Корице уџбеника

I.7.5. Забавна Страна

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Правило

Сваки број \( n \) се понавља \( n \) пута.

Једноцифрени (1–9)

Свака појава = 1 место, па број \( n \) заузима \( n \) места: \[ 1+2+\dots+9 = 45 \ \text{места}. \]

Двоцифрени

Број \( n \) заузима \( 2n \) места. До места \(2025\) остаје \( 2025-45 = 1980 \) места, па тражимо \( N \) са: \[ 10+11+\dots+N = \frac{1980}{2} = 990. \] Сабирањем по десетицама: \(145+245+345=735\), а \(40+\dots+45=255\), укупно \(735+255=990\) код \( N=45 \).

Провера и закључак

\[ 45 + 2\cdot 990 = 45 + 1980 = 2025. \] Место \(2025\) је последња цифра низа \(4545\dots45\), а то је \(5\). \[ \boxed{5} \]

Детаљно решење

Правило по коме се ниже децимале

Уочавамо правило: сваки природан број \( n \) се у децималном запису понавља \( n \) пута. \[ \underbrace{1}_{1\text{ пут}},\ \underbrace{22}_{2\text{ пута}},\ \underbrace{333}_{3\text{ пута}},\ \dots,\ \underbrace{999999999}_{9\text{ пута}},\ \underbrace{10\,10\,10\dots}_{10\text{ пута}},\ \dots \] Тражимо цифру која се налази на 2025. децималном месту.

1) Колико места заузимају једноцифрени бројеви (1 до 9)

Бројеви од \(1\) до \(9\) су једноцифрени, па свака појава заузима 1 место. Пошто се број \( n \) понавља \( n \) пута, он заузима тачно \( n \) места. Укупно место које заузимају сви једноцифрени бројеви је: \[ 1+2+3+4+5+6+7+8+9. \] Саберимо упаривањем крајева: \[ (1+8)+(2+7)+(3+6)+(4+5)+9 = 9+9+9+9+9 = 45. \] Дакле, првих \( 45 \) децимала попуне бројеви од \(1\) до \(9\). Место \(2025\) је далеко иза тога, па настављамо са двоцифреним бројевима.

2) Колико места заузима сваки двоцифрени број

За двоцифрен број \( n \) (\( n \ge 10 \)) свака појава заузима 2 места, а понавља се \( n \) пута, па он заузима: \[ 2 \cdot n \ \text{места}. \]

3) Колико места још треба попунити

После једноцифрених бројева попуњено је \(45\) места. До места \(2025\) остаје: \[ 2025 - 45 = 1980 \ \text{места}. \] Ова места попуњавају двоцифрени бројеви почев од \(10\). Тражимо до ког броја \( N \) двоцифрени бројеви попуне тачно \(1980\) места, тј. збир њихових доприноса \(2\cdot 10 + 2\cdot 11 + \dots + 2\cdot N\) треба да буде \(1980\). Пошто је сваки допринос удвостручена вредност броја, довољно је да сам збир бројева буде половина: \[ 10 + 11 + 12 + \dots + N = \frac{1980}{2} = 990. \]

4) Проналажење броја N сабирањем по групама

Сабирамо бројеве почев од \(10\), груписане по десет, док не стигнемо до \(990\). У свакој десетици упаримо крајеве: \[ 10+11+\dots+19 = (10+19)\cdot 5 = 29 \cdot 5 = 145, \] \[ 20+21+\dots+29 = (20+29)\cdot 5 = 49 \cdot 5 = 245, \] \[ 30+31+\dots+39 = (30+39)\cdot 5 = 69 \cdot 5 = 345. \] Збир до \(39\): \[ 145 + 245 + 345 = 735. \] До \(990\) недостаје \( 990 - 735 = 255 \). Настављамо од \(40\): \[ 40+41+42+43+44+45 = (40+45)+(41+44)+(42+43) = 85+85+85 = 255. \] Тачно \(255\)! Значи да збир достиже \(990\) баш код броја \( N = 45 \): \[ 10+11+\dots+45 = 735 + 255 = 990. \]

5) Провера положаја места 2025

Двоцифрени бројеви од \(10\) до \(45\) попуне: \[ 2 \cdot 990 = 1980 \ \text{места}. \] Заједно са \(45\) места једноцифрених бројева: \[ 45 + 1980 = 2025 \ \text{места}. \] Дакле, место \(2025\) је тачно последње место које попуњава број \(45\).

6) Одређивање тражене цифре

Број \(45\) се пише као низ „\(4545\dots45\)“ (понавља се \(45\) пута). Последња цифра тог низа, а самим тим и \(2025.\) децимала, јесте цифра \(5\). \[ \boxed{2025.\ \text{децимала} = 5} \]

Кратак запис решења:

Једноцифрени \(1{-}9\) дају \(1+\dots+9=45\) места. Остаје \(2025-45=1980\); двоцифрен \(n\) даје \(2n\) места, па тражимо \(10+\dots+N=990\). Сабирањем: \(10+\dots+45=990\), тј. \(45+2\cdot990=2025\). Место \(2025\) је последња цифра низа \(45\), дакле \(\boxed{5}\).

Најважније из лекције

  • Скупови бројева: Важно је познавати хијерархију скупова (\(\mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \subset \mathbb{Q} \subset \mathbb{R}\), \(\mathbb{I} \subset \mathbb{R}\)) како бисмо знали који број припада којем скупу.
  • Контрапример: Изузетно моћан алат у математици; довољан је само један тачан контрапример да би се доказало да је целокупно тврђење нетачно.
  • Логички низови: Код бесконачних низова бројева или децимала, кључни корак у решавању проблема је проналажење правилности по којој се бројеви понављају.
Скупови бројева су међусобно повезани строгим математичким правилима. Основни скупови су: природни (\(\mathbb{N}\)), цели (\(\mathbb{Z}\)), рационални (\(\mathbb{Q}\)), ирационални (\(\mathbb{I}\)) и реални бројеви (\(\mathbb{R}\)).
Сваки скуп је садржан у неком ширем скупу (осим ирационалних и рационалних који су раздвојени, али заједно чине реалне бројеве):
\(\mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \subset \mathbb{Q} \subset \mathbb{R}\)
\(\mathbb{I} \subset \mathbb{R}\)
На основу ових односа можемо формирати тачна тврђења:
  • Сваки природан број јесте цео број.
  • Сваки цео број јесте рационалан број.
  • Сваки рационалан број јесте реалан број.
  • Сваки ирационалан број јесте реалан број.
Да ли је тврђење "Сваки природан број јесте реалан број" тачно?
Одговор: Да, тачно је. Скуп природних бројева је подскуп скупа реалних бројева.
Контрапример је конкретан пример који доказује да неко опште математичко тврђење није тачно у свим случајевима.
Да бисмо доказали да је тврђење нетачно, довољно је пронаћи само један једини контрапример!
Тврђење: "Сваки цео број јесте природан број."
Ово тврђење је нетачно. Контрапример: Број \(-5\) је цео број, али није природан број.
Дато је тврђење: "Сваки реалан број јесте рационалан број." Да ли је ово тачно? Ако није, наведи контрапример.
Одговор: Тврђење није тачно. Контрапример: Број \(\sqrt{2}\) (или \(\pi\)) је реалан број, али је ирационалан, што значи да није рационалан.
Неки бесконачни децимални бројеви нису периодични, већ се њихове децимале нижу према одређеном математичком правилу (законитости).
Посматрајмо број код којег се децимале нижу на следећи начин: \[ 0,1223334444555556666667777777... \] Правило које уочавамо је да се број 1 појављује једном, број 2 два пута, број 3 три пута, итд.
За одређивање цифре на некој високој позицији (нпр. 2025. децимале) потребно је прецизно дефинисати правило низања и најчешће применити знање о збиру узастопних бројева (\(1 + 2 + 3 + ... + n\)).

Задаци за вежбање

Лак: Означи следеће тврђење као тачно или нетачно: "Сваки ирационалан број јесте реалан број."
Тачно. Скуп ирационалних бројева (\(\mathbb{I}\)) је подскуп скупа реалних бројева (\(\mathbb{R}\)).
Средњи: Дато је тврђење: "Сваки рационалан број је цео број." Да ли је тврђење тачно? Ако није, обавезан си да наведеш контрапример.
Нетачно.
Контрапример: Број \(\frac{1}{2}\) је рационалан број, али није цео број. (Било који разломак или децимални број који није цео може послужити као контрапример, нпр. \(3,5\)).
Тежак: Посматрај децимални број измишљен по правилу: \( 0,122333444455555... \) (број \(n\) се понавља \(n\) пута). Која се цифра налази на 12. месту иза децималног зареза?
Треба да саберемо број места која заузимају прве цифре:
Цифра 1 заузима 1 место. (укупно 1 децимала)
Цифра 2 заузима 2 места. (укупно \(1+2=3\) децимале)
Цифра 3 заузима 3 места. (укупно \(3+3=6\) децимала)
Цифра 4 заузима 4 места. (укупно \(6+4=10\) децимала)
Након 10. децимале (која је четворка), почињу да се ређају петице (укупно њих пет). Оне ће заузети позиције од 11. до 15. места.
Одговор: На 12. месту се налази цифра 5.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: