Изабери решење задатка:

Задатак 7

Кратко решење

Нека су црвена поља: \( a \) - лево поље у другом реду \( b \) - лево поље у трећем реду \( c \) - десно поље у трећем реду \( d \) - друго поље у четвртом реду \( e \) - треће поље у четвртом реду \( f \) - четврто поље у четвртом реду\[ a + \frac{3}{5} = 1 \]\[ a = 1 - \frac{3}{5} = \frac{5}{5} - \frac{3}{5} = \frac{2}{5} \]\[ b + \frac{1}{4} = a \]\[ b = \frac{2}{5} - \frac{1}{4} = \frac{8}{20} - \frac{5}{20} = \frac{3}{20} \]\[ \frac{1}{4} + c = \frac{3}{5} \]\[ c = \frac{3}{5} - \frac{1}{4} = \frac{12}{20} - \frac{5}{20} = \frac{7}{20} \]\[ \frac{1}{20} + d = b \]\[ d = \frac{3}{20} - \frac{1}{20} = \frac{\cancel{2}^1}{\cancel{20}_{10}} = \frac{1}{10} \]\[ d + e = \frac{1}{4} \]\[ \frac{2}{20} + e = \frac{5}{20} \]\[ e = \frac{5}{20} - \frac{2}{20} = \frac{3}{20} \]\[ e + f = c \]\[ \frac{3}{20} + f = \frac{7}{20} \]\[ f = \frac{7}{20} - \frac{3}{20} = \frac{\cancel{4}^1}{\cancel{20}_5} = \frac{1}{5} \]

Детаљно решење

Пирамида има 4 реда. Посматрајмо поља по редовима од врха ка дну: - 1. ред (врх): једно поље са бројем \( 1 \). - 2. ред: два поља - лево поље је црвено (означимо га са \( a \)), а десно садржи број \( \frac{3}{5} \). - 3. ред: три поља - лево поље је црвено (означимо га са \( b \)), средње садржи број \( \frac{1}{4} \), а десно је црвено (означимо га са \( c \)). - 4. ред (основа): четири поља - прво поље с леве стране садржи број \( \frac{1}{20} \), а преостала три поља су црвена (означимо их с лева надесно са \( d \), \( e \) и \( f \)). Према правилу пирамиде, број у сваком пољу једнак је збиру два броја која се налазе непосредно испод њега.

1. Одређивање непознатог броја \( a \) у 2. реду

Збир два броја у другом реду једнак је броју на врху пирамиде: \[ a + \frac{3}{5} = 1 \] Непознати сабирак одређујемо одузимањем познатог сабирка од збира: \[ a = 1 - \frac{3}{5} = \frac{5}{5} - \frac{3}{5} = \frac{2}{5} \]

2. Одређивање непознатих бројева \( b \) и \( c \) у 3. реду

Поље са бројем \( a = \frac{2}{5} \) налази се изнад поља \( b \) и \( \frac{1}{4} \): \[ b + \frac{1}{4} = \frac{2}{5} \] Непознати сабирак је \( b \): \[ b = \frac{2}{5} - \frac{1}{4} \] Налазимо најмањи заједнички садржалац: \( \text{НЗС}(5, 4) = 20 \). Проширујемо разломке: \[ b = \frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 4} - \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 5} = \frac{8}{20} - \frac{5}{20} = \frac{3}{20} \] Поље са бројем \( \frac{3}{5} \) налази се изнад поља \( \frac{1}{4} \) и \( c \): \[ \frac{1}{4} + c = \frac{3}{5} \] Непознати сабирак је \( c \): \[ c = \frac{3}{5} - \frac{1}{4} = \frac{3 \cdot 4}{5 \cdot 4} - \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 5} = \frac{12}{20} - \frac{5}{20} = \frac{7}{20} \]

3. Одређивање непознатих бројева \( d \), \( e \) и \( f \) у 4. реду

Поље са бројем \( b = \frac{3}{20} \) налази се изнад поља \( \frac{1}{20} \) и \( d \): \[ \frac{1}{20} + d = \frac{3}{20} \] Непознати сабирак је \( d \): \[ d = \frac{3}{20} - \frac{1}{20} = \frac{2}{20} \] Скраћивањем разломка са 2 добијамо: \[ d = \frac{\cancel{2}^1}{\cancel{20}_{10}} = \frac{1}{10} \] Поље са бројем \( \frac{1}{4} \) налази се изнад поља \( d \) и \( e \). Како је \( \frac{1}{4} = \frac{5}{20} \), а \( d = \frac{2}{20} \): \[ \frac{2}{20} + e = \frac{5}{20} \] Непознати сабирак је \( e \): \[ e = \frac{5}{20} - \frac{2}{20} = \frac{3}{20} \] Поље са бројем \( c = \frac{7}{20} \) налази се изнад поља \( e \) и \( f \): \[ e + f = \frac{7}{20} \] \[ \frac{3}{20} + f = \frac{7}{20} \] Непознати сабирак је \( f \): \[ f = \frac{7}{20} - \frac{3}{20} = \frac{4}{20} \] Скраћивањем разломка са 4 добијамо: \[ f = \frac{\cancel{4}^1}{\cancel{20}_5} = \frac{1}{5} \]

Кратак запис решења:

\( a = 1 - \frac{3}{5} = \frac{2}{5} \) \( b = \frac{2}{5} - \frac{1}{4} = \frac{8}{20} - \frac{5}{20} = \frac{3}{20} \) \( c = \frac{3}{5} - \frac{1}{4} = \frac{12}{20} - \frac{5}{20} = \frac{7}{20} \) \( d = \frac{3}{20} - \frac{1}{20} = \frac{2}{20} = \frac{1}{10} \) \( e = \frac{1}{4} - \frac{2}{20} = \frac{5}{20} - \frac{2}{20} = \frac{3}{20} \) \( f = \frac{7}{20} - \frac{3}{20} = \frac{4}{20} = \frac{1}{5} \)

Најважније из лекције

За решавање једначина са сабирањем и одузимањем користимо три основна правила:
1. Непознат сабирак: Од збира се одузима познати сабирак (\( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)).
2. Непознат умањеник: Разлика се сабира са умањиоцем (\( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)).
3. Непознат умањилац: Од умањеника се одузима разлика (\( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)).
Решење једначине је сваки број који, када се замени уместо непознате величине, претвара једначину у тачну једнакост.
Решити једначину значи одредити сва њена решења или утврдити да једначина нема решења у датом скупу бројева.
Вага у равнотежи која илуструје једначину \( x + 2 = 6 \). На левом тасу су поклон (непозната \( x \)) и два тега, а на десном тасу је шест тегова. Када се са оба таса склоне по два тега, вага остаје у равнотежи, што показује да поклон има масу једнаку маси четири тега, односно \( x = 4 \).
Једначине са разломцима и децималним бројевима решавају се по истим правилима као и једначине у скупу природних бројева.
Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак.
\[ \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} + x = \text{ЗБИР} \] \[ x = \text{ЗБИР} - \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} \]
Решавање: \( x + 3,74 = 12,59 \)
\( x = 12,59 - 3,74 \)
\( x = 8,85 \)
Провера: \( 8,85 + 3,74 = 12,59 \)
Решите једначину: \( 2\frac{1}{2} + x = 5\frac{3}{4} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{1}{2} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{2}{4} \)
Одговор: \( x = 3\frac{1}{4} \)
Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем.
\[ x - \text{УМАЊИЛАЦ} = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{РАЗЛИКА} + \text{УМАЊИЛАЦ} \]
Решавање: \( x - 6,4 = 5,72 \)
\( x = 5,72 + 6,4 \)
\( x = 12,12 \)
Провера: \( 12,12 - 6,4 = 5,72 \)
Решите једначину: \( x - 1\frac{1}{5} = 3\frac{2}{5} \)
\( x = 3\frac{2}{5} + 1\frac{1}{5} \)
Одговор: \( x = 4\frac{3}{5} \)
Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника одузмемо разлику.
\[ \text{УМАЊЕНИК} - x = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{УМАЊЕНИК} - \text{РАЗЛИКА} \]
Решавање: \( 8,42 - x = 3,61 \)
\( x = 8,42 - 3,61 \)
\( x = 4,81 \)
Провера: \( 8,42 - 4,81 = 3,61 \)
Решите једначину: \( 5 - x = 1\frac{1}{3} \)
\( x = 5 - 1\frac{1}{3} \)
\( x = 4\frac{3}{3} - 1\frac{1}{3} \)
Одговор: \( x = 3\frac{2}{3} \)
Решавање текстуалних задатака обично се одвија у три фазе:
Формирамо једначину на основу текста задатка (означавамо непознату са \( x \)).
Решавамо постављену једначину применом одговарајућих правила.
Проверавамо да ли добијено решење одговара условима задатка.
Задатак: Телесна температура је опала за непознату вредност. Пре лека је била \( 39,6^\circ\text{C} \), а после лека \( 37,8^\circ\text{C} \). За колико је опала?
Поставка: \( 39,6 - x = 37,8 \)
Решавање: \( x = 39,6 - 37,8 \Rightarrow x = 1,8 \)
Закључак: Температура је опала за \( 1,8^\circ\text{C} \).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Решите једначину \( x + 2,4 = 5,6 \).
Овде је непознат сабирак.
\( x = 5,6 - 2,4 \)
Одговор: \( x = 3,2 \)
Средњи ниво: Решите једначину \( 10\frac{1}{2} - x = 4\frac{3}{4} \).
Овде је непознат умањилац.
\( x = 10\frac{1}{2} - 4\frac{3}{4} \)
Сводимо на заједнички именилац:
\( x = 10\frac{2}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Позајмљујемо једно цело:
\( x = 9\frac{6}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Одговор: \( x = 5\frac{3}{4} \)
Тежи ниво: Замислио сам број. Када од њега одузмем \( 1\frac{1}{2} \), добијам \( 3,75 \). Који број сам замислио?
Прво постављамо једначину где је непознат умањеник:
\( x - 1\frac{1}{2} = 3,75 \)
Претварамо разломак у децимални број ради лакшег рачунања: \( 1\frac{1}{2} = 1,5 \)
\( x - 1,5 = 3,75 \)
\( x = 3,75 + 1,5 \)
Одговор: Замишљени број је \( 5,25 \) (или \( 5\frac{1}{4} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: