Најважније из лекције
План-резиме
- Међуратно раздобље (1918-1939)
- две врсте држава: либералне демократије и тоталитарне државе
- Либералне демократије
- закони, право гласа, слобода медија и говора, приватна својина
- Велика Британија - најстабилнија; Република Ирска 1922; јачају лабуристи
- Француска - Алзас и Лорена, нестабилан парламент
- САД - Демократе и Републиканци, дискриминација Афроамериканаца, Рузвелт 1933
- Тоталитарна држава
- потпуна контрола над животом грађана
- идеологија, терор, пропаганда, једна партија, култ личности вође
- настаје због кризе и нестабилности
- СССР - Стаљин
- грађански рат 1918-1922, победа бољшевика
- СССР крајем 1922; Лењин умире 1924, власт преузима Стаљин
- колективизација, петогодишњи план, „чистке“
- Друштво народа 1934; симбол срп и чекић
- Италија - фашизам
- fasces - „сноп прућа“
- Национална фашистичка партија 1921, Мусолини (Дуче), „црнокошуљаши“
- Марш на Рим, октобар 1922
- диктатура; Етиопија 1936, Албанија 1939
- Немачка - нацизам
- Вајмарска република 1919-1933
- Хитлер, Нацистичка партија, кукасти крст
- Минхенски пуч 1923, „Моја борба“, антисемитизам
- канцелар после избора 1932; диктатура од јануара 1933, паљење Рајхстага
- 1934 - фирер и Трећи рајх; Хитлерјугенд
- Нирнбершки закони 1935, Кристална ноћ 1938
Лекција кроз датуме
19 век | Развој национализма и империјализма
Током XIX века развијају се национализам и империјализам, на чијим ће темељима касније настати тоталитарни покрети попут фашизма и националсоцијализма у Европи.
20 век | Појава тоталитарних режима
Током XX века забележена је појава десничарских диктатура и тоталитарних режима који су уз примену силе, пропаганде и злоупотребе институција контролисали политички, привредни и свакодневни живот грађана.
1917 г. | Окончање Руске револуције
Окончање Револуције у Русији, након које је уследио грађански рат и касније успостављање комунистичке државе под вођством бољшевика.
1919 г. | Почетак међуратног периода и кризе парламентаризма
Почетак периода (1919–1939) у којем је већина европских држава првобитно усвојила парламентарни систем, који је услед последица Првог светског рата и Велике економске кризе касније изгубио поверење народа, стварајући услове за настанак тоталитарних режима.
1922 г. | Стварање Совјетског Савеза (СССР)
Русија под влашћу бољшевика званично постаје Савез Социјалистичких Совјетских Република (СССР), који ће након Лењинове смрти и доласка Јосифа Стаљина постати тоталитарна држава.
1922 г. | Марш на Рим и долазак Мусолинија на власт
Након Марша на Рим, вођа фашистичког покрета Бенито Мусолини преузима власт у Италији и заводи диктатуру.
1923 г. | Неуспели државни удар у Минхену
Адолф Хитлер покушава да изведе државни удар. Током служења затворске казне након овог догађаја, пише књигу "Мајн Кампф" ("Моја борба"), која постаје темељ нацистичке идеологије.
1930 г. | Фотографија Стаљина и Јежова
Година настанка познате фотографије шефа совјетске тајне полиције Николаја Јежова и Јосифа Стаљина. Ова фотографија представља важан историјски извор јер је након Јежовљевог погубљења ретуширана у сврху брисања политичких противника из историје.
1933 г. | Долазак Хитлера на власт
Адолф Хитлер и његова Националсоцијалистичка немачка радничка партија долазе на власт након парламентарних избора, чиме почиње стварање тоталитарног Трећег рајха и прогон неистомишљеника.
май 1933 г. | Спаљивање књига у Берлину
Нацистичке власти спроводе кампању спаљивања књига које нису биле у складу са нацистичком идеологијом. На удару су се нашла дела социјалистичких мислилаца, јеврејских аутора, пацифиста и демократски оријентисаних писаца.
1934 г. | Митинг нацистичке партије у Нирнбергу
Одржан велики митинг нацистичке партије, који је немачка редитељка Лени Рифенштал забележила у документарном филму "Тријумф воље", коришћеном као моћно пропагандно оружје.
1936 г. | Совјетски пропагандни плакат
Издат је познати совјетски пропагандни плакат "Хвала драгом Стаљину за срећно детињство", који сведочи о афирмацији култа личности вође у тоталитарном комунистичком режиму.
1939 г. | Крај међуратног периода
Завршетак периода од 1919. до 1939. године, који је обележен сломом парламентаризма у великом броју европских држава и успостављањем фашизма, нацизма и комунизма.
1940 г. | Погубљење Николаја Јежова
Бивши шеф совјетске тајне полиције осуђен је за издају и погубљен, након чега је уклоњен са свих званичних државних фотографија по Стаљиновој наредби.
1940 г. | Премијера филма "Велики диктатор"
Амерички комичар Чарли Чаплин режирао је и играо главну улогу у филму "Велики диктатор", који представља чувену пародију на Хитлеров режим у нацистичкој Немачкој.
Лекција описује политичке прилике у свету од 1918. до 1939. године. Док су Велика Британија, Француска и САД остале либералне демократије, у СССР-у, Италији и Немачкој успоставиле су се тоталитарне државе - комунистичка, фашистичка и нацистичка, са вођама Стаљином, Мусолинијем и Хитлером.
Либералне демократије
- Либерална демократија: поштовање закона и приватне својине, опште право гласа, слобода медија, говора и политичког организовања.
- Велика Британија - најстабилнија демократија; Република Ирска (1922) се одвојила, Северна Ирска остала у Британији; јача Лабуристичка (радничка) партија.
- Француска - обнова, враћање Алзаса и Лорене, али нестабилан парламентарни систем због сукоба многих странака.
- САД - благостање двадесетих, дискриминација Афроамериканаца, Демократска и Републиканска странка; Рузвелт (1933) изводи земљу из кризе.
Тоталитарна држава
- Тоталитаризам - потпуна контрола власти над свим областима живота, па и над приватним.
- Одлике: државна идеологија, послушност грађана, полицијски терор, медији у служби државе, контрола економије, образовања и културе, једна партија, вођа са неограниченом влашћу и култом личности.
- Узроци успона: економска криза и политичка нестабилност.
СССР и Стаљин
- Грађански рат (1918-1922): Бела гарда против Црвене армије; победа бољшевика, више од три милиона мртвих.
- Крајем 1922. настаје СССР; после Лењинове смрти (1924) власт преузима Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин.
- Култ личности, уклањање супарника.
- Мере: сузбијање болести, описмењавање, колективизација (земља у државну својину, задруге), петогодишњи план (индустријализација уз глад и сиромаштво).
- „Чистке“ тридесетих - милиони погубљених, логори.
- Спољна политика: споразуми о ненападању, чланство у Друштву народа (1934), тајна комунистичка пропаганда; симбол срп и чекић.
Фашизам у Италији
- Узроци: криза, сиромаштво, незадовољство неиспуњеним Лондонским уговором.
- Фашизам од латинског fasces - „сноп прућа“.
- Национална фашистичка партија (1921), вођа Бенито Мусолини - Дуче; „црнокошуљаши“.
- Марш на Рим (октобар 1922) - краљ Виторио Емануеле III поставља Мусолинија за председника владе.
- Фашистичка диктатура; освајање Етиопије (1936) и Албаније (1939), савез са Немачком.
Нацизам у Немачкој
- Вајмарска република (1919-1933); криза и инфлација јачају нацизам.
- Адолф Хитлер на челу Националсоцијалистичке немачке радничке партије; симбол кукасти крст.
- Циљеви: ревизија Версајског уговора, уједињење Немаца, борба против Јевреја и комуниста.
- Минхенски пуч (1923) пропада; у затвору пише „Моја борба“ - учење о аријевској раси и антисемитизам.
- Избори крајем 1932. - Хитлер канцелар; 1933. диктатура, паљење Рајхстага, забрана странака.
- 1934. - фирер, Трећи рајх; Хитлерјугенд.
- Нирнбершки закони (1935), Кристална ноћ (1938), освајачки планови.
