Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)
\[ 2,4 + x = 3,05 \]\[ x = 3,05 - 2,4 \]\[ \begin{array}{r@{}l} 3,05 & \\ -\,2,40 & \\ \hline 0,65 & \end{array} \]\[ x = 0,65 \]
б)
\[ x + 2,7 = 19,45 \]\[ x = 19,45 - 2,7 \]\[ \begin{array}{r@{}l} 19,45 & \\ -\,2,70 & \\ \hline 16,75 & \end{array} \]\[ x = 16,75 \]
в)
\[ x + 4\frac{1}{2} = 9\frac{3}{5} \]\[ x = 9\frac{3}{5} - 4\frac{1}{2} \]\[ \text{НЗС}(5, 2) = 10 \]\[ x = 9\frac{3 \cdot 2}{5 \cdot 2} - 4\frac{1 \cdot 5}{2 \cdot 5} = 9\frac{6}{10} - 4\frac{5}{10} = 5\frac{1}{10} \]
г)
\[ \frac{7}{3} + x = 7,3 \]\[ \frac{7}{3} + x = \frac{73}{10} \]\[ x = \frac{73}{10} - \frac{7}{3} \]\[ \text{НЗС}(10, 3) = 30 \]\[ x = \frac{73 \cdot 3}{10 \cdot 3} - \frac{7 \cdot 10}{3 \cdot 10} = \frac{219}{30} - \frac{70}{30} = \frac{149}{30} = 4\frac{29}{30} \]

Детаљно решење

У свим подзадацима непозната величина \( x \) је сабирак. Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак.

а) \( 2,4 + x = 3,05 \)

1. Корак: Одређивање непознатог сабирка

Непознати сабирак \( x \) рачунамо одузимањем познатог сабирка од збира: \[ x = 3,05 - 2,4 \]

2. Корак: Одузимање децималних бројева

Потписујемо бројеве тако да децимална запета буде испод запете, а број \( 2,4 \) допуњујемо нулом до две децимале: \[ 3,05 - 2,40 = 0,65 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 3,05 & \\ -\,2,40 & \\ \hline 0,65 & \end{array} \] Дакле, решење је: \[ x = 0,65 \]

б) \( x + 2,7 = 19,45 \)

1. Корак: Одређивање непознатог сабирка

Непознати сабирак \( x \) рачунамо као: \[ x = 19,45 - 2,7 \]

2. Корак: Одузимање децималних бројева

Потписујемо бројеве један испод другог и број \( 2,7 \) допуњујемо нулом на место стотих: \[ 19,45 - 2,70 = 16,75 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 19,45 & \\ -\,2,70 & \\ \hline 16,75 & \end{array} \] Дакле, решење је: \[ x = 16,75 \]

в) \( x + 4\frac{1}{2} = 9\frac{3}{5} \)

1. Корак: Одређивање непознатог сабирка

Непознати сабирак \( x \) добијамо тако што од збира одузмемо познати сабирак: \[ x = 9\frac{3}{5} - 4\frac{1}{2} \]

2. Корак: Свођење разломака на заједнички именилац

Имениоци су \( 5 \) и \( 2 \). Њихов најмањи заједнички садржалац је: \[ \text{НЗС}(5, 2) = 10 \] Проширујемо први разломак са \( 2 \), а други са \( 5 \): \[ 9\frac{3}{5} = 9\frac{3 \cdot 2}{5 \cdot 2} = 9\frac{6}{10} \] \[ 4\frac{1}{2} = 4\frac{1 \cdot 5}{2 \cdot 5} = 4\frac{5}{10} \]

3. Корак: Одузимање мешовитих бројева

Одузимамо целе делове и разломачке делове: \[ x = 9\frac{6}{10} - 4\frac{5}{10} = (9 - 4) + \left(\frac{6}{10} - \frac{5}{10}\right) = 5\frac{1}{10} \] Дакле, решење је: \[ x = 5\frac{1}{10} \quad \text{или} \quad x = 5,1 \]

г) \( \frac{7}{3} + x = 7,3 \)

1. Корак: Уједначавање записа бројева

Како разломак \( \frac{7}{3} \) у имениоцу има број \( 3 \), њега не можемо записати у облику коначног децималног броја. Зато децимални број \( 7,3 \) преводимо у разломак: \[ 7,3 = 7\frac{3}{10} = \frac{7 \cdot 10 + 3}{10} = \frac{73}{10} \] Једначина гласи: \[ \frac{7}{3} + x = \frac{73}{10} \]

2. Корак: Одређивање непознатог сабирка

Од збира одузимамо познати сабирак: \[ x = \frac{73}{10} - \frac{7}{3} \]

3. Корак: Свођење на заједнички именилац и одузимање

Најмањи заједнички садржалац за имениоце \( 10 \) и \( 3 \) је: \[ \text{НЗС}(10, 3) = 30 \] Проширујемо разломке: \[ x = \frac{73 \cdot 3}{10 \cdot 3} - \frac{7 \cdot 10}{3 \cdot 10} \] \[ x = \frac{219}{30} - \frac{70}{30} \] \[ x = \frac{149}{30} \] Претварамо неправи разломак у мешовити број: \[ 149 : 30 = 4 \text{ (остатак } 29) \implies x = 4\frac{29}{30} \]

Кратак запис решења:

а)

\[ 2,4 + x = 3,05 \implies x = 3,05 - 2,40 = 0,65 \]

б)

\[ x + 2,7 = 19,45 \implies x = 19,45 - 2,70 = 16,75 \]

в)

\[ x + 4\frac{1}{2} = 9\frac{3}{5} \implies x = 9\frac{6}{10} - 4\frac{5}{10} = 5\frac{1}{10} \]

г)

\[ \frac{7}{3} + x = \frac{73}{10} \implies x = \frac{219}{30} - \frac{70}{30} = \frac{149}{30} = 4\frac{29}{30} \]

Најважније из лекције

За решавање једначина са сабирањем и одузимањем користимо три основна правила:
1. Непознат сабирак: Од збира се одузима познати сабирак (\( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)).
2. Непознат умањеник: Разлика се сабира са умањиоцем (\( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)).
3. Непознат умањилац: Од умањеника се одузима разлика (\( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)).
Решење једначине је сваки број који, када се замени уместо непознате величине, претвара једначину у тачну једнакост.
Решити једначину значи одредити сва њена решења или утврдити да једначина нема решења у датом скупу бројева.
Вага у равнотежи која илуструје једначину \( x + 2 = 6 \). На левом тасу су поклон (непозната \( x \)) и два тега, а на десном тасу је шест тегова. Када се са оба таса склоне по два тега, вага остаје у равнотежи, што показује да поклон има масу једнаку маси четири тега, односно \( x = 4 \).
Једначине са разломцима и децималним бројевима решавају се по истим правилима као и једначине у скупу природних бројева.
Непознати сабирак одређујемо тако што од збира одузмемо познати сабирак.
\[ \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} + x = \text{ЗБИР} \] \[ x = \text{ЗБИР} - \text{ПОЗНАТИ САБИРАК} \]
Решавање: \( x + 3,74 = 12,59 \)
\( x = 12,59 - 3,74 \)
\( x = 8,85 \)
Провера: \( 8,85 + 3,74 = 12,59 \)
Решите једначину: \( 2\frac{1}{2} + x = 5\frac{3}{4} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{1}{2} \)
\( x = 5\frac{3}{4} - 2\frac{2}{4} \)
Одговор: \( x = 3\frac{1}{4} \)
Непознати умањеник одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем.
\[ x - \text{УМАЊИЛАЦ} = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{РАЗЛИКА} + \text{УМАЊИЛАЦ} \]
Решавање: \( x - 6,4 = 5,72 \)
\( x = 5,72 + 6,4 \)
\( x = 12,12 \)
Провера: \( 12,12 - 6,4 = 5,72 \)
Решите једначину: \( x - 1\frac{1}{5} = 3\frac{2}{5} \)
\( x = 3\frac{2}{5} + 1\frac{1}{5} \)
Одговор: \( x = 4\frac{3}{5} \)
Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника одузмемо разлику.
\[ \text{УМАЊЕНИК} - x = \text{РАЗЛИКА} \] \[ x = \text{УМАЊЕНИК} - \text{РАЗЛИКА} \]
Решавање: \( 8,42 - x = 3,61 \)
\( x = 8,42 - 3,61 \)
\( x = 4,81 \)
Провера: \( 8,42 - 4,81 = 3,61 \)
Решите једначину: \( 5 - x = 1\frac{1}{3} \)
\( x = 5 - 1\frac{1}{3} \)
\( x = 4\frac{3}{3} - 1\frac{1}{3} \)
Одговор: \( x = 3\frac{2}{3} \)
Решавање текстуалних задатака обично се одвија у три фазе:
Формирамо једначину на основу текста задатка (означавамо непознату са \( x \)).
Решавамо постављену једначину применом одговарајућих правила.
Проверавамо да ли добијено решење одговара условима задатка.
Задатак: Телесна температура је опала за непознату вредност. Пре лека је била \( 39,6^\circ\text{C} \), а после лека \( 37,8^\circ\text{C} \). За колико је опала?
Поставка: \( 39,6 - x = 37,8 \)
Решавање: \( x = 39,6 - 37,8 \Rightarrow x = 1,8 \)
Закључак: Температура је опала за \( 1,8^\circ\text{C} \).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Решите једначину \( x + 2,4 = 5,6 \).
Овде је непознат сабирак.
\( x = 5,6 - 2,4 \)
Одговор: \( x = 3,2 \)
Средњи ниво: Решите једначину \( 10\frac{1}{2} - x = 4\frac{3}{4} \).
Овде је непознат умањилац.
\( x = 10\frac{1}{2} - 4\frac{3}{4} \)
Сводимо на заједнички именилац:
\( x = 10\frac{2}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Позајмљујемо једно цело:
\( x = 9\frac{6}{4} - 4\frac{3}{4} \)
Одговор: \( x = 5\frac{3}{4} \)
Тежи ниво: Замислио сам број. Када од њега одузмем \( 1\frac{1}{2} \), добијам \( 3,75 \). Који број сам замислио?
Прво постављамо једначину где је непознат умањеник:
\( x - 1\frac{1}{2} = 3,75 \)
Претварамо разломак у децимални број ради лакшег рачунања: \( 1\frac{1}{2} = 1,5 \)
\( x - 1,5 = 3,75 \)
\( x = 3,75 + 1,5 \)
Одговор: Замишљени број је \( 5,25 \) (или \( 5\frac{1}{4} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: