Најважније из лекције
План-резиме
- Губици у рату
- Око 55 милиона мртвих; око 85% цивили.
- Највише жртава СССР, затим Немачка и Пољска.
- Разорени Варшава, Берлин, Дрезден; атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.
- Југославија
- Око 1.050.000 погинулих.
- Београд бомбардован 1941 (Немци) и 1944 (савезници).
- Холокауст
- Прогон и убијање Јевреја; Нирнбершки закони, Кристална ноћ, „коначно решење“.
- Око 6 милиона убијених Јевреја – највећи геноцид у историји.
- Геноцид – систематско уништавање националне, расне или верске групе.
- Концентрациони логори
- Око 2000 логора, 11 милиона жртава; радни и логори смрти.
- Аушвиц – ослобођен 27. јануара 1945 (Дан сећања на жртве Холокауста).
- Треблинка, Мајданек, Маутхаузен, Дахау; устанак у Варшавском гету 1943.
- Геноцид у НДХ
- Над Србима, Јеврејима и Ромима.
- Јасеновац – највећи логор смрти; и Стара Градишка, Јадовно, Госпић, Сисак.
- Сајмиште и Бањица – немачки логори у Београду.
- Диана Будисављевић – спасла више од 12.000 српске деце.
- Нирнбершки процес (1945–1946)
- Међународни војни суд; Геринг, Кајтел, Рибентроп.
- 12 осуђених на смрт, 7 на затвор.
Лекција кроз датуме
1 септември 1939 г. | Почетак Другог светског рата
Нападом Немачке на Пољску званично је започео Други светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у којем је учествовало становништво 61 државе.
1942 г. | Усвајање политике „Коначног решења јеврејског питања”
Физичка ликвидација Јевреја постала је званична политика нацистичке Немачке. Овим је отпочело намерно и систематско истребљење целог једног народа (Холокауст) за које је био задужен Адолф Ајхман.
октомври 1942 г. | Депортација Јевреја из Варшавског гета
Око 310.000 Јевреја одведено је из малог, зидом ограђеног кварта у Варшави у нацистичке концентрационе логоре смрти, где су убијени.
17 декември 1942 г. | Савезничка осуда злочина над Јеврејима
Савезничке владе су званично осудиле убијање Јевреја и издале упозорење да ће сва лица која учествују у тим злочинима бити изведена пред суд и осуђена по завршетку рата.
април 1943 г. | Устанак у Варшавском гету
Преостали Јевреји у Варшавском гету, којих је било око 53.000, подигли су оружани устанак. Након пружања великог отпора, немачке снаге су у крви угушиле побуну.
2 септември 1945 г. | Крај Другог светског рата
Капитулацијом Јапана званично је завршен Други светски рат. Овај датум означава крај најразорнијег историјског периода и тотални пораз фашистичких држава које су рат започеле.
1945 г. | Почетак Нирнбершког процеса
Крајем године отпочео је судски процес најодговорнијим нацистичким злочинцима, представницима политичке, војне и економске елите Немачке. Оптужнице су подигнуте за злочине против мира, ратне злочине и злочине против човечности.
1946 г. | Послератна избегличка криза
Као једна од тешких демографских последица рата, процењује се да је почетком ове године око 1,7 милиона људи (избеглица, ратних заробљеника и расељених лица) било у потрази за новим домом.
Лекција објашњава последице Другог светског рата – најразорнијег рата у историји: огромне људске и материјалне губитке, Холокауст и геноцид (посебно у логорима Аушвиц и Јасеновац) и кажњавање нацистичких злочинаца на Нирнбершком процесу. Посебно говори о страдању Југославије, где је погинуло око 1.050.000 људи.
Људски губици
- Погинуло је око 55 милиона војника и цивила; око 85% жртава били су цивили (логори, бомбардовања, ратне операције).
- Највише жртава: СССР (24.600.000), Немачка (6.400.000), Пољска (6.000.000); највише цивилних жртава имали су СССР и Пољска.
- Уништењем су били угрожени Јевреји, Пољаци, Руси, Срби и Роми.
- Геноцид – систематско уништавање неке националне, расне или верске групе.
- Убијено је око шест милиона Јевреја (трећина светског јеврејства) – највећи геноцид у историји.
Материјални губици
- Уништени путеви, железнице, мостови, фабрике; разорени Варшава, Берлин, Дрезден; атомска бомба на Хирошиму и Нагасаки.
- Југославија: око 1.050.000 погинулих; Београд бомбардован 1941 (немачка авијација) и 1944 (савезници).
Холокауст
- Холокауст – организовани прогон и убијање Јевреја од стране нацистичке Немачке и сарадника.
- Почео Нирнбершким законима и Кристалном ноћи; током рата – „коначно решење јеврејског питања“.
- Јевреји у окупираним државама морали су да носе жуту звезду.
- Варшавски гето – устанак Јевреја 1943, једини организовани отпор.
Концентрациони логори
- Око 2000 логора, око 11 милиона жртава, од тога милион и по деце.
- Радни логори – принудни рад, глад, злостављање.
- Логори смрти – убијање отровним гасом, спаљивање у крематоријумима.
- Аушвиц (Пољска) – више од милион убијених Јевреја; ослобођен 27. јануара 1945 – Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
- Други: Треблинка, Мајданек, Маутхаузен, Дахау.
Геноцид у Југославији
- Жртве: Срби, Јевреји и Роми; највише страдања на територији НДХ.
- Јасеновац – највећи логор смрти у НДХ; процене: некада 700.000, касније 350.000–400.000; попис Музеја жртава геноцида – око 88.000 имена, број се сматра много већим.
- Други усташки логори: Стара Градишка, Јадовно, Копривница, Госпић; у Сиску страдало много српске деце.
- 1941 – око 12.000 Срба убијено у Бихаћу и околини.
- Немачки логори у Београду: Сајмиште (6500 Јевреја), Бањица (око 4000 затвореника).
- Диана Будисављевић спасла је више од 12.000 српске деце из логора НДХ.
Нирнбершки процес
- Међународни војни суд у Нирнбергу, од краја 1945. до октобра 1946.
- Суђено вођама нацизма: Геринг, Кајтел, Рибентроп.
- 12 осуђених на смрт, 7 на дугогодишњи затвор; касније потраге за злочинцима – Центар „Симон Визентал“.
