Корице уџбеника

II.1. Питагорина Теорема

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Питагорина теорема: \[ c^2 = a^2 + b^2 \]

Колона 1

\[ c^2 = 8^2 + 15^2 = 64 + 225 = 289 \] \[ c = \sqrt{289} = 17\text{ cm} \]

Колона 2

\[ b^2 = 13^2 - 5^2 = 169 - 25 = 144 \] \[ b = \sqrt{144} = 12\text{ cm} \]

Колона 3

\[ a^2 = 25^2 - 24^2 = 625 - 576 = 49 \] \[ a = \sqrt{49} = 7\text{ cm} \]

Колона 4

\[ b^2 = 0,5^2 - 0,4^2 = 0,25 - 0,16 = 0,09 \] \[ b = \sqrt{0,09} = 0,3\text{ cm} \]

Колона 5

\[ c^2 = \left(\frac{20}{23}\right)^2 + \left(\frac{21}{23}\right)^2 = \frac{400}{529} + \frac{441}{529} = \frac{841}{529} \] \[ c = \sqrt{\frac{841}{529}} = \frac{29}{23}\text{ cm} = 1\frac{6}{23}\text{ cm} \]

Колона 6

\[ b^2 = (\sqrt{15})^2 - (\sqrt{5})^2 = 15 - 5 = 10 \] \[ b = \sqrt{10}\text{ cm} \]

Колона 7

\[ c^2 = \left(2\frac{2}{7}\right)^2 + \left(\frac{12}{7}\right)^2 = \left(\frac{16}{7}\right)^2 + \left(\frac{12}{7}\right)^2 = \frac{256}{49} + \frac{144}{49} = \frac{400}{49} \] \[ c = \sqrt{\frac{400}{49}} = \frac{20}{7}\text{ cm} = 2\frac{6}{7}\text{ cm} \]

Детаљно решење

Анализа задатка

Задатак захтева да применимо Питагорину теорему да бисмо попунили табелу. Питагорина теорема гласи да је за сваки правоугли троугао квадрат хипотенузе једнак збиру квадрата катета: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] Из ове основне формуле можемо израчунати и било коју од катета, уколико су нам познате хипотенуза и друга катета: \[ a^2 = c^2 - b^2 \] \[ b^2 = c^2 - a^2 \] Применићемо ове формуле на сваку колону табеле појединачно.

Колона 1

Рачунање хипотенузе

Познате су нам дужине катета \( a = 8\text{ cm} \) и \( b = 15\text{ cm} \). Тражимо дужину хипотенузе \( c \). Користимо основну формулу Питагорине теореме: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] Мењамо познате вредности: \[ c^2 = 8^2 + 15^2 \] \[ c^2 = 64 + 225 \] \[ c^2 = 289 \] Сада коренујемо добијени резултат: \[ c = \sqrt{289} \] \[ c = 17\text{ cm} \]

Колона 2

Рачунање катете

Познате су нам дужина катете \( a = 5\text{ cm} \) и хипотенуза \( c = 13\text{ cm} \). Тражимо дужину катете \( b \). Користимо формулу за катету: \[ b^2 = c^2 - a^2 \] Мењамо познате вредности: \[ b^2 = 13^2 - 5^2 \] \[ b^2 = 169 - 25 \] \[ b^2 = 144 \] Коренујемо: \[ b = \sqrt{144} \] \[ b = 12\text{ cm} \]

Колона 3

Рачунање катете

Познате су нам дужина катете \( b = 24\text{ cm} \) и хипотенуза \( c = 25\text{ cm} \). Тражимо дужину катете \( a \). Користимо формулу за катету: \[ a^2 = c^2 - b^2 \] Мењамо познате вредности: \[ a^2 = 25^2 - 24^2 \] \[ a^2 = 625 - 576 \] \[ a^2 = 49 \] Коренујемо: \[ a = \sqrt{49} \] \[ a = 7\text{ cm} \]

Колона 4

Рачунање катете у децималним бројевима

Познате су нам дужина катете \( a = 0,4\text{ cm} \) и хипотенуза \( c = 0,5\text{ cm} \). Тражимо дужину катете \( b \). \[ b^2 = c^2 - a^2 \] \[ b^2 = 0,5^2 - 0,4^2 \] \[ b^2 = 0,25 - 0,16 \] \[ b^2 = 0,09 \] Коренујемо: \[ b = \sqrt{0,09} \] \[ b = 0,3\text{ cm} \]

Колона 5

Рачунање хипотенузе са разломцима

Познате су нам дужине катета \( a = \frac{20}{23}\text{ cm} \) и \( b = \frac{21}{23}\text{ cm} \). Тражимо хипотенузу \( c \). \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = \left(\frac{20}{23}\right)^2 + \left(\frac{21}{23}\right)^2 \] Квадрирамо бројиоце и имениоце: \[ c^2 = \frac{400}{529} + \frac{441}{529} \] Сабирамо разломке са истим имениоцем: \[ c^2 = \frac{841}{529} \] Коренујемо разломак: \[ c = \sqrt{\frac{841}{529}} \] \[ c = \frac{29}{23}\text{ cm} \] Резултат можемо записати и као мешовити број: \[ c = 1\frac{6}{23}\text{ cm} \]

Колона 6

Рачунање са коренима

Познате су нам дужина катете \( a = \sqrt{5}\text{ cm} \) и хипотенуза \( c = \sqrt{15}\text{ cm} \). Тражимо катету \( b \). \[ b^2 = c^2 - a^2 \] \[ b^2 = (\sqrt{15})^2 - (\sqrt{5})^2 \] Квадрат и квадратни корен се поништавају: \[ b^2 = 15 - 5 \] \[ b^2 = 10 \] Коренујемо: \[ b = \sqrt{10}\text{ cm} \]

Колона 7

Рачунање са мешовитим бројевима

Познате су нам дужине катета \( a = 2\frac{2}{7}\text{ cm} \) и \( b = \frac{12}{7}\text{ cm} \). Тражимо хипотенузу \( c \). Прво ћемо претворити мешовити број у неправилан разломак: \[ a = \frac{2 \cdot 7 + 2}{7} = \frac{16}{7}\text{ cm} \] Сада рачунамо хипотенузу: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = \left(\frac{16}{7}\right)^2 + \left(\frac{12}{7}\right)^2 \] \[ c^2 = \frac{256}{49} + \frac{144}{49} \] \[ c^2 = \frac{400}{49} \] Коренујемо: \[ c = \sqrt{\frac{400}{49}} \] \[ c = \frac{20}{7}\text{ cm} \] Претварамо назад у мешовити број: \[ c = 2\frac{6}{7}\text{ cm} \]

Кратак запис решења:

Питагорина теорема: \( c^2 = a^2 + b^2 \)

Колона 1

\[ c = \sqrt{8^2 + 15^2} = \sqrt{64 + 225} = \sqrt{289} = 17\text{ cm} \]

Колона 2

\[ b = \sqrt{13^2 - 5^2} = \sqrt{169 - 25} = \sqrt{144} = 12\text{ cm} \]

Колона 3

\[ a = \sqrt{25^2 - 24^2} = \sqrt{625 - 576} = \sqrt{49} = 7\text{ cm} \]

Колона 4

\[ b = \sqrt{0,5^2 - 0,4^2} = \sqrt{0,25 - 0,16} = \sqrt{0,09} = 0,3\text{ cm} \]

Колона 5

\[ c = \sqrt{\left(\frac{20}{23}\right)^2 + \left(\frac{21}{23}\right)^2} = \sqrt{\frac{400 + 441}{529}} = \sqrt{\frac{841}{529}} = \frac{29}{23}\text{ cm} \]

Колона 6

\[ b = \sqrt{(\sqrt{15})^2 - (\sqrt{5})^2} = \sqrt{15 - 5} = \sqrt{10}\text{ cm} \]

Колона 7

\[ c = \sqrt{\left(\frac{16}{7}\right)^2 + \left(\frac{12}{7}\right)^2} = \sqrt{\frac{256 + 144}{49}} = \sqrt{\frac{400}{49}} = \frac{20}{7}\text{ cm} = 2\frac{6}{7}\text{ cm} \]

Најважније из лекције

Питагорина теорема примењује се искључиво на правоугле троуглове и гласи: \( c^2 = a^2 + b^2 \).
  • Хипотенуза (\( c \)) је најдужа страница, налази се наспрам правог угла. Рачуна се као: \( c = \sqrt{a^2 + b^2} \).
  • Катете (\( a \) и \( b \)) граде прави угао. Непозната катета се рачуна одузимањем: \( a = \sqrt{c^2 - b^2} \).
  • Површина правоуглог троугла се најбрже рачуна преко катета: \( P = \frac{a \cdot b}{2} \).
  • Описана кружница око правоуглог троугла има центар тачно на средини хипотенузе, па је њен полупречник \( R = \frac{c}{2} \).
Троугао је правоугли ако му је тачно један унутрашњи угао прав (\( 90^\circ \)).
Правоугли троугао са јасно означеним правим углом. Странице које граде прави угао су означене као катете 'a' и 'b', док је најдужа страница наспрам правог угла означена као хипотенуза 'c'.
Хипотенуза је најдужа страница правоуглог троугла и увек се налази наспрам правог угла. Најчешће се обележава словом \( c \).
Катете су странице које одређују (заклапају) прави угао. Најчешће се обележавају словима \( a \) и \( b \).
Површина квадрата над хипотенузом правоуглог троугла једнака је збиру површина квадрата над катетама тог правоуглог троугла.
\[ c^2 = a^2 + b^2 \] где су \( a \) и \( b \) дужине катета, а \( c \) дужина хипотенузе.
Ако су познате катете \( a = 3 \text{ cm} \) и \( b = 4 \text{ cm} \), дужину хипотенузе рачунамо на следећи начин: \[ c^2 = 3^2 + 4^2 = 9 + 16 = 25 \] Дужина хипотенузе је позитивно решење ове једначине: \[ c = \sqrt{25} = 5 \text{ cm} \]
Израчунај дужину хипотенузе правоуглог троугла чије су катете \( a = 6 \text{ cm} \) и \( b = 8 \text{ cm} \).
Користимо Питагорину теорему: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = 6^2 + 8^2 = 36 + 64 = 100 \] \[ c = \sqrt{100} = 10 \text{ cm} \] Одговор: Дужина хипотенузе је \( 10 \text{ cm} \).
Када су нам познате дужина хипотенузе и једне катете, дужину друге катете рачунамо тако што од квадрата хипотенузе одузмемо квадрат познате катете.
\[ a^2 = c^2 - b^2 \quad \text{односно} \quad b^2 = c^2 - a^2 \]
Ако је хипотенуза \( c = 2,6 \text{ cm} \) и катета \( a = 2,4 \text{ cm} \), другу катету \( b \) рачунамо овако: \[ b^2 = (2,6)^2 - (2,4)^2 = 6,76 - 5,76 = 1 \] \[ b = \sqrt{1} = 1 \text{ cm} \]
Израчунај дужину катете \( x \) ако је хипотенуза \( z = \frac{5}{2} \text{ cm} \) и друга катета \( y = \frac{3}{2} \text{ cm} \).
Примењујемо формулу за рачунање непознате катете: \[ x^2 = z^2 - y^2 \] \[ x^2 = \left(\frac{5}{2}\right)^2 - \left(\frac{3}{2}\right)^2 = \frac{25}{4} - \frac{9}{4} = \frac{16}{4} = 4 \] \[ x = \sqrt{4} = 2 \text{ cm} \] Одговор: Дужина катете \( x \) је \( 2 \text{ cm} \).
Обим троугла: \[ O = a + b + c \] Површина троугла: \[ P = \frac{a \cdot b}{2} = \frac{c \cdot h_c}{2} \] (\( h_c \) је висина која одговара хипотенузи)

Полупречник описане кружнице (\( R \)): \[ R = \frac{c}{2} \] (Центар описане кружнице код правоуглог троугла увек се налази тачно на средини хипотенузе)
Површина правоуглог троугла је \( P = 120 \text{ dm}^2 \), а једна катета је \( a = 10 \text{ dm} \). Одреди дужину друге катете \( b \).
Из формуле за површину \( P = \frac{a \cdot b}{2} \) следи: \[ 120 = \frac{10 \cdot b}{2} \] \[ 120 = 5 \cdot b \] \[ b = \frac{120}{5} = 24 \text{ dm} \] Одговор: Дужина друге катете је \( 24 \text{ dm} \).

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај дужину треће странице правоуглог троугла ако су дужине његових катета \( 5 \text{ cm} \) и \( 12 \text{ cm} \).
Тражи се хипотенуза \( c \). Према Питагориној теореми: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = 5^2 + 12^2 = 25 + 144 = 169 \] \[ c = \sqrt{169} = 13 \text{ cm} \] Одговор: Дужина треће странице је \( 13 \text{ cm} \).
Средњи: Висина која одговара хипотенузи правоуглог троугла износи \( h_c = \frac{120}{13} \text{ dm} \). Ако су катете тог троугла \( a = 10 \text{ dm} \) и \( b = 24 \text{ dm} \), израчунај дужину хипотенузе на два начина (користећи Питагорину теорему и користећи формулу за површину).
Први начин (Питагорина теорема): \[ c^2 = a^2 + b^2 = 10^2 + 24^2 = 100 + 576 = 676 \] \[ c = \sqrt{676} = 26 \text{ dm} \]
Други начин (преко површине): Површину можемо израчунати преко катета: \[ P = \frac{a \cdot b}{2} = \frac{10 \cdot 24}{2} = 120 \text{ dm}^2 \] Исту површину можемо изразити преко хипотенузе и њене висине: \[ P = \frac{c \cdot h_c}{2} \Rightarrow 120 = \frac{c \cdot \frac{120}{13}}{2} \] \[ 120 = \frac{120 \cdot c}{26} \Rightarrow 120 \cdot 26 = 120 \cdot c \Rightarrow c = 26 \text{ dm} \] Одговор: Хипотенуза је \( 26 \text{ dm} \).
Тежак: Правоугли троугао уписан је у кружницу полупречника \( 2,5 \text{ cm} \). Дужина једне катете тог троугла јесте \( 3 \text{ cm} \). Израчунај обим тог троугла.
Центар описане кружнице правоуглог троугла налази се на средини хипотенузе, што значи да је полупречник једнак половини хипотенузе (\( R = \frac{c}{2} \)). Одатле можемо наћи хипотенузу: \[ c = 2 \cdot R = 2 \cdot 2,5 \text{ cm} = 5 \text{ cm} \] Сада имамо хипотенузу \( c = 5 \text{ cm} \) и катету \( b = 3 \text{ cm} \). Према Питагориној теореми, рачунамо другу катету: \[ a^2 = c^2 - b^2 = 5^2 - 3^2 = 25 - 9 = 16 \] \[ a = \sqrt{16} = 4 \text{ cm} \] Обим троугла је збир свих страница: \[ O = a + b + c = 4 \text{ cm} + 3 \text{ cm} + 5 \text{ cm} = 12 \text{ cm} \] Одговор: Обим троугла је \( 12 \text{ cm} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: