Најважније из лекције
План-резиме
- Почетак, крај и ратишта
- Почетак 1. септембра 1939. (напад на Пољску), крај 2. септембра 1945. (капитулација Јапана).
- Ратишта: Европа, Азија, северна Африка, Атлантски и Тихи океан.
- Зараћене стране
- Силе Осовине: Немачка, Италија, Јапан – Тројни пакт 1940.
- Антифашистичка коалиција: Британија, Француска, СССР, САД.
- Тотални рат; узрок – освајања и „нов поредак“.
- 1939–1940.
- Пад Пољске; СССР заузима балтичке земље и део Финске.
- Немачка осваја Норвешку, Данску, Холандију, Белгију, Луксембург.
- Заобиђена Мажино линија; евакуација из Денкерка (300.000 војника).
- Капитулација Француске 22. јуна 1940. – Петен, Виши; де Гол наставља борбу.
- Битка за Британију (од јула 1940)
- Операција „Морски лав“; Луфтвафе бомбардује Лондон.
- Радари и британска авијација – Немачка одустаје од инвазије.
- Премијер Винстон Черчил.
- Напад на СССР
- Април 1941 – Југославија и Грчка.
- 22. јун 1941. – „Барбароса“, Источни фронт.
- Опсада Лењинграда скоро 900 дана; Немци заустављени пред Москвом (Жуков).
- Улазак САД у рат
- Перл Харбор, 7. децембар 1941.
- Мидвеј 1942. – заустављен Јапан.
- Северна Африка
- Ромел – „Пустињска лисица“; Ел Аламејн, јесен 1942. – Монтгомери.
- Предаја сила Осовине у Тунису, мај 1943.
- Стаљинградска битка (август 1942 – фебруар 1943)
- Наредба 227 „Ни корак назад“; фон Паулус против Жукова.
- Највећи немачки пораз и прекретница рата.
Лекција кроз датуме
11 ноември 1918 г. | Потписивање примирја у Првом светском рату
Немачка је потписала примирје у вагону у Компјењу, у истом оном у којем ће Француска 1940. године потписати капитулацију у Другом светском рату.
1 септември 1939 г. | Почетак Другог светског рата и инвазија на Пољску
Немачка је напала Пољску, чиме је започео највећи оружани сукоб у историји човечанства. Након слабог отпора, Немачка је заузела Варшаву и највећи део земље, док је СССР заузео источни део.
3 септември 1939 г. | Велика Британија и Француска објављују рат Немачкој
Користећи напад на Пољску као повод, Велика Британија и Француска званично су објавиле рат нацистичкој Немачкој.
април 1940 г. | Инвазија Немачке на Данску и Норвешку
У оквиру стратегије муњевитог рата ("блицкриг"), Немачка је окупирала ове државе како би осигурала војне базе на Северном мору за даљи наставак операција.
май 1940 г. | Освајање Холандије, Луксембурга и Белгије
Немачка војска је освојила Холандију и Луксембург, а затим преко планина Ардена ушла у Белгију, заобилазећи најјаче линије француске одбране.
18 юни 1940 г. | Историјски говор Винстона Черчила
Британски премијер Винстон Черчил одржао је чувени говор ("То је био њихов најславнији час") у којем је истакао одлучност Велике Британије да се никада не преда.
22 юни 1940 г. | Капитулација Француске
Након муњевитог продора немачких трупа, Француска је капитулирала. Северни део земље са Паризом је окупиран, док је на југу успостављен квислиншки режим у Вишију на челу са маршалом Петеном.
юли 1940 г. | Почетак Битке за Британију
Почела је највећа ваздушна битка у историји у којој је немачка авијација масовно бомбардовала британске војне циљеве и градове у циљу припреме за копнену инвазију.
27 септември 1940 г. | Потписивање Тројног пакта
Представници Немачке, Италије и Јапана потписали су Тројни пакт, чиме је званично створен војни савез сила Осовине, уз обавезу међусобне помоћи.
октомври 1940 г. | Завршетак Битке за Британију
Британско ваздухопловство успело је да се одбрани и заустави немачке нападе, што је представљало први велики Хитлеров неуспех у рату.
1940 г. | Проширење Тројног пакта (1940)
Током 1940. године, војном савезу сила Осовине (Тројном пакту) званично су приступиле Мађарска, Румунија и Словачка.
1941 г. | Бугарска приступа Тројном пакту
Бугарска се званично придружила савезу Немачке, Италије и Јапана, омогућавајући даље ширење нацистичког утицаја на Балкану.
6 април 1941 г. | Напад на Југославију и Грчку
Немачка је окупирала Југославију и Грчку како би осигурала југоисточну Европу и војне базе пред планирану инвазију на Совјетски Савез.
22 юни 1941 г. | Операција „Барбароса“ (Напад на СССР)
Нацистичка Немачка је без објаве рата напала Совјетски Савез. Напад је био усмерен у три правца: према Лењинграду, Москви и Стаљинграду.
14 август 1941 г. | Потписивање Атлантске повеље
Председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил донели су политичку декларацију којом су утврђени основни циљеви у борби против нацизма и принципи будућег мира.
8 септември 1941 г. | Почетак опсаде Лењинграда
Немачка војска је започела вишегодишњу блокаду Лењинграда, током које је од глади, смрзавања и гранатирања страдало више од милион цивила.
ноември 1941 г. | Окупација западних совјетских територија
До овог месеца, немачка армија је успешно заузела територије Украјине, Белорусије и балтичких република (Литваније, Летоније и Естоније).
7 декември 1941 г. | Напад на Перл Харбур и улазак САД у рат
Јапанска авијација је изненада бомбардовала америчку поморску базу Перл Харбур на Хавајима. Овај догађај је био повод да Сједињене Америчке Државе уђу у Други светски рат.
юни 1942 г. | Битка код Мидвеја
Америчке поморске снаге нанеле су тежак пораз јапанској флоти на Пацифику, чиме је заустављена јапанска офанзива и преокренут ток рата на овом ратишту.
август 1942 г. | Почетак битке за Стаљинград
Започела је једна од најкрвавијих и најважнијих битака на Источном фронту између Црвене армије и војске нацистичке Немачке за контролу над градом Стаљинградом.
октомври 1942 г. | Почетак друге битке код Ел Аламејна
Започела је кључна битка на северноафричком ратишту у којој су се сукобиле британске снаге под командом генерала Монтгомерија и немачко-италијанске јединице предвођене Ервином Ромелом.
ноември 1942 г. | Завршетак битке код Ел Аламејна
Почетком месеца, Британци су нанели тежак пораз немачком афричком корпусу, натеравши Ромелове италијанско-немачке оклопне јединице на повлачење према Тунису.
1943 г. | Завршетак битке за Стаљинград
Окончана је најжешћа битка на Источном фронту која је трајала током 1942. и 1943. године, чиме је совјетска Црвена армија успешно зауставила продор немачке војске.
27 януари 1944 г. | Завршетак опсаде Лењинграда
Након скоро три године тешких страдања и блокаде града, Црвена армија је коначно успела да пробије опсаду Лењинграда.
1944 г. | Смрт совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа
Рихард Зорге, обавештајац који је кључно допринео одбрани Москве тиме што је открио да Јапан неће напасти СССР, обешен је од стране Јапанаца. Касније је проглашен херојем СССР-а.
1944 г. | Смрт фелдмаршала Ервина Ромела
Један од најпознатијих немачких војсковођа, познат као "Пустињска лисица", извршио је самоубиство након што је био осумњичен за учешће у припреми атентата на Адолфа Хитлера.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Највећи оружани сукоб у историји човечанства званично је завршен. Рат је однео око 50 милиона живота, од којих су већина били цивили, те је остао упамћен као тотални рат у коме је на крају употребљена и атомска бомба.
Лекција објашњава први део Другог светског рата, од 1939. до 1943. године – зашто је рат почео, ко се у њему борио и како су силе Осовине најпре освајале Европу, северну Африку и Далеки исток, док савезници нису почели да их поразе код Ел Аламејна и Стаљинграда. Рат је почео 1. септембра 1939. немачким нападом на Пољску, а завршио се 2. септембра 1945. капитулацијом Јапана.
Узрок рата и зараћене стране
- Главни узрок: тежња Немачке, Италије и Јапана да шире територије и заведу „нов поредак“ у свету.
- Силе Осовине: Немачка, Италија и Јапан – Тројни пакт (1940).
- Савезници (антифашистичка коалиција): Велика Британија, Француска, СССР и САД; укупно је учествовало 60 земаља.
- Тотални рат – коришћење свих средстава да се уништи непријатељева способност ратовања.
- Ратишта: Европа, Азија, северна Африка, Атлантски и Тихи океан.
Ратовање 1939–1940.
- 1. септембар 1939. – напад на Пољску; Британија и Француска објављују рат Немачкој.
- СССР заузима остатак Пољске, Естонију, Летонију, Литванију и део Финске.
- Пролеће 1940. – Немачка осваја Норвешку, Данску, Холандију, Белгију и Луксембург.
- Немци заобилазе Мажино линију (француска одбрамбена линија) и упадају у Француску.
- Евакуација из Денкерка – више од 300.000 савезничких војника пребачено у Британију.
- Капитулација Француске – 22. јун 1940.; маршал Петен, Вишијевска Француска на југу, окупација севера.
- Генерал Шарл де Гол наставља борбу из Британије.
Битка за Британију
- Хитлер планира инвазију – операција „Морски лав“.
- Јул 1940. – Битка за Британију: Луфтвафе бомбардује војне циљеве, Лондон и друге градове.
- Британци се бране уз помоћ радара; Немачка одустаје од инвазије.
- Винстон Черчил – премијер од маја 1940., Нобелова награда за књижевност 1953.
Напад на СССР
- Април 1941. – напад на Југославију и Грчку.
- 22. јун 1941. – операција „Барбароса“, напад на СССР (кршење споразума Рибентроп–Молотов); отворен Источни фронт.
- Опсада Лењинграда – скоро 900 дана (1941–1944), глад, „пут живота“ преко језера Ладога, више од милион страдалих.
- Немци заустављени пред Москвом (зима 1941) – генерал Жуков.
- Споразум СССР – Британија – почетак антифашистичке коалиције.
Улазак САД у рат
- 7. децембар 1941. – јапански напад на Перл Харбор (Хаваји).
- САД напуштају неутралност и улазе у рат.
- Мидвеј (1942) – америчка победа, заустављен Јапан.
Северна Африка
- Италија напада Египат из Либије, али не успева; помаже јој Ервин Ромел – „Пустињска лисица“.
- Ел Аламејн (јесен 1942) – победа генерала Монтгомерија, пресудна за рат у Африци.
- Американци заузимају Алжир и Мароко; силе Осовине се предају у Тунису у мају 1943.
Стаљинградска битка
- Немачки циљ: Волга, Стаљинград и налазишта нафте и гаса.
- Наредба 227 – „Ни корак назад“ (27. јул 1942).
- Битка почиње у августу 1942.; Немце води фон Паулус, Црвену армију Жуков.
- Немци опкољени и предају се у фебруару 1943.
- Највећи немачки пораз и прекретница рата.
