Најважније из лекције
План-резиме
- Неравномеран развој
- Различита историјска прошлост крајева утицала је на школство и културу.
- Ствара се заједнички образовни и културни простор.
- Школство и писменост
- Неписменост: 1921. – 51,5%, 1931. – 45,6%.
- Бивше османске области – више од 80% неписмених.
- Највише неписмених на селу, нарочито међу женама.
- Закон о народним школама (1929): обавезно осмогодишње школовање, основна школа – четири разреда.
- Универзитети: Београд, Загреб, Љубљана.
- Књижевност
- Крлежа, Црњански („Дневник о Чарнојевићу“, „Сеобе“) – критика рата.
- Ракић, Дучић, Растко Петровић; Нушић („Госпођа министарка“, „Ожалошћена породица“).
- Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Иво Андрић.
- Наука
- Михаило Петровић Алас, Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Сима Лозанић, Слободан Јовановић.
- Пупин и Тесла у иностранству.
- Ксенија Атанасијевић – прва жена која је докторирала на Београдском универзитету (1922).
- Уметност
- Паја Јовановић – „Проглашење Душановог законика“, „Таковски устанак“.
- Урош Предић – „Косовка Девојка“, „Херцеговачки бегунци“.
- Иван Мештровић – „Победник“ (1928), Незнани јунак на Авали, Гргур Нински.
- Милена Павловић Барили – сликарка из Пожаревца.
- Медији
- Позоришта у већим градовима; Радио Београд од 1929.
- Најчитанији лист „Политика“, дечји „Политикин забавник“.
Лекција кроз датуме
1912 г. | Учешће Софије Јовановић у Првом балканском рату
Деветнаестогодишња матуранткиња Софија Јовановић пријавила се као добровољац и активна ратница у Првом балканском рату, одбивши позицију болничарке. Касније се борила и у Првом светском рату и за храброст је добила тринаест одликовања.
1918 г. | Крај Првог светског рата
Завршетак Првог светског рата представљао је прекретницу у југословенском друштву. У периоду након рата долази до промена у положају жена, њихове постепене еманципације, док штампа постаје значајно средство у формирању јавног мњења и политичкој борби.
1919 г. | Оснивање Фудбалског савеза Југославије
Фудбалски савез Југославије званично је основан у Загребу, чиме почиње институционални развој и организација фудбалског спорта на простору нове државе.
1924 г. | Почетак емитовања програма Радио Београда
Радио Београд је започео емитовање програма, што је значајно допринело развоју популарне културе у држави. Радио-станице су у то време постојале и у Загребу и Љубљани.
1924 г. | Олимпијске игре у Паризу
Словеначки гимнастичар Леон Штукељ, најуспешнији југословенски репрезентативац, остварио је велики спортски успех освојивши две златне медаље на Олимпијским играма у Паризу.
1928 г. | Олимпијске игре у Амстердаму
Гимнастичар Леон Штукељ наставио је низ олимпијских успеха освојивши једну златну и две бронзане медаље за репрезентацију Југославије.
23 декември 1928 г. | Отварање Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“
У присуству кнеза Павла и кнегиње Олге Карађорђевић свечано је отворен Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ у Београду. Павиљон је подигнут прилозима истоименог Друштва са циљем ширења интереса за уметност.
1929 г. | Оснивање спортске организације „Соко Краљевине Југославије“
Крајем године основан је Соколски савез са задатком да брине о физичком здрављу и моралном васпитању омладине. Кроз спортске активности и слетове, ова организација је промовисала идеју обликовања јединствене југословенске нације.
1930 г. | Први Свесоколски слет у Београду
Одржана је велика свечана приредба гимнастичара – слет, на ком је учествовао велики број чланова соколских друштава како би приказали своје вежбе на дрвеном стадиону у Београду.
1930 г. | Премештање седишта Фудбалског савеза Југославије
Због државне централизације донета је одлука да се седиште Фудбалског савеза премести из Загреба у Београд. То је изазвало политичке тензије и одлуку хрватских, словеначких и других играча да бојкотују репрезентацију.
1930 г. | Прво светско првенство у фудбалу у Уругвају
Фудбалска репрезентација Југославије, састављена углавном од играча београдских клубова БСК и БАСК, учествовала је на Светском првенству у Монтевидеу где је постигла историјски успех пласманом у полуфинале.
1931 г. | Попис становништва и утврђивање степена писмености
Према званичним подацима забележен је тачан број писмених мушкараца и жена по бановинама, чиме је потврђено да је у неким деловима државе (Македонија, БиХ, Црна Гора) проценат неписмених прелазио чак 80%.
1936 г. | Олимпијске игре у Берлину
Гимнастичар Леон Штукељ освојио је сребрну медаљу за репрезентацију Југославије, чиме је употпунио своју колекцију од шест олимпијских одличја.
1996 г. | Олимпијске игре у Атланти
Прослављени југословенски репрезентативац Леон Штукељ присуствовао је Летњим олимпијским играма у САД као специјални гост. Том приликом му је указана посебна почаст као најстаријем живом олимпијцу освајачу златних медаља.
Лекција говори о томе како су изгледали образовање, наука, књижевност, уметност и медији у Краљевини Југославији између два светска рата. Главна порука је да је друштвени развој био неравномеран – поред великих културних достигнућа, земља се суочавала са високом неписменошћу. Ипак, нова држава је стварала јединствен образовни и културни простор.
Школство и писменост
- Неписменост је била највећи показатељ заосталости: 1921. неписмено је било 51,5% становника (6.180.000 од 12.000.000), а 1931. године 45,6% (6.631.600 од 14.543.000).
- У крајевима који су били под османском влашћу неписмених је било више од 80%, а у бившим аустроугарским земљама знатно мање.
- Узроци: слаба свест о значају описмењавања, мало школа и учитеља.
- Највише неписмених било је међу сељанима, нарочито женама, јер девојчице на селу ретко су ишле у школу.
- Закон о народним школама (1929) увео је обавезно осмогодишње школовање; основна школа трајала је четири разреда.
- Даље школовање: учитељске школе, гимназије, средње стручне (занатске, трговачке) школе.
- Три универзитета: Београд, Загреб и Љубљана.
Књижевност
- Мирослав Крлежа (драме, приче, поезија) и Милош Црњански („Дневник о Чарнојевићу“, „Сеобе“) – оштри критичари рата.
- Песници Милан Ракић, Јован Дучић, Растко Петровић.
- Комедиограф Бранислав Нушић – „Госпођа министарка“, „Ожалошћена породица“.
- Исидора Секулић (есејисткиња и приповедачица) и Десанка Максимовић (песникиња).
- Иво Андрић – приповетке са мотивима из Босне и Херцеговине.
Наука
- Светски признати научници: Михаило Петровић Алас (математичар), Милутин Миланковић (астроном), Јован Цвијић (географ), Сима Лозанић (хемичар), Слободан Јовановић (правник и историчар).
- Михајло Пупин и Никола Тесла живели су у иностранству, али нису заборавили завичај.
- Ксенија Атанасијевић – прва жена која је докторирала на Београдском универзитету (1922), филозофкиња; њен рад о Ђордану Бруну ушао је у Енциклопедију Британику.
Сликарство и вајарство
- Паја Јовановић – историјске композиције и портрети: „Проглашење Душановог законика“, „Таковски устанак“, „Борба петлова“.
- Урош Предић – српски реализам: „Косовка Девојка“, „Херцеговачки бегунци“, портрети.
- Иван Мештровић – вајар и архитекта: „Победник“ на Калемегдану (1928), споменик Незнаном јунаку на Авали, Гргур Нински у Сплиту.
- Милена Павловић Барили (1909–1945) – сликарка из Пожаревца; излагала у Европи, у САД се бавила и модном илустрацијом и дизајном.
Медији и позориште
- Позоришта у свим већим градовима, најпосећеније Нушићеве комедије.
- Радио Београд – редован програм од 1929. године.
- Најчитанији лист – „Политика“; иста кућа издавала је и „Политикин забавник“.
- Нови двор у Београду – резиденција краља Александра (1922–1933), затим Музеј кнеза Павла, данас Председништво Републике Србије.
