II.2. На крају поглавља — цели бројеви

Просечна температура тог јутра

Прво саберемо свих дванаест температура. Одвојено саберемо позитивне и негативне вредности. Позитивне: \( 2 + 9 + 8 = 19 \). Негативне: \( (-2) + (-1) + (-7) + (-8) + (-6) + (-9) + (-6) + (-4) = -43 \). Укупан збир: \( 19 + (-43) = -24 \). Пошто има 12 градова, просечна температура је \[ \frac{-24}{12} = -2\,°C. \] Дакле, просечна јутарња температура тог јутра износи \( -2\,°C \).

а) Град са температуром једнаком просечној

Тражимо град чија је температура \( -2\,°C \). То је Београд \( (-2\,°C) \).

б) Град за \( 5\,°C \) нижи од просека

Температура треба да буде за \( 5\,°C \) нижа од \( -2\,°C \): \[ -2 - 5 = -7\,°C. \] Град са \( -7\,°C \) је Берлин.

в) Град за \( 10\,°C \) виши од просека

Температура треба да буде за \( 10\,°C \) виша од \( -2\,°C \): \[ -2 + 10 = 8\,°C. \] Град са \( 8\,°C \) је Мадрид.

г) Град са температуром 4 пута нижом од просека

Просек је \( -2\,°C \), то јест 2 степена испод нуле. „4 пута нижа температура” значи да је она 4 пута хладнија, па је удаљеност од нуле четири пута већа: \[ 4 \cdot (-2) = -8\,°C. \] Град са \( -8\,°C \) је Хелсинки.

д) Град једнак збиру најниже и највише температуре

Најнижа температура у табели је \( -9\,°C \) (Стокхолм), а највиша је \( 9\,°C \) (Рим). Њихов збир је \[ -9 + 9 = 0\,°C. \] Град са \( 0\,°C \) је Лондон.

Одговор

а) Београд \( (-2\,°C) \); б) Берлин \( (-7\,°C) \); в) Мадрид \( (8\,°C) \); г) Хелсинки \( (-8\,°C) \); д) Лондон \( (0\,°C) \).

Просек \( = -24 : 12 = -2\,°C \). а) Београд; б) \( -7 \Rightarrow \) Берлин; в) \( 8 \Rightarrow \) Мадрид; г) \( -8 \Rightarrow \) Хелсинки; д) \( -9 + 9 = 0 \Rightarrow \) Лондон.