Корице уџбеника

II.1. Питагорина Теорема

Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

Означимо дужину Улице мира на плану са \( x \), а дужину Златне улице са \( d \). Из правоуглог троугла са катетама \( 4\text{ cm} \) и \( 2\text{ cm} \): \[ d^2 = 4^2 + 2^2 = 16 + 4 = 20 \] Из правоуглог троугла где је Улица мира катета, а Дунавска улица хипотенуза (\( 6\text{ cm} \)): \[ x^2 + d^2 = 6^2 \] \[ x^2 + 20 = 36 \] \[ x^2 = 36 - 20 = 16 \] \[ x^2 = 4^2 \Rightarrow x = 4\text{ cm} \] Стварна дужина улице са размером \( 1 : 100\,000 \): \[ S = 4\text{ cm} \cdot 100\,000 = 400\,000\text{ cm} \] \[ S = 4\,000\text{ m} = 4\text{ km} \]

Детаљно решење

Анализа слике и података

На слици 1.17 видимо правоугли троугао чија је једна катета дужина Улице сена (\( 4\text{ cm} \)), а друга катета се састоји из два дела: Висине (\( 2\text{ cm} \)) и дужине Улице мира. Хипотенуза овог троугла је Дунавска улица дужине \( 6\text{ cm} \). Међутим, пажљивијим посматрањем уочавамо мањи правоугли троугао који формирају Улица сена, Висина и Златна улица. Да бисмо израчунали дужину Улице мира, прво морамо наћи дужину Златне улице.

Корак 1: Израчунавање дужине Златне улице

Посматрамо правоугли троугао који граде Улица сена (\( a = 4\text{ cm} \)) и део који је означен као Висина (\( b = 2\text{ cm} \)). Златна улица (\( d \)) представља хипотенузу тог троугла. Примењујемо Питагорину теорему: \[ d^2 = 4^2 + 2^2 \] \[ d^2 = 16 + 4 = 20 \] \[ d = \sqrt{20} = \sqrt{4 \cdot 5} = 2\sqrt{5}\text{ cm} \]

Корак 2: Израчунавање дужине Улице мира на плану

Сада посматрамо велики правоугли троугао где је Улица мира (\( x \)) једна катета, Златна улица је друга катета, а Дунавска улица (\( 6\text{ cm} \)) је хипотенуза. Примењујемо Питагорину теорему: \[ x^2 = 6^2 - d^2 \] \[ x^2 = 36 - 20 \] \[ x^2 = 16 \] Пошто је \( 16 = 4^2 \), закључујемо да је: \[ x = 4\text{ cm} \] Дужина Улице мира на плану је \( 4\text{ cm} \).

Корак 3: Израчунавање стварне дужине у километрима

Размера плана је \( 1 : 100\,000 \), што значи да \( 1\text{ cm} \) на мапи представља \( 100\,000\text{ cm} \) у природи. \[ \text{Стварна дужина} = 4\text{ cm} \cdot 100\,000 = 400\,000\text{ cm} \] Сада претварамо центиметре у километре: - Знамо да је \( 100\text{ cm} = 1\text{ m} \), па је \( 400\,000\text{ cm} = 4\,000\text{ m} \). - Знамо да је \( 1\,000\text{ m} = 1\text{ km} \), па је \( 4\,000\text{ m} = 4\text{ km} \). Улица мира је дуга \( 4\text{ km} \).

Кратак запис решења:

\[ d^2 = 4^2 + 2^2 = 20 \] \[ x^2 = 6^2 - 20 = 16 \Rightarrow x = 4\text{ cm} \] \[ \text{Стварна дужина} = 4 \cdot 100\,000\text{ cm} = 400\,000\text{ cm} = 4\text{ km} \]

Најважније из лекције

Питагорина теорема примењује се искључиво на правоугле троуглове и гласи: \( c^2 = a^2 + b^2 \).
  • Хипотенуза (\( c \)) је најдужа страница, налази се наспрам правог угла. Рачуна се као: \( c = \sqrt{a^2 + b^2} \).
  • Катете (\( a \) и \( b \)) граде прави угао. Непозната катета се рачуна одузимањем: \( a = \sqrt{c^2 - b^2} \).
  • Површина правоуглог троугла се најбрже рачуна преко катета: \( P = \frac{a \cdot b}{2} \).
  • Описана кружница око правоуглог троугла има центар тачно на средини хипотенузе, па је њен полупречник \( R = \frac{c}{2} \).
Троугао је правоугли ако му је тачно један унутрашњи угао прав (\( 90^\circ \)).
Правоугли троугао са јасно означеним правим углом. Странице које граде прави угао су означене као катете 'a' и 'b', док је најдужа страница наспрам правог угла означена као хипотенуза 'c'.
Хипотенуза је најдужа страница правоуглог троугла и увек се налази наспрам правог угла. Најчешће се обележава словом \( c \).
Катете су странице које одређују (заклапају) прави угао. Најчешће се обележавају словима \( a \) и \( b \).
Површина квадрата над хипотенузом правоуглог троугла једнака је збиру површина квадрата над катетама тог правоуглог троугла.
\[ c^2 = a^2 + b^2 \] где су \( a \) и \( b \) дужине катета, а \( c \) дужина хипотенузе.
Ако су познате катете \( a = 3 \text{ cm} \) и \( b = 4 \text{ cm} \), дужину хипотенузе рачунамо на следећи начин: \[ c^2 = 3^2 + 4^2 = 9 + 16 = 25 \] Дужина хипотенузе је позитивно решење ове једначине: \[ c = \sqrt{25} = 5 \text{ cm} \]
Израчунај дужину хипотенузе правоуглог троугла чије су катете \( a = 6 \text{ cm} \) и \( b = 8 \text{ cm} \).
Користимо Питагорину теорему: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = 6^2 + 8^2 = 36 + 64 = 100 \] \[ c = \sqrt{100} = 10 \text{ cm} \] Одговор: Дужина хипотенузе је \( 10 \text{ cm} \).
Када су нам познате дужина хипотенузе и једне катете, дужину друге катете рачунамо тако што од квадрата хипотенузе одузмемо квадрат познате катете.
\[ a^2 = c^2 - b^2 \quad \text{односно} \quad b^2 = c^2 - a^2 \]
Ако је хипотенуза \( c = 2,6 \text{ cm} \) и катета \( a = 2,4 \text{ cm} \), другу катету \( b \) рачунамо овако: \[ b^2 = (2,6)^2 - (2,4)^2 = 6,76 - 5,76 = 1 \] \[ b = \sqrt{1} = 1 \text{ cm} \]
Израчунај дужину катете \( x \) ако је хипотенуза \( z = \frac{5}{2} \text{ cm} \) и друга катета \( y = \frac{3}{2} \text{ cm} \).
Примењујемо формулу за рачунање непознате катете: \[ x^2 = z^2 - y^2 \] \[ x^2 = \left(\frac{5}{2}\right)^2 - \left(\frac{3}{2}\right)^2 = \frac{25}{4} - \frac{9}{4} = \frac{16}{4} = 4 \] \[ x = \sqrt{4} = 2 \text{ cm} \] Одговор: Дужина катете \( x \) је \( 2 \text{ cm} \).
Обим троугла: \[ O = a + b + c \] Површина троугла: \[ P = \frac{a \cdot b}{2} = \frac{c \cdot h_c}{2} \] (\( h_c \) је висина која одговара хипотенузи)

Полупречник описане кружнице (\( R \)): \[ R = \frac{c}{2} \] (Центар описане кружнице код правоуглог троугла увек се налази тачно на средини хипотенузе)
Површина правоуглог троугла је \( P = 120 \text{ dm}^2 \), а једна катета је \( a = 10 \text{ dm} \). Одреди дужину друге катете \( b \).
Из формуле за површину \( P = \frac{a \cdot b}{2} \) следи: \[ 120 = \frac{10 \cdot b}{2} \] \[ 120 = 5 \cdot b \] \[ b = \frac{120}{5} = 24 \text{ dm} \] Одговор: Дужина друге катете је \( 24 \text{ dm} \).

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај дужину треће странице правоуглог троугла ако су дужине његових катета \( 5 \text{ cm} \) и \( 12 \text{ cm} \).
Тражи се хипотенуза \( c \). Према Питагориној теореми: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = 5^2 + 12^2 = 25 + 144 = 169 \] \[ c = \sqrt{169} = 13 \text{ cm} \] Одговор: Дужина треће странице је \( 13 \text{ cm} \).
Средњи: Висина која одговара хипотенузи правоуглог троугла износи \( h_c = \frac{120}{13} \text{ dm} \). Ако су катете тог троугла \( a = 10 \text{ dm} \) и \( b = 24 \text{ dm} \), израчунај дужину хипотенузе на два начина (користећи Питагорину теорему и користећи формулу за површину).
Први начин (Питагорина теорема): \[ c^2 = a^2 + b^2 = 10^2 + 24^2 = 100 + 576 = 676 \] \[ c = \sqrt{676} = 26 \text{ dm} \]
Други начин (преко површине): Површину можемо израчунати преко катета: \[ P = \frac{a \cdot b}{2} = \frac{10 \cdot 24}{2} = 120 \text{ dm}^2 \] Исту површину можемо изразити преко хипотенузе и њене висине: \[ P = \frac{c \cdot h_c}{2} \Rightarrow 120 = \frac{c \cdot \frac{120}{13}}{2} \] \[ 120 = \frac{120 \cdot c}{26} \Rightarrow 120 \cdot 26 = 120 \cdot c \Rightarrow c = 26 \text{ dm} \] Одговор: Хипотенуза је \( 26 \text{ dm} \).
Тежак: Правоугли троугао уписан је у кружницу полупречника \( 2,5 \text{ cm} \). Дужина једне катете тог троугла јесте \( 3 \text{ cm} \). Израчунај обим тог троугла.
Центар описане кружнице правоуглог троугла налази се на средини хипотенузе, што значи да је полупречник једнак половини хипотенузе (\( R = \frac{c}{2} \)). Одатле можемо наћи хипотенузу: \[ c = 2 \cdot R = 2 \cdot 2,5 \text{ cm} = 5 \text{ cm} \] Сада имамо хипотенузу \( c = 5 \text{ cm} \) и катету \( b = 3 \text{ cm} \). Према Питагориној теореми, рачунамо другу катету: \[ a^2 = c^2 - b^2 = 5^2 - 3^2 = 25 - 9 = 16 \] \[ a = \sqrt{16} = 4 \text{ cm} \] Обим троугла је збир свих страница: \[ O = a + b + c = 4 \text{ cm} + 3 \text{ cm} + 5 \text{ cm} = 12 \text{ cm} \] Одговор: Обим троугла је \( 12 \text{ cm} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: