Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Симетрала дужи \( AB \) мора бити и нормална на \( AB \) и да пролази кроз средиште дужи \( AB \). а) Права \( p \) сече \( AB \) под косим углом (нема ознаке правог угла) — није нормална, па није симетрала. б) Права \( q \) јесте нормална на \( AB \) (означен прав угао), али сече дуж ближе тачки \( A \), тј. не пролази кроз средиште — па ни она није симетрала.

Детаљно решење

Шта је симетрала дужи

Симетрала дужи \( AB \) је права која истовремено испуњава два услова: 1) нормална је на дуж \( AB \) (гради са њом прав угао, \( 90^\circ \)); и 2) пролази кроз средиште дужи \( AB \) (тачку која дели дуж на два једнака дела). Ако макар један од ова два услова није испуњен, права није симетрала дужи. Подсетимо се и зашто: симетрала дужи је скуп свих тачака које су подједнако удаљене од крајева \( A \) и \( B \). Таква права мора проћи кроз средиште (које је очигледно једнако удаљено од \( A \) и \( B \)) и мора бити управна на \( AB \).

а) Права \( p \) (леви цртеж)

На левом цртежу права \( p \) сече дуж \( AB \), али на пресеку нема ознаке правог угла — угао између праве \( p \) и дужи \( AB \) је кос (приближно \( 71^\circ \)), дакле различит од \( 90^\circ \). Пошто права \( p \) није нормална на дуж \( AB \), први услов није испуњен, па права \( p \) није симетрала дужи \( AB \) (без обзира кроз коју тачку дужи пролази).

б) Права \( q \) (десни цртеж)

На десном цртежу на пресеку праве \( q \) и дужи \( AB \) означен је прав угао, па права \( q \) јесте нормална на дуж \( AB \) (први услов је испуњен). Међутим, пресечна тачка се налази знатно ближе тачки \( A \) него тачки \( B \) (на око четвртини дужине дужи гледано од \( A \)), тј. права \( q \) не пролази кроз средиште дужи \( AB \). Због тога тачке на правој \( q \) нису подједнако удаљене од \( A \) и \( B \). Пошто други услов (пролаз кроз средиште) није испуњен, права \( q \) није симетрала дужи \( AB \).

Закључак

Симетрала мора бити истовремено и нормална на дуж и да пролази кроз њено средиште. Права \( p \) испуњава евентуално други услов, али не и први (није нормална); права \( q \) испуњава први услов (нормална је), али не и други (не пролази кроз средиште). Зато ниједна од правих \( p \) и \( q \) није симетрала дужи \( AB \).

Кратак запис решења:

а) \( p \) није нормална на \( AB \). б) \( q \) јесте нормална, али не пролази кроз средиште \( AB \). Симетрала мора испунити оба услова, па ниједна није симетрала.

Најважније из лекције

Описана кружница троугла пролази кроз сва три темена троугла. Њен центар \( O \) је пресек симетрала страница троугла и једнако је удаљен од сва три темена (\( OA = OB = OC = R \)). Код оштроуглог троугла центар је унутар троугла, код тупоуглог ван њега, а код правоуглог у средишту хипотенузе (па је хипотенуза пречник описане кружнице). Центар се конструише пресеком симетрала две странице.
Описана кружница троугла јесте кружница која пролази кроз сва три темена троугла (свако теме припада тој кружници).
Ако је кружница описана око троугла, онда се каже да је тај троугао уписан у ту кружницу.
Центар описане кружнице обично се означава са \( O \), а њен полупречник (растојање од центра до сваког темена) са \( R \).
Симетрала дужи је права која садржи средиште дужи и нормална је на ту дуж. Свака тачка симетрале дужи једнако је удаљена од крајева те дужи.
Све три симетрале страница троугла секу се у једној тачки. Та тачка је центар описане кружнице троугла.
На слици је приказан троугао \( ABC \). Нека је \( s_{AB} \) симетрала странице \( AB \), а \( s_{BC} \) симетрала странице \( BC \), и нека је \( O \) њихов пресек. Тада важи:
  • тачка \( O \) припада симетрали \( s_{AB} \), па је \( OA = OB \);
  • тачка \( O \) припада симетрали \( s_{BC} \), па је \( OB = OC \).
Одатле следи да је тачка \( O \) једнако удаљена од сва три темена: \[ OA = OB = OC = R \]
Пошто је \( OA = OC \), тачка \( O \) припада и симетрали странице \( AC \). Зато се све три симетрале секу баш у тачки \( O \).
Троугао ABC. Приказане су симетрала s_AB странице AB и симетрала s_BC странице BC; оне се секу у тачки O унутар троугла. Из тачке O повучене су испрекидане дужи до сва три темена: OA, OB и OC, једнаких дужина.
Место центра \( O \) описане кружнице зависи од тога какви су углови троугла:
Врста троуглаГде је центар \( O \)
Оштроугли (сви углови мањи од \( 90^\circ \))у унутрашњој области троугла
Тупоугли (један угао већи од \( 90^\circ \))у спољашњој области троугла (ван њега)
Правоугли (један угао \( 90^\circ \))у средишту хипотенузе
Пример 4.1 (оштроугли троугао). Код оштроуглог троугла центар \( O \) описане кружнице је унутар троугла. Дужи \( OA,\ OB,\ OC \) су полупречници описане кружнице. Оштроугли троугао ABC уписан у кружницу. Центар O је унутар троугла. Из центра O повучене су три дужи OA, OB и OC (полупречници) до темена. Темена A и B доле, теме C горе.
Пример 4.2 (тупоугли троугао). Код тупоуглог троугла центар \( O \) описане кружнице припада спољашњој области троугла — налази се ван троугла. Дужи \( OA,\ OB,\ OC \) су и даље полупречници описане кружнице. Тупоугли троугао ABC уписан у кружницу; угао код темена C је туп (већи од 90 степени). Центар O описане кружнице налази се ВАН троугла, испод странице AB. Из центра O повучене су три дужи OA, OB и OC до темена троугла.
Пример 4.3 (правоугли троугао). Код правоуглог троугла центар \( O \) описане кружнице јесте средиште хипотенузе. Зато је хипотенуза уједно и пречник описане кружнице. Правоугли троугао ABC са правим углом код темена C. Хипотенуза AB је пречник кружнице, а центар O је средиште дужи AB (на самој хипотенузи). Из центра O повучен је полупречник OC до темена правог угла.
За конструкцију центра описане кружнице довољно је конструисати симетрале две странице троугла (трећа симетрала пролази кроз исту тачку).
Дат је троугао \( ABC \):
  • 1. Конструиши симетрале страница \( AB \) и \( BC \). Пресек тих симетрала обележи са \( O \).
  • 2. Конструиши кружницу са центром \( O \) и полупречником \( OA \). Та кружница пролази и кроз \( B \) и кроз \( C \).
Ако три насеља (нпр. Сава, Тиса и Дунав) треба да добију подједнако добар сигнал, базна станица се поставља тачно у центар кружнице описане око троугла чија су темена та три насеља. Тако је станица једнако удаљена од сва три насеља.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Полупречник описане кружнице правоуглог троугла има дужину \( 8 \text{ cm} \). Колика је дужина хипотенузе тог троугла?
Код правоуглог троугла центар описане кружнице је средиште хипотенузе, па је хипотенуза уједно пречник описане кружнице.
Пречник је два пута дужи од полупречника: \[ \text{хипотенуза} = 2 \cdot R = 2 \cdot 8 = 16 \text{ cm} \] Одговор: Дужина хипотенузе је \( 16 \text{ cm} \).
Средњи задатак: Центар описане кружнице троугла припада спољашњој области троугла ако је троугао: а) оштроугли; б) тупоугли; в) правоугли? Образложи.
Центар описане кружнице је унутар троугла када је он оштроугли, на самој хипотенузи када је правоугли, а ван троугла (у спољашњој области) само када је троугао тупоугли.
Одговор: под б) — тупоугли троугао.
Тежак задатак: У правоуглом троуглу \( ABC \) угао код темена \( C \) је прав (\( \angle BCA = 90^\circ \)), а тачка \( O \) је центар описане кружнице. Ако је \( \angle COA = 140^\circ \), одреди оштре углове тог троугла.
Пошто је \( O \) центар описане кружнице, дужи \( OA \) и \( OC \) су полупречници, па је \( OA = OC = R \). Троугао \( OCA \) је зато једнакокраки, а његови углови на основици једнаки: \[ \angle OAC = \angle OCA \] Збир углова у троуглу \( OCA \) је \( 180^\circ \): \[ \angle OAC + \angle OCA + \angle COA = 180^\circ \] \[ 2 \cdot \angle OAC + 140^\circ = 180^\circ \implies 2 \cdot \angle OAC = 40^\circ \implies \angle OAC = 20^\circ \] Значи угао троугла код темена \( A \) је \( \angle A = 20^\circ \). Пошто је \( \angle C = 90^\circ \), други оштри угао је: \[ \angle B = 90^\circ - 20^\circ = 70^\circ \] Правоугли троугао ABC са правим углом код темена C. Хипотенуза AB је пречник кружнице, центар O је средиште дужи AB. Повучен је полупречник OC. Означени су: угао COA = 140 степени код тачке O, и оштар угао 20 степени код темена A. Одговор: Оштри углови троугла су \( 20^\circ \) и \( 70^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: