Решење:
Правило које користимо
У сваком троуглу наспрам најдуже странице налази се највећи угао, и обрнуто. Зато је довољно да на цртежу уочимо који је угао највећи (то је туп угао ако постоји), а наспрам њега лежи најдужа страница. Такође проверавамо да збир углова износи \( 180^\circ \).
а) Троугао \( ABC \)
На слици 4.1 а) угао код темена \( C \) је туп (шири од правог), а углови код \( A \) и \( B \) су оштри. Дакле највећи је угао \( \gamma \) (код темена \( C \)). Наспрам угла \( \gamma \) лежи страница \( AB \), па је \( AB \) најдужа страница. То се слаже и са изгледом цртежа: \( AB \) је најдужа страница, док су \( AC \) и \( BC \) краће и приближно једнаке.
Провера односа: пошто је \( \gamma \) највећи угао, важи \( c > a \) и \( c > b \), тј. \( AB > BC \) и \( AB > CA \).
б) Троугао \( DEF \)
На слици 4.1 б) угао код темена \( F \) је туп, угао код \( E \) је оштар средње величине, а угао код \( D \) је најмањи. Значи највећи је угао код темена \( F \). Наспрам тог угла лежи страница \( DE \), па је \( DE \) најдужа страница. То потврђује и цртеж: \( DE \) је најдужа, а \( EF \) најкраћа страница.
Провера: \( \angle F \gt \angle E \gt \angle D \) повлачи \( DE \gt DF \gt EF \).
в) Троугао \( MNP \)
На слици 4.1 в) угао код темена \( M \) је туп, а углови код \( P \) и \( N \) су оштри. Дакле највећи је угао код темена \( M \). Наспрам њега лежи страница \( PN \), па је \( PN \) најдужа страница. И на цртежу је горња страница \( PN \) најдужа, док су \( PM \) и \( MN \) краће.
Провера: \( \angle M \gt \angle N \gt \angle P \) повлачи \( PN \gt PM \gt MN \).
Закључак
…