Корице уџбеника

32. Ретке И Угрожене Врсте Србије

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Категорије врста према распрострањености и старости

    • Космополитске врсте („грађани света“):
      • Насељавају сва погодна станишта широм планете захваљујући широкој еколошкој валенци (велика способност прилагођавања променама еколошких фактора).
      • Бројне су у воденим екосистемима (уједначени услови) и међу микроорганизмима (бактерије).
      • Примери: мува, мрав, коприва, маслачак, буква, храст, трска, вук, пчела.
      • Упркос распрострањености, могу бити угрожене (нпр. пчела је угрожена због пестицида, загађења, деградације станишта и болести према IUCN критеријумима).
    • Ендемичне врсте (ендемити):
      • Врсте ограничене на веома мали простор услед специфичних захтева према условима станишта (уска еколошка валенца).
      • Изузетно осетљиве на промене у животној средини и лакше изумиру.
      • У Србији живи преко 270–280 ендемских биљних врста; изумрле врсте услед ширења градова и исушивања станишта су крагујевачки слез, врањански слез и моравски водени орашак.
    • Реликтне врсте (реликти / „живи фосили“):
      • Древне врсте из прошлих геолошких периода које су се одржале на рефугијалним (скривеним) стаништима до данас.
      • Панчићева оморика: Балкански ендемит и реликт (открио Јосиф Панчић 1875. на Тари); данас строго заштићена у долини реке Дрине.
      • Рамонде (Наталијина и српска рамонда): Терцијарни реликти и ендемити кањона и клисура.
        • Анабиоза: Својство Наталијине рамонде да након потпуног исушивања поново оживи уз присуство влаге („српски феникс“; цвет је симбол Дана примирја).
  2. Фактори угрожености биодиверзитета

    • Уништавање, фрагментација и промена природних станишта (урбанизација, изградња скијалишта и туристичких центара).
    • Загађивање животне средине и прекомерна употреба хемијских средстава (пестициди).
    • Неконтролисано и несавесно сакупљање/брање лековитих и ретких врста.
    • Криволов, илегална трговина и држање дивљих врста у заточеништву.
  3. Угрожене врсте флоре и фауне у Србији

    • Биљке:
      • Рунолист: Осетљив планински цвет споре обнове (заштићен у оквиру НП „Копаоник“).
      • Гороцвет и банатски божур: Ретке, лековите и отровне врсте Делиблатске пешчаре, угрожене несавесним брањем.
      • Росуља: Инсективорна биљка тресава (власински крај, Стара планина) прилагођена сиромашном тлу, осетљива на загађење.
    • Животиње:
      • Аполонов лептир: Високоосетљив на еколошке промене, спорог размножавања.
      • Црни даждевњак: Водоземац високих планина; не пролази класичну метаморфозу (рађа живе младунце са плућима); угрожен деградацијом станишта.
      • Шарени твор: Стеноендемичан сисар степских и планинских станишта (Пештер, Копаоник, источна Србија), угрожен недостатком плена (глодара).
      • Птице грабљивице: Орао крсташ, степски соко и лешинари (белоглави суп, орао брадан, црни лешинар, бела кања) - кључни за стабилност ланаца исхране, законом строго заштићени.
  4. Заштита и очување биодиверзитета

    • Црвене књиге угрожених врста: Стручне публикације у којима се евидентирају угрожене врсте, степен њихове угрожености и предлажу мере заштите (у Србији постоје Црвене књиге флоре, дневних лептира и фауне).
    • Правна заштита врста: Појединачно проглашавање таксона за законом заштићене и строго заштићене врсте.
    • Просторна заштита (заштита станишта): Оснивање заштићених подручја попут националних паркова и строгих резервата природе.
    • Програми реинтродукције и заштите: Рад специјализованих организација (нпр. Фондација за заштиту птица грабљивица) на повратку и очувању популација ретких врста.
Космополитске врсте – организми широко распрострањени широм планете на свим за њих погодним стаништима.
Одликује их широка еколошка валенца – способност прилагођавања већим колебањима и променама фактора животне средине. Примери: мува, мрав, вук, коприва, маслачак, буква, храст, трска, бактерије.
Ендемичне врсте (ендемити) – врсте веома уских еколошких захтева, распрострањене искључиво на одређеном, ограниченом географском подручју.
Због везаности за малу територију, ендемити су изузетно осетљиви на промене станишта и знатно су подложнији изумирању.
Реликтне врсте (реликти) – прастаре врсте које су успеле да преживе из давних геолошких периода до данас („живи фосили“).
Тип врсте Еколошка валенца Распрострањеност Карактеристични примери
Космополити Широка Глобална (широм планете) Вук, пчела, маслачак, коприва, бактерије
Ендемити Уска Ограничено подручје Панчићева оморика, Наталијина рамонда
Реликти Специфична (очувана стара станишта) Често уточишта (рефугијуми) Панчићева оморика, српска и Наталијина рамонда
Главни фактори угрожавања врста:
  • Уништавање, распарчавање и деградација природних станишта (ширење градова, изградња скијалишта, исушивање мочвара);
  • Загађивање ваздуха, воде и земљишта (употреба пестицида и токсичних хемикалија);
  • Криволов, нелегална препродаја и прекомеран лов/риболов;
  • Несавесно и неконтролисано сакупљање лековитих и ретких биљака.
IUCN (Међународна унија за заштиту природе) – светска организација која прати статус очуваности врста и саставља глобалне и регионалне црвене листе угрожених врста. Чак и поједини космополити, попут медоносне пчеле, налазе се на листи угрожених врста.
Црвене књиге угрожених врста – научне публикације у којима су пописане угрожене врсте одређеног подручја, узроци њихове угрожености и предложене конкретне мере заштите.
У Србији су објављене: Црвена књига флоре Србије I (1999), Црвене књиге фауне (водоземци, гмизавци, птице, правокрилци) и Црвена књига дневних лептира.
Видови заштите:
  • Заштита врста – проглашавање врста за строго заштићене природне реткости и законска забрана њиховог брања, убијања или узнемиравања.
  • Заштита станишта – проглашење заштићених подручја (национални паркови, строги резервати природе).
  • Програми реинтродукције – очување и повратак гнездећих популација ишчезлих врста (нпр. рад фондација на очувању белоглавог супа и повратку орла брадана, црног лешинара и беле кање).
  • Панчићева оморика (Picea omorika) – балкански ендемит и реликт терцијера („живи фосил“). Открио ју је Јосиф Панчић 1875. године у Заовинама на планини Тари. Данас расте у кањону реке Дрине; свако појединачно стабло је строго заштићено законом.
  • Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и Српска рамонда (Ramonda serbica) – ендемореликтне цветнице које насељавају кречњачке клисуре и стене.
    Анабиоза („српски феникс“) – способност биљке да након потпуног сушења током сушног периода поново потпуно оживи и озелени након само мало воде или кише. Цвет Наталијине рамонде је симбол Дана примирја у Првом светском рату.
  • Рунолист – станар високопланинских рудина (Копаоник, Мучњ, кањон Белог Рзава), угрожен прекомерним брањем; јако споро обнавља популацију.
  • Гороцвет и банатски божур – лековите, али истовремено веома отровне биљке пешчарских станишта (Делиблатска пешчара), угрожене због неконтролисаног брања.
  • Росуља – биљка месождерка (инсективорна биљка) која насељава тресаве сиромашне минералима (Власинско језеро, Стара планина). Хвата инсекте помоћу лепљивих капљица на листовима.
  • Нестале врсте – услед ширења градова и исушивања станишта заувек су нестали: крагујевачки слез, врањански слез и моравски водени орашак.
  • Аполонов лептир – дневни лептир карактеристичних шара, изузетно осетљив на промене температуре и влаге; има спор развојни циклус.
  • Црни даждевњак – високопланински водоземац прилагођен животу без слободне воде.
    Специфичност: Не пролази кроз класичну метаморфозу (нема стадијум пуноглавца у води), већ женка рађа потпуно формиране младунце са плућима. Угрожен је урбанизацијом и изградњом ски-центара на планинама.
  • Шарени твор – ретки сисар сувих и отворених станишта (Пештер, источна Србија, Копаоник), угрожен смањењем бројности степских глодара којима се храни и губитком станишта.
  • Птице грабљивице:
    • Орао крсташ и степски соко – критично угрожени због криволова, уништавања степских станишта и илегалне трговине.
    • Белоглави суп – врста лешинара која је очувана захваљујући наменским хранилилиштима и програмима активне заштите.
Биодиверзитет према распрострањености: Врсте могу бити космополитске (широка еколошка валенца, присутне глобално), ендемичне (уско подручје, веома осетљиве) и реликтне (древне врсте, „живи фосили“).
Адаптације: Рамонде показују феномен анабиозе (поновног оживљавања након сасушивања), а росуља надокнађује недостатак минерала карниворијом.
Главни узроци угрожености: Губитак и деградација станишта, загађење (пестициди), криволов и несавесно брање лековитих биљака.
Заштита: Спроводи се кроз законску заштиту јединки, израду Црвених књига (евиденција угрожених таксона и предлог мера) и заштиту станишта у оквиру националних паркова и резервата природе.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: