac{1}{5} \)

Најважније из лекције

За решавање једначина са сабирањем и одузимањем користимо три основна правила:
1. Непознат сабирак: Од збира се одузима познати сабирак (\( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)).
2. Непознат умањеник: Разлика се сабира са умањиоцем (\( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)).
3. Непознат умањилац: Од умањеника се одузима разлика (\( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)).
Решење једначине је сваки број који, када се замени уместо непознате величине, претвара једначину у тачну једнакост.
Решити једначину значи одредити сва њена решења или утврдити да једначина нема решења у датом скупу бројева.
Вага у равнотежи која илуструје једначину \( x + 2 = 6 \). На левом тасу су поклон (непозната \( x \)) и два тега, а на десном тасу је шест тегова. Када се са оба таса склоне по два тега, вага остаје у равнотежи, што показује да поклон има масу једнаку маси четири тега, односно \( x = 4 \).
Једначине са разломцима и децималним бројевима решавају се по истим правилима као и једначине у скупу природних бројева.
Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак.
\[ \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} + x = \text{ЗБИР} \] \[ x = \text{ЗБИР} - \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} \]
Решавање: \( x + 3,74 = 12,59 \)
\( x = 12,59 - 3,74 \)
\( x = 8,85 \)
Провера: \( 8,85 + 3,74 = 12,59 \)
Решите једначину: \( 2\frac{1}{2} + x = 5\frac{3}{4} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{1}{2} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{2}{4} \)
Одговор: \( x = 3\frac{1}{4} \)
Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем.
\[ x - \text{УМАЊИЛАЦ} = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{РАЗЛИКА} + \text{УМАЊИЛАЦ} \]
Решавање: \( x - 6,4 = 5,72 \)
\( x = 5,72 + 6,4 \)
\( x = 12,12 \)
Провера: \( 12,12 - 6,4 = 5,72 \)
Решите једначину: \( x - 1\frac{1}{5} = 3\frac{2}{5} \)
\( x = 3\frac{2}{5} + 1\frac{1}{5} \)
Одговор: \( x = 4\frac{3}{5} \)
Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника одузмемо разлику.
\[ \text{УМАЊЕНИК} - x = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{УМАЊЕНИК} - \text{РАЗЛИКА} \]
Решавање: \( 8,42 - x = 3,61 \)
\( x = 8,42 - 3,61 \)
\( x = 4,81 \)
Провера: \( 8,42 - 4,81 = 3,61 \)
Решите једначину: \( 5 - x = 1\frac{1}{3} \)
\( x = 5 - 1\frac{1}{3} \)
\( x = 4\frac{3}{3} - 1\frac{1}{3} \)
Одговор: \( x = 3\frac{2}{3} \)
Решавање текстуалних задатака обично се одвија у три фазе:
Формирамо једначину на основу текста задатка (означавамо непознату са \( x \)).
Решавамо постављену једначину применом одговарајућих правила.
Проверавамо да ли добијено решење одговара условима задатка.
Задатак: Телесна температура је опала за непознату вредност. Пре лека је била \( 39,6^\circ\text{C} \), а после лека \( 37,8^\circ\text{C} \). За колико је опала?
Поставка: \( 39,6 - x = 37,8 \)
Решавање: \( x = 39,6 - 37,8 \Rightarrow x = 1,8 \)
Закључак: Температура је опала за \( 1,8^\circ\text{C} \).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Решите једначину \( x + 2,4 = 5,6 \).
Овде је непознат сабирак.
\( x = 5,6 - 2,4 \)
Одговор: \( x = 3,2 \)
Средњи ниво: Решите једначину \( 10\frac{1}{2} - x = 4\frac{3}{4} \).
Овде је непознат умањилац.
\( x = 10\frac{1}{2} - 4\frac{3}{4} \)
Сводимо на заједнички именилац:
\( x = 10\frac{2}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Позајмљујемо једно цело:
\( x = 9\frac{6}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Одговор: \( x = 5\frac{3}{4} \)
Тежи ниво: Замислио сам број. Када од њега одузмем \( 1\frac{1}{2} \), добијам \( 3,75 \). Који број сам замислио?
Прво постављамо једначину где је непознат умањеник:
\( x - 1\frac{1}{2} = 3,75 \)
Претварамо разломак у децимални број ради лакшег рачунања: \( 1\frac{1}{2} = 1,5 \)
\( x - 1,5 = 3,75 \)
\( x = 3,75 + 1,5 \)
Одговор: Замишљени број је \( 5,25 \) (или \( 5\frac{1}{4} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: