Корице уџбеника

IV.8. Паралелограм

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Велики паралелограм подељен је двема дужима (свака паралелна једном пару страница) на мрежу \( 2\times 2 \) од четири мала паралелограма. Бројимо: \( 4 \) појединачна дела; \( 2 \) реда (горњи и доњи пар); \( 2 \) колоне (лева и десна пар); и \( 1 \) цела фигура. \[ 4 + 2 + 2 + 1 = 9. \]

Детаљно решење

Шта чини паралелограм на слици

Велики четвороугао на слици 3.1 је паралелограм: горња и доња страница су међусобно паралелне и једнаке, а исто важи и за леву и десну (косу) страницу. Унутар њега повучене су две дужи: једна паралелна са горњом и доњом страницом, а друга паралелна са левом и десном страницом. Пошто су обе дужи паралелне са по једним паром наспрамних страница, свака мања област коју оне ограничавају има оба пара наспрамних страница паралелна, па је и сама паралелограм. Тако добијамо мрежу \( 2 \times 2 \) од четири мала паралелограма: ружичасти, плави, зелени и наранџасти.

Бројање најмањих (појединачних) паралелограма

Свака од четири обојене области је паралелограм: \[ \text{ружичасти},\quad \text{плави},\quad \text{зелени},\quad \text{наранџасти} \;\Rightarrow\; 4 \text{ паралелограма.} \]

Бројање паралелограма састављених од по два дела

Ако споjимо два суседна дела у истом реду (лево и десно од косе поделне дужи), поново добијамо паралелограм, јер су спољашње странице паралелне: \[ \text{горњи ред (ружичасти + плави)},\quad \text{доњи ред (зелени + наранџасти)} \;\Rightarrow\; 2 \text{ паралелограма.} \] Ако споjимо два суседна дела у истој колони (изнад и испод хоризонталне поделне дужи), такође добијамо паралелограм: \[ \text{лева колона (ружичасти + зелени)},\quad \text{десна колона (плави + наранџасти)} \;\Rightarrow\; 2 \text{ паралелограма.} \] Напомена: делови који се додирују само у једном темену (нпр. ружичасти и наранџасти, или плави и зелени — по „дијагонали”) не чине паралелограм, па се такве комбинације не броје.

Читав велики паралелограм

Сва четири дела заједно чине полазни велики паралелограм: \[ \text{цела фигура} \;\Rightarrow\; 1 \text{ паралелограм.} \]

Укупан збир

\[ 4 + 2 + 2 + 1 = 9. \] Исти резултат добијамо и правилом за мрежу \( 2 \times 2 \): број паралелограма је \( \binom{3}{2}\cdot\binom{3}{2} = 3\cdot 3 = 9 \). Дакле, на слици 3.1 може се уочити укупно \( 9 \) паралелограма.

Кратак запис решења:

\( 4 \) мала \( + \) \( 2 \) реда \( + \) \( 2 \) колоне \( + \) \( 1 \) цела \( = 9 \) паралелограма.

Најважније из лекције

Паралелограм - кључна својства:
  • Странице: Наспрамне су једнаке и паралелне.
  • Углови: Наспрамни су једнаки (\( \alpha=\gamma, \beta=\delta \)), суседни су суплементни (\( \alpha+\beta=180^\circ \)).
  • Дијагонале: Секу се у тачки која их полови на два једнака дела.
  • Најбржи доказ: Четвороугао је сигурно паралелограм ако му је само један пар наспрамних страница и једнак и паралелан.
Паралелограм је четвороугао чије су наспрамне странице паралелне.
Четвороугао ABCD код кога су наспрамне странице паралелне: AB || CD и AD || BC. Означени су унутрашњи углови.
Особине страница и углова паралелограма:
  • Наспрамне странице су једнаке (\( AB = CD \) и \( BC = AD \)).
  • Наспрамни углови су једнаке мере (\( \alpha = \gamma \) и \( \beta = \delta \)).
  • Свака два суседна угла су суплементна (њихов збир је \( 180^\circ \)).
Један унутрашњи угао паралелограма износи \( 65^\circ \). Одреди мере осталих унутрашњих углова.
Нека је \( \alpha = 65^\circ \).
Наспрамни угао је једнак њему, па је \( \gamma = 65^\circ \).
Суседни угао \( \beta \) је суплементан углу \( \alpha \), па важи \( \alpha + \beta = 180^\circ \).
\( \beta = 180^\circ - 65^\circ = 115^\circ \).
Наспрамни угао углу \( \beta \) је \( \delta \), па је \( \delta = 115^\circ \).
Одговор: Углови су \( 65^\circ, 115^\circ, 65^\circ \) и \( 115^\circ \).
Дијагонала је дуж која спаја два нецуседна темена четвороугла.
Дијагонале паралелограма се узајамно полове. То значи да тачка у којој се дијагонале секу представља средиште и једне и друге дијагонале.
Ако се дијагонале \( AC \) и \( BD \) секу у тачки \( O \), онда важи: \[ AO = OC \] \[ BO = OD \]
Дат је паралелограм \( ABCD \) чије се дијагонале секу у тачки \( O \). Ако је дужина дијагонале \( AC = 12\text{ cm} \), а део друге дијагонале \( OD = 4\text{ cm} \), колика је дужина дијагонале \( BD \) и дуж \( AO \)?
Како се дијагонале полове, тачка \( O \) дели \( AC \) на два једнака дела:
\( AO = AC : 2 = 12 : 2 = 6\text{ cm} \).
Тачка \( O \) такође полови дијагоналу \( BD \), па је \( BD = 2 \cdot OD \):
\( BD = 2 \cdot 4 = 8\text{ cm} \).
Да бисмо доказали да је неки произвољан четвороугао заправо паралелограм, довољно је да покажемо да важи један од следећих услова (сваки од њих гарантује да су наспрамне странице паралелне).
Четвороугао је паралелограм ако важи било шта од наведеног:
  1. Свака два суседна угла су суплементна.
  2. Свака два наспрамна угла су једнака.
  3. Сваке две наспрамне странице су једнаке.
  4. Дијагонале се узајамно полове.
  5. Две наспрамне странице су и једнаке и паралелне (нпр. \( AB = CD \) и \( AB \parallel CD \)).
Пази: Ако су две наспрамне странице паралелне, а друге две једнаке (али не паралелне), четвороугао не мора бити паралелограм (може бити једнакокраки трапез). Зато је 5. услов специфичан — исти пар страница мора бити и једнак и паралелан.

Задаци за вежбање

Лак: Један спољашњи угао паралелограма износи \( 105^\circ \). Одреди све унутрашње углове тог паралелограма.
Унутрашњи и њему одговарајући спољашњи угао чине испружен угао (\( 180^\circ \)).
Један унутрашњи угао је: \( \alpha = 180^\circ - 105^\circ = 75^\circ \).
Суседни угао \( \beta \) је суплементан углу \( \alpha \): \( \beta = 180^\circ - 75^\circ = 105^\circ \).
Наспрамни углови су једнаки, па су углови паралелограма: \( 75^\circ, 105^\circ, 75^\circ, 105^\circ \).
Средњи: Збир два угла паралелограма износи \( 140^\circ \). Колико степени имају углови тог паралелограма?
Збир суседних углова у паралелограму је увек \( 180^\circ \). Пошто је збир ова два угла \( 140^\circ \), то значи да они не могу бити суседни, већ морају бити наспрамни (и самим тим једнаки).
\( \alpha + \alpha = 140^\circ \Rightarrow 2\alpha = 140^\circ \Rightarrow \alpha = 70^\circ \).
Суседни угао \( \beta \) рачунамо као: \( \beta = 180^\circ - 70^\circ = 110^\circ \).
Одговор: Углови паралелограма су \( 70^\circ \) и \( 110^\circ \).
Тежак: Дијагонале паралелограма \( ABCD \) секу се у тачки \( O \). Ако је \( AO = 2x - 3 \), \( OC = x + 5 \), \( BO = 3y + 1 \) и \( OD = y + 9 \), одреди дужине дијагонала овог паралелограма.
Како се дијагонале паралелограма полове, важи \( AO = OC \) и \( BO = OD \).
1) Постављамо једначину за прву дијагоналу:
\( 2x - 3 = x + 5 \)
\( 2x - x = 5 + 3 \Rightarrow x = 8 \)
Дужина половине дијагонале је \( AO = 2 \cdot 8 - 3 = 13 \). Цела дијагонала \( AC = 2 \cdot 13 = 26 \).
2) Постављамо једначину за другу дијагоналу:
\( 3y + 1 = y + 9 \)
\( 3y - y = 9 - 1 \Rightarrow 2y = 8 \Rightarrow y = 4 \)
Дужина половине дијагонале је \( BO = 3 \cdot 4 + 1 = 13 \). Цела дијагонала \( BD = 2 \cdot 13 = 26 \).
Одговор: Дијагонале су једнаке дужине и износе по 26. (Овај специфичан паралелограм је правоугаоник).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: