Најважније из лекције
План-резиме
- Криза после Првог светског рата
- Европа: разорена привреда, незапосленост, глад, нестабилна политика
- Немачка: инфлација (хлеб 1918 - 0,63 марке, 1923 - двеста милијарди марака)
- САД - светски економски лидер двадесетих година
- Велика депресија
- хиперпродукција: робе више него купаца, отпуштања
- октобар 1929 - слом берзе у Њујорку
- индустрија пала за 50%, милиони незапослених
- криза се шири на Европу: највише Велика Британија и Немачка
- Њу дил („Нови договор“)
- Френклин Делано Рузвелт, 1933
- помоћ предузећима, фармерима и банкама, јавни радови
- пун опоравак тек почетком Другог светског рата
- Наука и техника
- Александар Флеминг - пеницилин, први антибиотик (Нобелова награда 1945)
- радио (двадесете), телевизија (средина тридесетих)
- Хенри Форд - покретна трака, „Форд Т“
- фрижидер, самолепљива трака, хемијска оловка; Фолксваген „буба“
- Књижевност и уметност
- писци: Хемингвеј, Ремарк, Томас Ман, Шолохов
- сликари: Пикасо, Кандински, Дали
- музика: Луис Армстронг
- Филм
- неме комедије - Чарли Чаплин
- Сергеј Ајзенштајн - „Оклопњача Потемкин“, „Александар Невски“
- „Џез певач“ (1927) - почетак звучног филма
- Холивуд; Мики Маус (1928), Волт Дизни
Лекција кроз датуме
1931 г. | Јапанско освајање Манџурије
Јапан је заузео богату кинеску провинцију Манџурију, што представља почетак отворене јапанске агресије и ширења утицаја на Далеком истоку од стране милитаристичке струје.
1935 г. | Немачко одбацивање Версајског уговора
Немачка је званично одбацила одредбе Версајског мировног уговора и увела општу војну обавезу, започевши процес наоружавања.
1935 г. | Напад Италије на Етиопију
Фашистичка Италија је, са циљем проширења колонијалног царства, напала Етиопију користећи око пола милиона војника и тешку механизацију.
1936 г. | Освајање Етиопије
Након краћег рата Италија је у потпуности заузела територију Етиопије. Друштво народа се показало немоћним да спречи ову агресију.
1936 г. | Улазак немачке војске у Рајнску област
Трупе немачког Рајха запоселе су Рајнску област која је претходно била демилитаризована. Изостанак реакције западних сила омогућио је Хитлеру јачање моћи и угледа.
1936 г. | Почетак Шпанског грађанског рата
Избила је побуна официра предвођених генералом Франсиском Франком против републиканске владе. Сукоб је изазвао војну интервенцију Немачке и Италије на страни побуњеника, док су Републиканце подржали СССР и добровољци из Интернационалних бригада.
1937 г. | Јапанско освајање северне Кине
Настављајући своју агресију, Јапан је освојио северни део Кине заједно са Пекингом и тадашњом престоницом Нанкингом.
1937 г. | Погибија Божидара Бошка Петровића
Истакнути југословенски пилот и члан „Интернационалних бригада” погинуо је у борби против фашизма код Брунете током Шпанског грађанског рата, након што је оборио 7 непријатељских авиона.
март 1938 г. | Аншлус (анексија Аустрије)
Немачка војска је тријумфално ушла у Беч, чиме је извршено званично припајање (анексија) Аустрије нацистичкој Немачкој.
септември 1938 г. | Минхенска конференција
Представници Велике Британије, Француске, Немачке и Италије потписали су споразум којим је Немачкој дозвољено да окупира Судетску област у Чехословачкој, у погрешној нади да ће попустљивост сачувати мир у Европи.
1939 г. | Крај Шпанског грађанског рата
Уз обилну помоћ Немачке и Италије, генерал Франко је сломио отпор Републиканаца и коначно успоставио фашистичку диктатуру у Шпанији, чиме је окончан трогодишњи рат.
1939 г. | Немачка окупација Чешке
Искористивши слабост и попустљивост западних сила, Немачка је прекршила претходне договоре и заузела остатак чешке територије.
1939 г. | Италијанска окупација Албаније
У предвечерје Другог светског рата, Италија је извршила агресију на Балкану и потпуно окупирала Албанију.
август 1939 г. | Пакт Рибентроп–Молотов
Немачка и Совјетски Савез потписали су споразум о ненападању. Совјетима је ово омогућило куповину времена за припрему за рат, док је Немачка осигурала изостанак рата на два фронта пред напад на Пољску.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Након краха преговора и захтева за повраћајем луке Гдањск, Немачка је оружано напала Пољску. Овај догађај представља званичан почетак Другог светског рата.
Лекција објашњава какве су биле привреда, наука и култура у свету између два светска рата. Главни економски догађај тог доба је Велика економска криза (Велика депресија), која је почела 1929. године у САД и проширила се на цео свет. Истовремено, наука, техника, књижевност, сликарство и филм доживели су велики напредак.
Послератне тешкоће и успон САД
- Европа после Првог светског рата: разорена привреда, незапосленост, несташица хране, нестабилна политика.
- Немачка је патила од инфлације (прекомерно штампање новца без покрића у роби): векна хлеба 1918. коштала је 0,63 марке, а 1923. двеста милијарди марака.
- САД нису биле разорене у рату; током двадесетих година постале су светски економски лидер.
Велика депресија
- Узрок: производња у САД расла је брже од потрошње, па су се нагомилале залихе непродате робе; фабрике су смањивале производњу и отпуштале раднике.
- Октобар 1929. - слом берзе у Њујорку, почетак Велике светске економске кризе.
- Последице: индустријска производња пала за 50 одсто, криза у пољопривреди и банкама, затварање фабрика, милиони незапослених, редови за посао и бесплатан оброк.
- Криза се прелила у Европу; највише су погођене Велика Британија и Немачка (зависила од америчких зајмова).
Њу дил
- Председник Френклин Делано Рузвелт покреће 1933. програм „Њу дил“ („Нови договор“).
- Држава помаже предузећа, фармере и банке; организује јавне радове (ауто-путеви, мостови, железнице) и тако смањује незапосленост и сиромаштво.
- Потпуни опоравак америчке привреде дошао је тек почетком Другог светског рата.
- Емпајер стејт билдинг (1931, 443 м) - тада највиша зграда на свету, симбол Њујорка.
Наука и техника
- Александар Флеминг открио је први антибиотик - пеницилин, лек против шарлаха, запаљења плућа, туберкулозе; Нобелова награда за медицину 1945.
- Почетком двадесетих почиње радијски, а средином тридесетих телевизијски програм.
- Хенри Форд уводи покретну траку - бржа и јефтинија производња; модел „Форд Т“ доступан средњој класи.
- Нови производи: фрижидер, самолепљива трака, хемијска оловка.
- Фабрика Фолксваген (народни аутомобил), основана на Хитлеров захтев, производи модел „буба“.
Књижевност и уметност
- Писци: Ернест Хемингвеј, Ерих Марија Ремарк, Томас Ман, Михаил Шолохов - теме рата, савременог човека и критике друштва.
- Сликари: Пабло Пикасо, Василиј Кандински, Салвадор Дали - раскид са традиционалном уметношћу.
- Музика: Луис Армстронг.
Филм
- Најпопуларније су неме комедије; највећа звезда - Чарли Чаплин.
- Совјетски режисер Сергеј Ајзенштајн: „Оклопњача Потемкин“, „Александар Невски“.
- „Џез певач“ (1927) - почетак звучног филма.
- Холивуд - центар највећих филмских студија.
- Мики Маус (1928), лик аниматора Волта Дизнија.
