Најважније из лекције
План-резиме
-
Категорије врста према распрострањености и старости
- Космополитске врсте („грађани света“):
- Насељавају сва погодна станишта широм планете захваљујући широкој еколошкој валенци (велика способност прилагођавања променама еколошких фактора).
- Бројне су у воденим екосистемима (уједначени услови) и међу микроорганизмима (бактерије).
- Примери: мува, мрав, коприва, маслачак, буква, храст, трска, вук, пчела.
- Упркос распрострањености, могу бити угрожене (нпр. пчела је угрожена због пестицида, загађења, деградације станишта и болести према IUCN критеријумима).
- Ендемичне врсте (ендемити):
- Врсте ограничене на веома мали простор услед специфичних захтева према условима станишта (уска еколошка валенца).
- Изузетно осетљиве на промене у животној средини и лакше изумиру.
- У Србији живи преко 270–280 ендемских биљних врста; изумрле врсте услед ширења градова и исушивања станишта су крагујевачки слез, врањански слез и моравски водени орашак.
- Реликтне врсте (реликти / „живи фосили“):
- Древне врсте из прошлих геолошких периода које су се одржале на рефугијалним (скривеним) стаништима до данас.
- Панчићева оморика: Балкански ендемит и реликт (открио Јосиф Панчић 1875. на Тари); данас строго заштићена у долини реке Дрине.
- Рамонде (Наталијина и српска рамонда): Терцијарни реликти и ендемити кањона и клисура.
- Анабиоза: Својство Наталијине рамонде да након потпуног исушивања поново оживи уз присуство влаге („српски феникс“; цвет је симбол Дана примирја).
- Космополитске врсте („грађани света“):
-
Фактори угрожености биодиверзитета
- Уништавање, фрагментација и промена природних станишта (урбанизација, изградња скијалишта и туристичких центара).
- Загађивање животне средине и прекомерна употреба хемијских средстава (пестициди).
- Неконтролисано и несавесно сакупљање/брање лековитих и ретких врста.
- Криволов, илегална трговина и држање дивљих врста у заточеништву.
-
Угрожене врсте флоре и фауне у Србији
- Биљке:
- Рунолист: Осетљив планински цвет споре обнове (заштићен у оквиру НП „Копаоник“).
- Гороцвет и банатски божур: Ретке, лековите и отровне врсте Делиблатске пешчаре, угрожене несавесним брањем.
- Росуља: Инсективорна биљка тресава (власински крај, Стара планина) прилагођена сиромашном тлу, осетљива на загађење.
- Животиње:
- Аполонов лептир: Високоосетљив на еколошке промене, спорог размножавања.
- Црни даждевњак: Водоземац високих планина; не пролази класичну метаморфозу (рађа живе младунце са плућима); угрожен деградацијом станишта.
- Шарени твор: Стеноендемичан сисар степских и планинских станишта (Пештер, Копаоник, источна Србија), угрожен недостатком плена (глодара).
- Птице грабљивице: Орао крсташ, степски соко и лешинари (белоглави суп, орао брадан, црни лешинар, бела кања) - кључни за стабилност ланаца исхране, законом строго заштићени.
- Биљке:
-
Заштита и очување биодиверзитета
- Црвене књиге угрожених врста: Стручне публикације у којима се евидентирају угрожене врсте, степен њихове угрожености и предлажу мере заштите (у Србији постоје Црвене књиге флоре, дневних лептира и фауне).
- Правна заштита врста: Појединачно проглашавање таксона за законом заштићене и строго заштићене врсте.
- Просторна заштита (заштита станишта): Оснивање заштићених подручја попут националних паркова и строгих резервата природе.
- Програми реинтродукције и заштите: Рад специјализованих организација (нпр. Фондација за заштиту птица грабљивица) на повратку и очувању популација ретких врста.
Космополитске врсте – организми широко распрострањени широм планете на свим за њих погодним стаништима.
Одликује их широка еколошка валенца – способност прилагођавања већим колебањима и променама фактора животне средине. Примери: мува, мрав, вук, коприва, маслачак, буква, храст, трска, бактерије.
Ендемичне врсте (ендемити) – врсте веома уских еколошких захтева, распрострањене искључиво на одређеном, ограниченом географском подручју.
Због везаности за малу територију, ендемити су изузетно осетљиви на промене станишта и знатно су подложнији изумирању.
Реликтне врсте (реликти) – прастаре врсте које су успеле да преживе из давних геолошких периода до данас („живи фосили“).
| Тип врсте | Еколошка валенца | Распрострањеност | Карактеристични примери |
|---|---|---|---|
| Космополити | Широка | Глобална (широм планете) | Вук, пчела, маслачак, коприва, бактерије |
| Ендемити | Уска | Ограничено подручје | Панчићева оморика, Наталијина рамонда |
| Реликти | Специфична (очувана стара станишта) | Често уточишта (рефугијуми) | Панчићева оморика, српска и Наталијина рамонда |
Главни фактори угрожавања врста:
- Уништавање, распарчавање и деградација природних станишта (ширење градова, изградња скијалишта, исушивање мочвара);
- Загађивање ваздуха, воде и земљишта (употреба пестицида и токсичних хемикалија);
- Криволов, нелегална препродаја и прекомеран лов/риболов;
- Несавесно и неконтролисано сакупљање лековитих и ретких биљака.
IUCN (Међународна унија за заштиту природе) – светска организација која прати статус очуваности врста и саставља глобалне и регионалне црвене листе угрожених врста. Чак и поједини космополити, попут медоносне пчеле, налазе се на листи угрожених врста.
Црвене књиге угрожених врста – научне публикације у којима су пописане угрожене врсте одређеног подручја, узроци њихове угрожености и предложене конкретне мере заштите.
У Србији су објављене: Црвена књига флоре Србије I (1999), Црвене књиге фауне (водоземци, гмизавци, птице, правокрилци) и Црвена књига дневних лептира.
Видови заштите:
- Заштита врста – проглашавање врста за строго заштићене природне реткости и законска забрана њиховог брања, убијања или узнемиравања.
- Заштита станишта – проглашење заштићених подручја (национални паркови, строги резервати природе).
- Програми реинтродукције – очување и повратак гнездећих популација ишчезлих врста (нпр. рад фондација на очувању белоглавог супа и повратку орла брадана, црног лешинара и беле кање).
- Панчићева оморика (Picea omorika) – балкански ендемит и реликт терцијера („живи фосил“). Открио ју је Јосиф Панчић 1875. године у Заовинама на планини Тари. Данас расте у кањону реке Дрине; свако појединачно стабло је строго заштићено законом.
- Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и Српска рамонда (Ramonda serbica) – ендемореликтне цветнице које насељавају кречњачке клисуре и стене.
Анабиоза („српски феникс“) – способност биљке да након потпуног сушења током сушног периода поново потпуно оживи и озелени након само мало воде или кише. Цвет Наталијине рамонде је симбол Дана примирја у Првом светском рату.
- Рунолист – станар високопланинских рудина (Копаоник, Мучњ, кањон Белог Рзава), угрожен прекомерним брањем; јако споро обнавља популацију.
- Гороцвет и банатски божур – лековите, али истовремено веома отровне биљке пешчарских станишта (Делиблатска пешчара), угрожене због неконтролисаног брања.
- Росуља – биљка месождерка (инсективорна биљка) која насељава тресаве сиромашне минералима (Власинско језеро, Стара планина). Хвата инсекте помоћу лепљивих капљица на листовима.
- Нестале врсте – услед ширења градова и исушивања станишта заувек су нестали: крагујевачки слез, врањански слез и моравски водени орашак.
- Аполонов лептир – дневни лептир карактеристичних шара, изузетно осетљив на промене температуре и влаге; има спор развојни циклус.
- Црни даждевњак – високопланински водоземац прилагођен животу без слободне воде.
Специфичност: Не пролази кроз класичну метаморфозу (нема стадијум пуноглавца у води), већ женка рађа потпуно формиране младунце са плућима. Угрожен је урбанизацијом и изградњом ски-центара на планинама.
- Шарени твор – ретки сисар сувих и отворених станишта (Пештер, источна Србија, Копаоник), угрожен смањењем бројности степских глодара којима се храни и губитком станишта.
- Птице грабљивице:
- Орао крсташ и степски соко – критично угрожени због криволова, уништавања степских станишта и илегалне трговине.
- Белоглави суп – врста лешинара која је очувана захваљујући наменским хранилилиштима и програмима активне заштите.
Биодиверзитет према распрострањености: Врсте могу бити космополитске (широка еколошка валенца, присутне глобално), ендемичне (уско подручје, веома осетљиве) и реликтне (древне врсте, „живи фосили“).
Адаптације: Рамонде показују феномен анабиозе (поновног оживљавања након сасушивања), а росуља надокнађује недостатак минерала карниворијом.
Главни узроци угрожености: Губитак и деградација станишта, загађење (пестициди), криволов и несавесно брање лековитих биљака.
Заштита: Спроводи се кроз законску заштиту јединки, израду Црвених књига (евиденција угрожених таксона и предлог мера) и заштиту станишта у оквиру националних паркова и резервата природе.
Адаптације: Рамонде показују феномен анабиозе (поновног оживљавања након сасушивања), а росуља надокнађује недостатак минерала карниворијом.
Главни узроци угрожености: Губитак и деградација станишта, загађење (пестициди), криволов и несавесно брање лековитих биљака.
Заштита: Спроводи се кроз законску заштиту јединки, израду Црвених књига (евиденција угрожених таксона и предлог мера) и заштиту станишта у оквиру националних паркова и резервата природе.
