Корице уџбеника

II.4. Примена Питагорине Теореме На Једнакокраки И Једнакостранични Троугао

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Формула за Питагорину теорему код једнакокраког троугла: \[ b^2 = \left(\frac{a}{2}\right)^2 + h_a^2 \]

Први ред

\[ 13^2 = \left(\frac{10}{2}\right)^2 + h_a^2 \] \[ 169 = 5^2 + h_a^2 \] \[ h_a^2 = 169 - 25 = 144 = 12^2 \] \[ h_a = 12 \text{ cm} \]

Други ред

\[ 6,5^2 = \left(\frac{a}{2}\right)^2 + 6^2 \] \[ \left(\frac{13}{2}\right)^2 = \frac{a^2}{4} + 36 \] \[ \frac{a^2}{4} = \frac{169}{4} - \frac{144}{4} = \frac{25}{4} \] \[ a^2 = 25 = 5^2 \] \[ a = 5 \text{ cm} \]

Трећи ред

\[ b^2 = \left(\frac{6}{5} : 2\right)^2 + \left(\frac{4}{5}\right)^2 \] \[ b^2 = \left(\frac{6}{5} \cdot \frac{1}{2}\right)^2 + \frac{16}{25} \] \[ b^2 = \left(\frac{\cancel{6}^3}{5 \cdot \cancel{2}_1}\right)^2 + \frac{16}{25} \] \[ b^2 = \frac{9}{25} + \frac{16}{25} = \frac{25}{25} = 1 = 1^2 \] \[ b = 1 \text{ cm} \]

Детаљно решење

Сваки једнакокраки троугао је висином која одговара основици (\( h_a \)) подељен на два подударна правоугла троугла. Катете тих правоуглих троуглова су висина \( h_a \) и половина основице \( \frac{a}{2} \), док је хипотенуза крак \( b \). На основу Питагорине теореме важи формула: \[ b^2 = \left(\frac{a}{2}\right)^2 + h_a^2 \]

Први ред табеле

Познати су нам основица \( a = 10 \text{ cm} \) и крак \( b = 13 \text{ cm} \). Тражимо висину \( h_a \).

Корак 1: Замена вредности у формулу

Заменићемо познате вредности у формулу за Питагорину теорему: \[ 13^2 = \left(\frac{10}{2}\right)^2 + h_a^2 \]

Корак 2: Квадрирање и решавање једначине

Прво ћемо израчунати половину основице и квадрирати познате бројеве: \[ 169 = 5^2 + h_a^2 \] \[ 169 = 25 + h_a^2 \] Како нам је непознат сабирак, добијамо га када од збира одузмемо познати сабирак: \[ h_a^2 = 169 - 25 \] \[ h_a^2 = 144 \] Број 144 можемо записати као \( 12^2 \), па следи: \[ h_a^2 = 12^2 \] \[ h_a = 12 \text{ cm} \] Број који треба уписати у први ред је 12.

Други ред табеле

Познати су нам крак \( b = 6,5 \text{ cm} \) и висина \( h_a = 6 \text{ cm} \). Тражимо основицу \( a \).

Корак 1: Замена вредности у формулу

Да бисмо лакше рачунали, децимални број \( 6,5 \) можемо записати као разломак \( \frac{13}{2} \). Заменићемо познате вредности у формулу: \[ \left(\frac{13}{2}\right)^2 = \left(\frac{a}{2}\right)^2 + 6^2 \]

Корак 2: Квадрирање и решавање једначине

Квадрираћемо познате бројеве: \[ \frac{169}{4} = \frac{a^2}{4} + 36 \] Како нам је овде непознат први сабирак, добијамо га када од збира одузмемо познати сабирак: \[ \frac{a^2}{4} = \frac{169}{4} - 36 \] Да бисмо одузели ове бројеве, број 36 ћемо проширити тако да има именилац 4 (добијамо \( \frac{144}{4} \)): \[ \frac{a^2}{4} = \frac{169}{4} - \frac{144}{4} \] \[ \frac{a^2}{4} = \frac{25}{4} \] Пошто су имениоци исти, можемо закључити да бројиоци морају бити једнаки: \[ a^2 = 25 \] Број 25 можемо записати као \( 5^2 \), па следи: \[ a^2 = 5^2 \] \[ a = 5 \text{ cm} \] Број који треба уписати у други ред је 5.

Трећи ред табеле

Познати су нам основица \( a = \frac{6}{5} \text{ cm} \) и висина \( h_a = \frac{4}{5} \text{ cm} \). Тражимо крак \( b \).

Корак 1: Сређивање израза за половину основице

Половину основице можемо израчунати тако што њену дужину поделимо са 2: \[ \frac{a}{2} = \frac{6}{5} : 2 = \frac{6}{5} \cdot \frac{1}{2} \] Овај израз можемо одмах поједноставити тако што ћемо скратити 6 и 2 са 2: \[ \frac{a}{2} = \frac{\cancel{6}^3}{5 \cdot \cancel{2}_1} = \frac{3}{5} \text{ cm} \]

Корак 2: Замена вредности и решавање једначине

Сада добијену вредност уносимо у једначину заједно са висином: \[ b^2 = \left(\frac{3}{5}\right)^2 + \left(\frac{4}{5}\right)^2 \] Квадрирамо разломке: \[ b^2 = \frac{9}{25} + \frac{16}{25} \] Сабирамо разломке са истим имениоцем: \[ b^2 = \frac{25}{25} \] \[ b^2 = 1 \] Како је \( 1 = 1^2 \), следи: \[ b = 1 \text{ cm} \] Број који треба уписати у трећи ред је 1.

Кратак запис решења:

Формула: \( b^2 = \left(\frac{a}{2}\right)^2 + h_a^2 \)

Први ред

\[ h_a^2 = 13^2 - \left(\frac{10}{2}\right)^2 = 169 - 5^2 = 169 - 25 = 144 = 12^2 \Rightarrow h_a = 12 \text{ cm} \]

Други ред

\[ \left(\frac{a}{2}\right)^2 = 6,5^2 - 6^2 = \left(\frac{13}{2}\right)^2 - 36 = \frac{169}{4} - \frac{144}{4} = \frac{25}{4} = \left(\frac{5}{2}\right)^2 \Rightarrow \frac{a}{2} = \frac{5}{2} \Rightarrow a = 5 \text{ cm} \]

Трећи ред

\[ b^2 = \left(\frac{6}{5} \cdot \frac{1}{2}\right)^2 + \left(\frac{4}{5}\right)^2 = \left(\frac{\cancel{6}^3}{5 \cdot \cancel{2}_1}\right)^2 + \frac{16}{25} = \frac{9}{25} + \frac{16}{25} = \frac{25}{25} = 1 = 1^2 \Rightarrow b = 1 \text{ cm} \]

Најважније из лекције

  • Једнакокраки троугао: Питагорина теорема се примењује на половину троугла: \( b^2 = (\frac{a}{2})^2 + h_a^2 \).
  • Једнакостранични троугао: Висина се рачуна као \( h = \frac{a\sqrt{3}}{2} \), а површина као \( P = \frac{a^2\sqrt{3}}{4} \).
  • Правоугли троугао (30° и 60°): Катета наспрам 30° је \( \frac{c}{2} \), а наспрам 60° је \( \frac{c\sqrt{3}}{2} \).
  • Кружнице једнакостраничног троугла: Полупречник описане је \( R = \frac{a\sqrt{3}}{3} \), уписане је \( r = \frac{a\sqrt{3}}{6} \). Важи \( R = 2r \).
Сваки једнакокраки троугао висином која одговара основици може се поделити на два подударна правоугла троугла. Хипотенуза тог правоуглог троугла је крак (\( b \)), а катете су висина (\( h_a \)) и половина основице (\( \frac{a}{2} \)).
Једнакокраки троугао са основицом a и крацима b. Висина h_a спуштена на основицу дели је на два једнака дела дужине a/2 и формира два правоугла троугла.
Питагорина теорема за једнакокраки троугао: \[ b^2 = \left( \frac{a}{2} \right)^2 + h_a^2 \] Обим и површина: \[ O = a + 2b \quad \text{и} \quad P = \frac{a \cdot h_a}{2} \]
Правоугли једнакокраки троугао се може посматрати као део квадрата. Његове катете се поклапају са половинама дијагонала квадрата, док је хипотенуза заправо страница тог квадрата.
Израчунај дужину крака једнакокраког троугла чија је основица \( a = 16 \text{ cm} \), а висина која одговара основици \( h_a = 15 \text{ cm} \).
Примењујемо Питагорину теорему: \[ b^2 = \left( \frac{16}{2} \right)^2 + 15^2 \] \[ b^2 = 8^2 + 15^2 = 64 + 225 = 289 \] \[ b = \sqrt{289} = 17 \text{ cm} \]
Висина једнакостраничног троугла дели га на два подударна правоугла троугла, где је хипотенуза страница (\( a \)), а катете су висина (\( h \)) и половина странице (\( \frac{a}{2} \)).
Питагорина теорема за једнакостранични троугао: \[ a^2 = \left( \frac{a}{2} \right)^2 + h^2 \] Висина и површина: \[ h = \frac{a\sqrt{3}}{2} \quad \text{и} \quad P = \frac{a^2\sqrt{3}}{4} \]
Одреди висину и површину једнакостраничног троугла чија је страница \( a = 6 \text{ cm} \).
Висина: \[ h = \frac{6\sqrt{3}}{2} = 3\sqrt{3} \text{ cm} \] Површина: \[ P = \frac{6^2\sqrt{3}}{4} = \frac{36\sqrt{3}}{4} = 9\sqrt{3} \text{ cm}^2 \]
Правоугли троугао чији су оштри углови \( 30^\circ \) и \( 60^\circ \) представља тачно половину једнакостраничног троугла. Хипотенуза тог правоуглог троугла одговара страници једнакостраничног троугла.
Правоугли троугао са угловима од 30 и 60 степени. Хипотенуза је означена са c. Катета наспрам угла од 30 степени износи c/2, а катета наспрам угла од 60 степени износи (c√3)/2.
Ако је хипотенуза једнака \( c \), тада важи:
  • Катета наспрам угла од \( 30^\circ \) је: \( \frac{c}{2} \)
  • Катета наспрам угла од \( 60^\circ \) је: \( \frac{c\sqrt{3}}{2} \)
У правоуглом троуглу са углом од \( 30^\circ \), хипотенуза износи \( 10 \text{ cm} \). Одреди дужине обе катете.
Катета наспрам угла од \( 30^\circ \) је половина хипотенузе: \( \frac{10}{2} = 5 \text{ cm} \).
Катета наспрам угла од \( 60^\circ \) је: \( \frac{10\sqrt{3}}{2} = 5\sqrt{3} \text{ cm} \).
Код једнакостраничног троугла, центри уписане и описане кружнице се поклапају и деле висину у размери 2:1, посматрано од темена.
Полупречник описане кружнице (\( R \)): \[ R = \frac{2}{3}h = \frac{a\sqrt{3}}{3} \] Полупречник уписане кружнице (\( r \)): \[ r = \frac{1}{3}h = \frac{a\sqrt{3}}{6} \] Веза између полупречника: \[ R = 2r \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај обим једнакокраког троугла чија је основица \( a = 10 \text{ cm} \), а висина која одговара основици \( h_a = 12 \text{ cm} \).
Прво рачунамо крак применом Питагорине теореме: \[ b^2 = \left( \frac{a}{2} \right)^2 + h_a^2 \] \[ b^2 = 5^2 + 12^2 = 25 + 144 = 169 \Rightarrow b = 13 \text{ cm} \] Обим је: \[ O = a + 2b = 10 + 2 \cdot 13 = 10 + 26 = 36 \text{ cm} \]
Средњи: Површина једнакостраничног троугла је \( 25\sqrt{3} \text{ cm}^2 \). Колики је обим тог троугла?
Из формуле за површину израчунавамо страницу \( a \): \[ \frac{a^2\sqrt{3}}{4} = 25\sqrt{3} \] Скраћујемо \( \sqrt{3} \) са обе стране и множимо са 4: \[ a^2 = 25 \cdot 4 = 100 \Rightarrow a = 10 \text{ cm} \] Обим троугла је: \[ O = 3a = 3 \cdot 10 = 30 \text{ cm} \]
Тежак: Један унутрашњи угао правоуглог троугла има меру \( 30^\circ \), а краћа катета је \( 4\sqrt{3} \text{ cm} \). Одреди површину овог троугла.
Краћа катета се налази наспрам мањег угла (наспрам \( 30^\circ \)). Знамо да је катета наспрам \( 30^\circ \) једнака половини хипотенузе: \[ \frac{c}{2} = 4\sqrt{3} \Rightarrow c = 8\sqrt{3} \text{ cm} \] Дужа катета (наспрам \( 60^\circ \)) рачуна се по формули \( \frac{c\sqrt{3}}{2} \): \[ \text{Дужа катета} = \frac{8\sqrt{3} \cdot \sqrt{3}}{2} = \frac{8 \cdot 3}{2} = 12 \text{ cm} \] Површина правоуглог троугла је половина производа катета: \[ P = \frac{4\sqrt{3} \cdot 12}{2} = 24\sqrt{3} \text{ cm}^2 \]
Средњи/Тежак: Обим једнакостраничног троугла је \( 18 \text{ cm} \). Израчунај полупречник његове описане кружнице (\( R \)).
Прво налазимо страницу \( a \): \[ 3a = 18 \Rightarrow a = 6 \text{ cm} \] Полупречник описане кружнице се рачуна по формули: \[ R = \frac{a\sqrt{3}}{3} \] Убацујемо вредност за \( a \): \[ R = \frac{6\sqrt{3}}{3} = 2\sqrt{3} \text{ cm} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: