Најважније из лекције
План-резиме
- Пут у рат
- Неутралност неодржива после 1939–1940; суседи у Тројном пакту.
- Кнез Павле невољно приступа Тројном пакту.
- 27. март 1941. – војни пуч и демонстрације у Београду; Павле одлази.
- Априлски рат
- 6. април 1941. – напад без објаве; бомбардовање Београда, уништена Народна библиотека.
- Војска у расулу; рат траје 11 дана.
- 17. април – капитулација; краљ и влада у Лондону.
- Подела Југославије
- Немачка (Србија, Банат), Италија (Црна Гора, делови Словеније и приморја), Албанија (Косово и Метохија), Бугарска (Македонија, југоисточна Србија), Мађарска (Бачка).
- НДХ – Хрватска, БиХ, Срем.
- Окупирана Србија
- Комесарска управа (Милан Аћимовић), затим Влада националног спаса генерала Милана Недића (август 1941).
- Одмазде: 100 за 1 убијеног, 50 за 1 рањеног Немца.
- Антисемитска политика; логори Бањица, Сајмиште, Топовске шупе.
- НДХ и геноцид
- Проглашена 10. априла 1941.; Анте Павелић, усташе.
- Геноцид над Србима, уништење Јевреја и Рома.
- Јасеновац – „фабрика смрти“: више стотина хиљада Срба, најмање 30.000 Јевреја.
- Велика Албанија
- На Косову и Метохији убијено око 10.000 Срба, више од 100.000 морало да се исели.
Лекција кроз датуме
1938 г. | Аншлус и долазак Трећег рајха на границе Краљевине Југославије
Након аншлуса (припајања Аустрије Немачкој), Трећи рајх је дошао на границе Краљевине Југославије. Због овога се Југославија до 1941. године нашла готово потпуно окружена земљама које су биле у савезу са нацистичком Немачком, што је утицало на њену спољну политику.
25 март 1941 г. | Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту
Председник југословенске владе Драгиша Цветковић потписао је у Бечу Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Одредбама пакта, Немачка и Италија су Југославији гарантовале очување територијалног интегритета, суверенитета и неучествовање у војним операцијама.
27 март 1941 г. | Војни пуч у Београду
У ноћи између 26. и 27. марта, група официра југословенског ратног ваздухопловства предвођена генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем извршила је војни пуч. Збачена је влада Цветковић–Мачек, а малолетни краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним како би формално преузео власт.
27 март 1941 г. | Мартовске демонстрације
На улицама Београда и других југословенских градова народ је спонтано изашао на масовне демонстрације против приступања Тројном пакту. Узвикиване су познате патриотске пароле: „Боље гроб, него роб!” и „Боље рат него пакт!”.
6 април 1941 г. | Почетак Априлског рата и бомбардовање Београда
Немачка је са својим савезницима (Италијом, Мађарском и Бугарском) напала Краљевину Југославију без објаве рата, у знак одмазде због иступања из Тројног пакта. Рано ујутру почело је разорно бомбардовање Београда у којем је страдало више од 2.000 грађана и уништена Народна библиотека. Овај датум означава почетак Другог светског рата на простору Југославије.
10 април 1941 г. | Проглашење Независне Државе Хрватске (НДХ)
У току Априлског рата проглашена је марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ), која је обухватала Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем. На челу ове творевине био је вођа усташког покрета Анте Павелић, који је одмах започео бруталан терор, убијање и протеривање Срба, Јевреја и Рома.
17 април 1941 г. | Капитулација војске Краљевине Југославије
Након слабог отпора, југословенска војска је званично капитулирала, чиме је завршен Априлски рат. Краљ Петар II и државни врх напустили су земљу и отишли у Лондон. Југославија је окупирана, подељена између Немачке и њених савезника, а близу 190.000 војника је одведено у заробљеништво.
Лекција објашњава како је Краљевина Југославија увучена у Други светски рат: приступање Тројном пакту, војни пуч 27. марта 1941., немачки напад 6. априла 1941. и капитулацију после само једанаест дана. Потом описује поделу земље међу окупаторима, колаборационистичке владе у Србији, окупаторски терор, уништење Јевреја и геноцид над Србима у НДХ, чији је симбол логор Јасеновац.
Пут у рат
- Југославија је желела да сачува неутралност, али је то постало немогуће после италијанског освајања Албаније (1939), напада на Грчку (1940) и настанка Тројног пакта (1940).
- Пакту су приступили суседи Бугарска, Румунија и Мађарска; Краљевина се нашла у веома тешком положају.
- Кнез Павле и влада невољно су приступили Тројном пакту, сматрајући то најрационалнијим решењем (слаба одбрана, без савезника, надмоћна Немачка).
- Грађани су то одбацили: 27. марта 1941. у Београду – војни пуч, смена власти и бурне демонстрације; кнез Павле је поднео оставку и напустио земљу.
Априлски рат
- 6. април 1941. – немачки напад без објаве рата, као казна за „вероломство“.
- Бомбардовање Београда: погођени и цивилни објекти и болнице; уништена Народна библиотека на Косанчићевом венцу; погинуло 2000–4000 грађана.
- Југословенска авијација борила се херојски, али је војска била у расулу; непријатељ је имао бројчану и техничку надмоћ.
- Рат је трајао 11 дана; 17. април 1941. – Врховна команда потписује капитулацију.
- Краљ и влада одлазе у Лондон, где остају до краја рата.
Подела Југославије
- Немачка: војна управа у већем делу Србије и Банату; део Словеније припојен.
- Италија: Црна Гора, делови Словеније и Хрватског приморја.
- Албанија (под Италијом): већи део Косова и Метохије и западна Македонија.
- Бугарска: остатак Македоније и југоисточна Србија.
- Мађарска: Бачка.
- НДХ: Хрватска, Босна и Херцеговина и Срем.
Окупирана Србија
- Комесарска управа – прва колаборационистичка влада, на челу Милан Аћимовић; кратко трајала јер није могла да заустави нападе партизанских одреда.
- Крај августа 1941. – Влада националног спаса генерала Милана Недића; „недићевци“ отворено сарађују са окупатором и противе се отпору, правдајући то спречавањем одмазди.
- Хитлер Србе види као „извор немира“; стрељања и логори су свакодневица.
- Одмазде: 100 стрељаних за једног убијеног Немца, 50 за рањеног.
- Антисемитска политика: попис Јевреја, одузимање имовине и права; логори за Јевреје, Роме, комунисте и борце отпора – у Београду Бањица, Сајмиште, Топовске шупе.
НДХ и геноцид
- НДХ проглашена 10. априла 1941.; вођа Анте Павелић, оснивач Усташког покрета.
- Усташе – припадници националистичког, фашистичког хрватског покрета.
- Марионетска држава по узору на Трећи рајх; без места за Србе, Јевреје и Роме.
- Геноцид над српским народом: око 2 милиона нехрватског становништва изложено терору у логорима.
- Јасеновац – „фабрика смрти“; живот је изгубило више стотина хиљада Срба и најмање 30.000 Јевреја у целој НДХ (тачни подаци не постоје).
Велика Албанија
- На Косову и Метохији албанска полиција и војска убиле су око 10.000 Срба; више од 100.000 морало је под притиском да се исели.
