Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

\( L(0, 2) \), \( S_1(4, 5) \), \( S_2(5, 3) \), \( P(2, 1) \) \( d_1 = \sqrt{(4 - 0)^2 + (5 - 2)^2} = \sqrt{16 + 9} = \sqrt{25} = 5 \) \( s_1 = 5 \cdot 2 = 10\text{ km} \) \( d_2 = \sqrt{(5 - 4)^2 + (3 - 5)^2} = \sqrt{1 + 4} = \sqrt{5} \) \( s_2 = 2\sqrt{5}\text{ km} \approx 4,47\text{ km} \) \( d_3 = \sqrt{(2 - 5)^2 + (1 - 3)^2} + \sqrt{(0 - 2)^2 + (2 - 1)^2} = \sqrt{13} + \sqrt{5} \) \( s_3 = 2(\sqrt{13} + \sqrt{5})\text{ km} \approx 11,68\text{ km} \)
а)
\( s = s_1 + s_2 + s_3 = 10 + 4\sqrt{5} + 2\sqrt{13} \approx 26,16\text{ km} > 25\text{ km} \) Да, пут је дужи од \( 25\text{ km} \).
б)
\( t = \frac{s}{v} \) \( t_1 = \frac{10}{20} = 0,5\text{ h} = 30\text{ min} \) \( t_2 = \frac{2\sqrt{5}}{16} = \frac{\sqrt{5}}{8}\text{ h} \approx 0,28\text{ h} \approx 16,8\text{ min} \) \( t_3 = \frac{2(\sqrt{13} + \sqrt{5})}{22} \approx 0,53\text{ h} \approx 31,9\text{ min} \) \( t_{\text{пл}} \approx 30 + 16,8 + 31,9 = 78,7\text{ min} \approx 1\text{ h } 19\text{ min} \) \( t_{\text{пауза}} = 45\text{ min} + 150\text{ min} = 195\text{ min} = 3\text{ h } 15\text{ min} \) \( t_{\text{укупно}} \approx 1\text{ h } 19\text{ min} + 3\text{ h } 15\text{ min} = 4\text{ h } 34\text{ min} \) Време повратка: \( 10\text{ h} + 4\text{ h } 34\text{ min} = 14.34\text{ h} > 14.30\text{ h} \) Неће се вратити пре 14.30.

Детаљно решење

Корак 1: Очитавање координата са скице

Са слике 7.6 можемо одредити координате пристаништа: - Мирна лука: \( L(0, 2) \) - Острво стена: \( S_1(4, 5) \) - Острво сунца: \( S_2(5, 3) \) На скици је такође приказана и помоћна путања повратка до тачке \( (2, 1) \), па до луке \( L(0, 2) \), односно проверимо путању: Са слике 7.6 стрелице показују путању: - Од Мирне луке \( L(0, 2) \) праволинијски до Острва стена \( (4, 5) \). - Од Острва стена \( (4, 5) \) до Острва сунца \( (5, 3) \). - Од Острва сунца \( (5, 3) \) пловидба иде до тачке на путу \( (2, 1) \), а затим до Мирне луке \( (0, 2) \). Израчунајмо растојања у јединичним дужима: 1. Од Мирне луке \( L(0, 2) \) до Острва стена \( S_1(4, 5) \): \[ d_1 = \sqrt{(4 - 0)^2 + (5 - 2)^2} = \sqrt{4^2 + 3^2} = \sqrt{16 + 9} = \sqrt{25} = 5 \] 2. Од Острва стена \( S_1(4, 5) \) до Острва сунца \( S_2(5, 3) \): \[ d_2 = \sqrt{(5 - 4)^2 + (3 - 5)^2} = \sqrt{1^2 + (-2)^2} = \sqrt{1 + 4} = \sqrt{5} \] 3. Повратак од Острва сунца \( S_2(5, 3) \) до Мирне луке \( L(0, 2) \) преко преломне тачке \( P(2, 1) \): - Од \( S_2(5, 3) \) до \( P(2, 1) \): \[ d_{3a} = \sqrt{(2 - 5)^2 + (1 - 3)^2} = \sqrt{(-3)^2 + (-2)^2} = \sqrt{9 + 4} = \sqrt{13} \] - Од \( P(2, 1) \) до \( L(0, 2) \): \[ d_{3b} = \sqrt{(0 - 2)^2 + (2 - 1)^2} = \sqrt{(-2)^2 + 1^2} = \sqrt{4 + 1} = \sqrt{5} \] Укупна дужина деонице од Острва сунца до Мирне луке у јединичним дужима је: \[ d_3 = d_{3a} + d_{3b} = \sqrt{13} + \sqrt{5} \] Пошто једна јединична дуж износи \( 2\text{ km} \), стварне дужине деоница у километрима износе: - \( s_1 = 2 \cdot d_1 = 2 \cdot 5 = 10\text{ km} \) - \( s_2 = 2 \cdot d_2 = 2\sqrt{5}\text{ km} \approx 2 \cdot 2,236 = 4,472\text{ km} \) - \( s_3 = 2 \cdot d_3 = 2(\sqrt{13} + \sqrt{5})\text{ km} \approx 2(3,606 + 2,236) = 2 \cdot 5,842 = 11,684\text{ km} \)

а)

Корак 2: Израчунавање укупног пређеног пута

Укупан пут \( s \) који је прешао бродић износи: \[ s = s_1 + s_2 + s_3 = 10 + 2\sqrt{5} + 2\sqrt{13} + 2\sqrt{5} = 10 + 4\sqrt{5} + 2\sqrt{13} \] Приближна вредност је: \[ s \approx 10 + 4 \cdot 2,236 + 2 \cdot 3,606 = 10 + 8,944 + 7,212 = 26,156\text{ km} \] Пошто је \( 26,16\text{ km} > 25\text{ km} \), пут који је прешао бродић јесте дужи од \( 25\text{ km} \).

б)

Корак 3: Израчунавање укупног времена излета

Време проведено у пловидби израчунава се помоћу формуле \( t = \frac{s}{v} \): - Време пловидбе од Мирне луке до Острва стена: \[ t_1 = \frac{s_1}{v_1} = \frac{10}{20} = 0,5\text{ h} = 30\text{ min} \] - Време пловидбе од Острва стена до Острва сунца: \[ t_2 = \frac{s_2}{v_2} = \frac{2\sqrt{5}}{16} = \frac{\sqrt{5}}{8}\text{ h} \approx \frac{2,236}{8}\text{ h} \approx 0,28\text{ h} \approx 16,8\text{ min} \] - Време пловидбе од Острва сунца до Мирне луке: \[ t_3 = \frac{s_3}{v_3} = \frac{2(\sqrt{13} + \sqrt{5})}{22} = \frac{\sqrt{13} + \sqrt{5}}{11}\text{ h} \approx \frac{3,606 + 2,236}{11}\text{ h} = \frac{5,842}{11}\text{ h} \approx 0,531\text{ h} \approx 31,9\text{ min} \] Укупно време пловидбе износи: \[ t_{\text{пл}} = t_1 + t_2 + t_3 \approx 30\text{ min} + 16,8\text{ min} + 31,9\text{ min} \approx 78,7\text{ min} \approx 1\text{ h } 19\text{ min} \] Време задржавања (паузе): - Обилазак тврђаве: \( 45\text{ min} \) - Боравак на плажи: \( 2,5\text{ h} = 150\text{ min} \) - Укупно време пауза: \[ t_{\text{пауза}} = 45\text{ min} + 150\text{ min} = 195\text{ min} = 3\text{ h } 15\text{ min} \] Укупно време трајања целог излета: \[ t_{\text{укупно}} = t_{\text{пл}} + t_{\text{пауза}} \approx 1\text{ h } 19\text{ min} + 3\text{ h } 15\text{ min} = 4\text{ h } 34\text{ min} \] Како су кренули у \( 10.00\text{ h} \), време повратка је приближно: \[ 10.00\text{ h} + 4\text{ h } 34\text{ min} = 14.34\text{ h} \] Будући да је \( 14.34\text{ h} > 14.30\text{ h} \), Миша и Маша се неће вратити пре 14.30.

Кратак запис решења:

\( s_1 = 2 \cdot \sqrt{4^2 + 3^2} = 10\text{ km} \) \( s_2 = 2 \cdot \sqrt{1^2 + (-2)^2} = 2\sqrt{5} \approx 4,47\text{ km} \) \( s_3 = 2 \cdot (\sqrt{3^2 + 2^2} + \sqrt{2^2 + 1^2}) = 2(\sqrt{13} + \sqrt{5}) \approx 11,68\text{ km} \) \( s = 10 + 4\sqrt{5} + 2\sqrt{13} \approx 26,16\text{ km} > 25\text{ km} \) а) Да. \( t_1 = \frac{10}{20} = 0,5\text{ h} = 30\text{ min} \) \( t_2 \approx \frac{4,47}{16} \approx 0,28\text{ h} \approx 17\text{ min} \) \( t_3 \approx \frac{11,68}{22} \approx 0,53\text{ h} \approx 32\text{ min} \) \( t_{\text{укупно}} \approx 30 + 17 + 32 + 45 + 150 = 274\text{ min} = 4\text{ h } 34\text{ min} \) Повратак око \( 14.34\text{ h} > 14.30\text{ h} \). б) Не.

Најважније из лекције

Растојање између тачака на истој оси или паралелним правама: Ако је једна координата иста, растојање се рачуна као апсолутна вредност разлике других координата (нпр. \( |x_B - x_A| \)).

Растојање између било које две тачке: Добија се применом Питагорине теореме. За тачке \( A(x_A, y_A) \) и \( B(x_B, y_B) \) формула гласи: \[ |AB| = \sqrt{(x_B - x_A)^2 + (y_B - y_A)^2} \] Ова формула је универзална и може се користити за израчунавање дужине било које дужи у координатном систему.
Када две тачке припадају истој координатној оси или праве које их спајају буду паралелне једној од оса (имају једну исту координату), њихово растојање рачунамо као апсолутну вредност разлике њихових других координата.
Ако тачке имају исту ординату (y-координату): Права је паралелна x-оси. Растојање тачака \( A(x_A, y) \) и \( B(x_B, y) \) јесте: \[ |AB| = |x_B - x_A| = |x_A - x_B| \]
Ако тачке имају исту апсцису (x-координату): Права је паралелна y-оси. Растојање тачака \( A(x, y_A) \) и \( B(x, y_B) \) јесте: \[ |AB| = |y_B - y_A| = |y_A - y_B| \]
Растојање тачака \( A(2, 2) \) и \( B(3, 2) \) износи \( |3 - 2| = 1 \).
Растојање тачака \( E(1, 1) \) и \( F(1, -2) \) износи \( |-2 - 1| = |-3| = 3 \).
Одреди растојање тачака \( C(-3, 1) \) и \( D(-1, 1) \).
Тачке имају исту y-координату (1), па рачунамо разлику x-координата:
\( |CD| = |-1 - (-3)| = |-1 + 3| = |2| = 2 \)
За одређивање растојања било које две тачке у координатном систему користимо Питагорину теорему.
Координатни систем који приказује тачке A(x_A, y_A) и B(x_B, y_B) са доцртаним правоуглим троуглом чија је хипотенуза дуж AB. Катете троугла су паралелне координатним осама и имају дужине |x_B - x_A| и |y_B - y_A|.
Уочимо правоугли троугао чија је хипотенуза дуж \( AB \), а катете су паралелне осама. Дужине катета су разлике одговарајућих координата: \( |x_B - x_A| \) и \( |y_B - y_A| \). На основу Питагорине теореме важи: \( AB^2 = (x_B - x_A)^2 + (y_B - y_A)^2 \).
Растојање тачака \( A(x_A, y_A) \) и \( B(x_B, y_B) \) рачуна се по формули: \[ |AB| = \sqrt{(x_B - x_A)^2 + (y_B - y_A)^2} \]
Израчунавање растојања тачака \( A(2, -5) \) и \( B(-4, 3) \): \[ |AB| = \sqrt{(-4 - 2)^2 + (3 - (-5))^2} \] \[ |AB| = \sqrt{(-6)^2 + (3 + 5)^2} \] \[ |AB| = \sqrt{36 + 8^2} = \sqrt{36 + 64} = \sqrt{100} = 10 \]
Израчунај растојање тачака \( S(-\frac{1}{2}, 0) \) и \( T(0.5, -3) \).
Користимо општу формулу. Уместо разломка \(-\frac{1}{2}\) можемо писати \(-0.5\): \[ |ST| = \sqrt{(0.5 - (-0.5))^2 + (-3 - 0)^2} \] \[ |ST| = \sqrt{(0.5 + 0.5)^2 + (-3)^2} \] \[ |ST| = \sqrt{1^2 + 9} = \sqrt{1 + 9} = \sqrt{10} \]

Задаци за вежбање

Лак: Дате су тачке \( A(1, 6) \) и \( B(1, -2) \). Одреди њихово растојање без коришћења Питагорине теореме.
Пошто обе тачке имају исту x-координату (1), растојање је апсолутна вредност разлике њихових y-координата:
\( |AB| = |-2 - 6| = |-8| = 8 \)
Средњи: Одреди растојање тачака \( C(-3, -3) \) и \( D(-4, -4) \).
Примењујемо општу формулу: \[ |CD| = \sqrt{(-4 - (-3))^2 + (-4 - (-3))^2} \] \[ |CD| = \sqrt{(-4 + 3)^2 + (-4 + 3)^2} \] \[ |CD| = \sqrt{(-1)^2 + (-1)^2} \] \[ |CD| = \sqrt{1 + 1} = \sqrt{2} \]
Тежак: Тачке \( M(-1, 1) \), \( N(-2, 0) \) и \( S(-4, 2) \) су темена троугла. Докажи да је тај троугао правоугли.
Дужине страница троугла једнаке су растојањима његових темена. Рачунамо дужине страница помоћу формуле за растојање:
\( MN = \sqrt{(-2 - (-1))^2 + (0 - 1)^2} = \sqrt{(-1)^2 + (-1)^2} = \sqrt{1 + 1} = \sqrt{2} \)
\( NS = \sqrt{(-4 - (-2))^2 + (2 - 0)^2} = \sqrt{(-2)^2 + 2^2} = \sqrt{4 + 4} = \sqrt{8} \)
\( SM = \sqrt{(-1 - (-4))^2 + (1 - 2)^2} = \sqrt{3^2 + (-1)^2} = \sqrt{9 + 1} = \sqrt{10} \)

Да би троугао био правоугли, мора да важи Питагорина теорема за дужине његових страница (\(a^2 + b^2 = c^2\)). Најдужа страница (хипотенуза) је \( SM = \sqrt{10} \).
Проверавамо: \( MN^2 + NS^2 = (\sqrt{2})^2 + (\sqrt{8})^2 = 2 + 8 = 10 \).
Како је \( 10 = SM^2 \), тј. \( (\sqrt{10})^2 = 10 \), на основу обрнуте Питагорине теореме следи да је троугао \( MNS \) правоугли.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: