Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

За сваки угао са теменом \( O \) и крацима \( a, b \): (1) из \( O \) повуци лук који сече краке у тачкама \( P \) и \( Q \) (\( OP = OQ \)); (2) из \( P \) и из \( Q \) једнаким полупречником повуци два лука која се секу у тачки \( S \) (\( PS = QS \)); (3) повуци полуправу \( Os \) — то је симетрала. Она полови угао јер су троуглови \( OPS \) и \( OQS \) подударни (ССС), одакле \( \angle POS = \angle QOS \). Поступак се примени на оштар угао (а), на конструисани прав угао од \( 90^\circ \) — симетрала даје две половине по \( 45^\circ \) (б) и на туп угао (в). Прав угао се претходно конструише подизањем нормале на праву у датој тачки.

Детаљно решење

Шта се тражи

Треба нацртати три угла — оштар (\( 0^\circ \lt \varphi \lt 90^\circ \)), прав (\( 90^\circ \)) и туп (\( 90^\circ \lt \varphi \lt 180^\circ \)) — а затим сваком од њих конструисати симетралу, и то искључиво шестаром и лењиром. Симетрала угла је полуправа из темена која угао дели на два једнака угла; свака њена тачка једнако је удаљена од оба крака угла. Управо се пресеком симетрала унутрашњих углова добија центар уписане кружнице троугла, па је овладавање овом конструкцијом основ ове теме.

Општи поступак конструкције симетрале угла

Нека је дат угао са теменом \( O \) и крацима \( a \) и \( b \). Симетралу конструишемо овако: 1) Шестар забодемо у теме \( O \) и произвољним полупречником \( r \) повучемо лук који сече крак \( a \) у тачки \( P \), а крак \( b \) у тачки \( Q \). Тако је \( OP = OQ = r \). 2) Шестар забодемо у тачку \( P \) и повучемо лук унутар угла; истим (или било којим једнаким) полупречником, већим од половине дужи \( PQ \), забодемо шестар у тачку \( Q \) и повучемо други лук. Ова два лука се секу у тачки \( S \) у унутрашњости угла. Тада важи \( PS = QS \). 3) Лењиром повучемо полуправу \( Os \) кроз тачке \( O \) и \( S \). Полуправа \( Os \) је тражена симетрала. Зашто је то симетрала: троуглови \( OPS \) и \( OQS \) су подударни по ставу ССС, јер је \( OP = OQ \) (исти полупречник \( r \)), \( PS = QS \) (исти полупречник у кораку 2) и заједничка страница \( OS \). Из подударности следи \( \angle POS = \angle QOS \), па полуправа \( Os \) дели угао на два једнака дела.

а) Оштар угао

Лењиром нацртамо оштар угао \( \angle aOb \) (нпр. око \( 60^\circ \)) са теменом \( O \). Применимо кораке 1–3: добијемо тачке \( P \) и \( Q \) на крацима, њиховим луковима тачку \( S \), и повучемо симетралу \( Os \). Она дели оштар угао на два једнака оштра угла.

б) Прав угао

Прав угао прво конструишемо (без угломера): на правој \( p \) изаберемо тачку \( O \); шестаром од \( O \) на обе стране нанесемо једнаке дужи и добијемо тачке \( M \) и \( N \) тако да је \( OM = ON \); затим из \( M \) и из \( N \) једнаким полупречником (већим од \( OM \)) повучемо два лука која се секу у тачки \( T \). Права \( OT \) је нормална на \( p \), па је \( \angle cO_1d \) (крак \( O_1c \) дуж праве \( p \), крак \( O_1d = O_1T \)) прав угао од \( 90^\circ \). Сада на тај прав угао применимо исти поступак симетрале (кораци 1–3): добијемо симетралу која га дели на два угла од по \( 45^\circ \).

в) Туп угао

Лењиром нацртамо туп угао \( \angle eO_2f \) (нпр. око \( 120^\circ \)) са теменом \( O_2 \). Поновимо кораке 1–3: луком из \( O_2 \) добијемо пресечне тачке на оба крака, њиховим луковима тачку \( S \), и повучемо симетралу \( O_2s \). Она дели туп угао на два једнака дела.

Провера

У сва три случаја конструкција користи само шестар и лењир и заснива се на подударности троуглова (ССС), чиме је оправдано да добијена полуправа заиста полови угао. Тиме је задатак решен за оштар, прав и туп угао.

Кратак запис решења:

Из темена лук сече краке у \( P \) и \( Q \); из \( P \) и \( Q \) једнаким луковима добијеш \( S \); полуправа \( Os \) је симетрала (\( \triangle OPS \cong \triangle OQS \) по ССС). Исто урадиш за оштар, прав (\( 90^\circ \to 2\times 45^\circ \)) и туп угао; прав угао прво конструишеш као нормалу на праву.

Најважније из лекције

  • Симетрале сва три угла троугла секу се у једној тачки — означавамо је са \( S \).
  • Тачка \( S \) једнако је удаљена од све три странице троугла: \( SD = SE = SF \).
  • Уписана кружница троугла је кружница која додирује све три странице троугла; њен центар је тачка \( S \), а полупречник \( r \) је растојање од \( S \) до странице.
  • Конструкција: довољно је конструисати симетрале два угла (њихов пресек је \( S \)), спустити нормалу из \( S \) на једну страницу и нацртати кружницу са центром \( S \) и тим полупречником.
  • Центар уписане кружнице увек је унутар троугла. Ако је кружница уписана у троугао, троугао је описан око те кружнице. Код једнакостраничног троугла центри уписане и описане кружнице су иста тачка.
Симетрала угла је права која садржи теме угла и дели тај угао на два једнака дела.
Свака тачка на симетрали угла једнако је удаљена од оба крака тог угла. Зато, ако нека тачка припада симетрали угла, њена растојања до оба крака су једнака.
Симетрале сва три угла троугла секу се у једној тачки.
Нека су \( s_\alpha \), \( s_\beta \) и \( s_\gamma \) симетрале углова \( \alpha \), \( \beta \) и \( \gamma \) троугла \( ABC \), а тачка \( S \) пресек симетрала \( s_\alpha \) и \( s_\beta \). Нека су \( D \), \( E \) и \( F \) подножја нормала из тачке \( S \) на странице \( AB \), \( BC \) и \( CA \).
Пошто \( S \) припада симетрали угла \( \alpha \), једнако је удаљена од страница \( AB \) и \( CA \), па је \( SD = SF \).
Пошто \( S \) припада симетрали угла \( \beta \), једнако је удаљена од страница \( AB \) и \( BC \), па је \( SD = SE \).
Одатле је \( SF = SE \), што значи да је тачка \( S \) једнако удаљена и од кракова угла \( \gamma \). Дакле, тачка \( S \) припада и симетрали \( s_\gamma \).
Тачка \( S \) је једнако удаљена од све три странице троугла: \( SD = SE = SF \).
Оштроугли троугао ABC са уцртане три симетрале углова које се секу у једној тачки S у унутрашњости троугла. Из тачке S спуштене су нормале на све три странице: на страницу AB у тачки D, на страницу BC у тачки E и на страницу CA у тачки F. Дужи SD, SE и SF су једнаке и представљају полупречнике уписане кружнице, која додирује све три странице троугла у тачкама D, E и F.
Уписана кружница троугла јесте кружница која додирује све три странице троугла.
Центар уписане кружнице троугла је тачка у којој се секу симетрале углова троугла (тачка \( S \)).
Полупречник уписане кружнице троугла јесте дуж чији је један крај центар уписане кружнице, а други подножје нормале из те тачке на страницу троугла.
Центар уписане кружнице обично се обележава са \( S \), а полупречник уписане кружнице са \( r \).
Ако је кружница уписана у троугао, онда се каже да је тај троугао описан око те кружнице.
Центар уписане кружнице троугла увек припада унутрашњој области троугла (налази се унутар троугла), било да је троугао оштроугли, тупоугли или правоугли.
За конструкцију центра уписане кружнице довољно је конструисати симетрале два угла троугла (трећа симетрала пролази кроз исту тачку).
Нека је дат троугао \( ABC \). Уписану кружницу конструишемо у три корака:
КоракШта радимо
1.Конструишемо симетрале углова \( BAC \) и \( CBA \). Њихов пресек означимо са \( S \) (то је центар уписане кружнице).
2.Конструишемо нормалу из тачке \( S \) на праву \( AB \). Подножје нормале означимо са \( D \).
3.Цртамо кружницу са центром \( S \) и полупречником \( SD \).
У једнакостраничном троуглу центар уписане и центар описане кружнице поклапају се — то је иста тачка.
Дат је правоугли троугао \( ABC \) са правим углом код темена \( A \). Тачка \( S \) је центар уписане кружнице троугла и важи \( \angle SBA = 30^\circ \). Колики је угао \( \angle ASB \)?

Права \( AS \) је симетрала правог угла код темена \( A \), па је \( \angle BAS = 90^\circ : 2 = 45^\circ \).
Посматрамо троугао \( ABS \). Збир унутрашњих углова троугла је \( 180^\circ \), па је: \[ \angle BAS + \angle SBA + \angle ASB = 180^\circ \] \[ 45^\circ + 30^\circ + \angle ASB = 180^\circ \] \[ \angle ASB = 180^\circ - 75^\circ = 105^\circ \]
Правоугли троугао ABC са правим углом код темена A. Теме A је доле лево, теме B доле десно, а теме C горе. Тачка S је центар уписане кружнице и налази се унутар троугла. Уцртана је дуж AS (симетрала правог угла) и дуж BS. Код темена B означен је угао од 30 степени између дужи BA и BS.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Дате су две слике троугла са кружницом. На првој слици кружница се налази унутар троугла и додирује све три његове странице. На другој слици троугао се налази унутар кружнице, а сва три темена троугла припадају кружници. На којој слици је кружница уписана у троугао?
Уписана кружница троугла је она која се налази унутар троугла и додирује све три странице троугла.
То је прва слика.
На другој слици кружница пролази кроз темена троугла — то је описана кружница троугла.
Одговор: Кружница је уписана у троугао на првој слици.
Средњи задатак: Које од следећих тврђења је тачно?
а) Центар уписане кружнице троугла је пресек симетрала страница троугла.
б) Центар уписане кружнице троугла је пресек симетрала углова троугла.
в) Полупречник уписане кружнице троугла је дуж чији је један крај центар уписане кружнице, а други теме троугла.
Центар уписане кружнице троугла је тачка у којој се секу симетрале углова троугла (не симетрале страница — оне дају центар описане кружнице).
Полупречник уписане кружнице иде од центра до странице троугла (до подножја нормале на страницу), а не до темена.
Дакле, тачно је само тврђење под б).
Одговор: б).
Тежак задатак: У једнакокраком троуглу \( ABC \) (где је \( AB = AC \)) углови на основици једнаки су \( 80^\circ \), а \( S \) је центар уписане кружнице троугла. Одреди меру угла \( \angle BSC \).
Углови на основици су углови код темена \( B \) и \( C \), па је \( \angle ABC = \angle ACB = 80^\circ \).
Центар уписане кружнице \( S \) лежи на симетралама углова, па праве \( BS \) и \( CS \) полове углове \( B \) и \( C \): \[ \angle SBC = 80^\circ : 2 = 40^\circ, \qquad \angle SCB = 80^\circ : 2 = 40^\circ \] Посматрамо троугао \( BSC \). Збир његових унутрашњих углова је \( 180^\circ \): \[ \angle SBC + \angle SCB + \angle BSC = 180^\circ \] \[ 40^\circ + 40^\circ + \angle BSC = 180^\circ \] \[ \angle BSC = 180^\circ - 80^\circ = 100^\circ \] Одговор: \( \angle BSC = 100^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: