Најважније из лекције
План-резиме
- Нова држава
- Проглашење републике 29. 11. 1945.; монархија укинута, Карађорђевићима забрањен повратак.
- Тито: председник владе, 1953. председник републике, 1974. доживотни председник.
- Називи: ДФЈ (1945), ФНРЈ (1945–1963), СФРЈ (1963–1991).
- Устав из 1946.
- 6 република + у Србији АП Војводина и АКМО.
- Народи и народности; држава строго централизована.
- Власт комуниста
- Странке укинуте, Народни фронт; ослонац на СССР, војску и полицију.
- ОЗНА прогони неистомишљенике; више од пола милиона избеглица.
- Култ личности
- Обожавање Тита; пионири и пионирска заклетва.
- Дан младости (25. мај), Штафета младости (од 1945, Крагујевац), слет.
- Обнова и изградња
- Омладинске радне акције 1946–1952; пруга Брчко–Бановићи.
- Закон о национализацији; Први петогодишњи план – индустријализација и електрификација.
- Сукоб са СССР-ом (1948)
- Резолуција Информбироа (јун 1948); Тито – сопствени пут у социјализам.
- Окрет ка Западу; информбировци на Голом отоку (око 16.000).
- Нормализација после Стаљинове смрти 1953.
- Самоуправљање (50-те)
- Државна својина постаје друштвена; раднички савети; партија задржава контролу.
- Несврстаност
- Ни НАТО ни Варшавски пакт; Покрет несврстаних (почетак 60-их).
- Прва конференција – Београд 1961.
Лекција кроз датуме
1947 г. | Оснивање Информбироа
СССР је основао Информациони биро (Информбиро) са циљем окупљања и контроле комунистичких партија, како из Источног блока тако и из других европских држава (попут Италије и Француске), укључујући и КПЈ.
юли 1948 г. | Доношење Резолуције Информбироа и раскол са СССР-ом
Информбиро је донео Резолуцију којом је руководство КПЈ оптужено за одступање од начела марксизма-лењинизма и непријатељску политику према СССР-у. Већина југословенских комуниста на челу са Јосипом Брозом Титом одбацила је оптужбе на Петом конгресу КПЈ, што је довело до прекида блиских односа са Совјетским Савезом и Источним блоком.
1949 г. | Оснивање затвора на Голом отоку
Након разлаза са СССР-ом и Информбироом, југословенске власти су на острву Голи оток у Јадранском мору формирале злогласни затворски логор за политичке неистомишљенике и присталице Информбироа.
1950 г. | Увођење радничког самоуправљања
Доношењем закона којим је државна својина проглашена друштвеним власништвом, у Југославији је уведен социјалистички модел радничког самоуправљања и формирани су први раднички савети у фабрикама и установама.
1952 г. | Промена назива КПЈ у Савез комуниста Југославије (СКЈ)
Комунистичка партија Југославије променила је име у Савез комуниста Југославије (СКЈ) како би се у јавности створио утисак да партија непосредно не управља државом, већ да власт припада радницима и самоуправљачима.
1953 г. | Смрт Јосифа Стаљина
Смрћу совјетског вође Јосифа Стаљина започео је процес постепеног попуштања напетости и нормализације односа између Југославије и Совјетског Савеза.
1953 г. | Доношење Уставног закона СФРЈ
Уставним законом из 1953. године појам самоуправљања формално је уврштен у уставни поредак, а установљена је и функција председника Републике, на коју је ступио Јосип Броз Тито.
1955 г. | Сусрет Јосипа Броза Тита и Никите Хрушчова
Посетом совјетског лидера Никите Хрушчова Београду и сусретом са Јосипом Брозом Титом званично су нормализовани дипломатски и партијски односи између Југославије и СССР-а.
1956 г. | Окончање коришћења Голог отока за информбировце
Завршен је период (1949–1956) током којег је Голи оток коришћен као специјални политички затвор и логор за кажњавање југословенских присталица Информбироа.
1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних у Београду
У Београду је одржана Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, чиме је зачет Покрет несврстаних као платформа за државе које нису желеле да се приклоне ни Западном ни Источном блоку током Хладног рата.
1968 г. | Споразум о запошљавању радника у СР Немачкој
Како би ублажила проблем растуће незапослености у земљи, Југославија је са Савезном Републиком Немачком потписала споразум којим је легализован и уређен одлазак југословенских радника („гастарбајтера”) на привремени рад у иностранство.
юни 1968 г. | Студентске демонстрације у Југославији
У Београду и другим универзитетским градовима избиле су велике студентске демонстрације против социјалних неједнакости, бирократије и привилегија комунистичке елите, које су окончане након телевизијског обраћања Јосипа Броза Тита.
1971 г. | Покрет „Хрватско прољеће” (МАСПОК) и његово сузбијање
Масовни национално-политички покрет у СР Хрватској захтевао је већу економску и републичку аутономију. Покрет је крајем 1971. године угушен интервенцијом савезног руководства и сменом водећих хрватских политичара предвођених Савком Дабчевић-Кучар.
1972 г. | Смена „српских либерала”
Партијско руководство Савеза комуниста Србије на челу са Марком Никезићем и Латинком Перовић, које се залагало за привредне реформе и демократизацију друштва, присилно је смењено са свих политичких и јавних функција.
1974 г. | Доношење новог Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ којим су свим републикама и аутономним покрајинама (Војводини и Косову) дата значајно шира државна овлашћења, формирано је колективно Председништво СФРЈ, а Јосип Броз Тито проглашен за доживотног председника.
4 май 1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
У Љубљани је преминуо доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Његова сахрана у Београду окупила је огроман број светских државника и означила почетак дубоке политичке и економске кризе југословенске државе.
Лекција објашњава какву је државу и власт добила Југославија после Другог светског рата. Главне теме су проглашење републике (29. новембра 1945) и власт Комунистичке партије и Јосипа Броза Тита, култ личности, обнова земље, сукоб са Информбироом 1948., самоуправљање и Покрет несврстаних.
Нова власт
- Југославија је проглашена 29. новембра 1945.; монархија је укинута, а Петру II и Карађорђевићима одузета су права и забрањен повратак.
- Јосип Броз Тито: председник владе, од 1953. председник републике, од 1974. доживотни председник.
- Називи државе: ДФЈ (1945), ФНРЈ (1945–1963), СФРЈ (1963–1991).
- Устав из јануара 1946. – шест република (Словенија, Хрватска, БиХ, Србија, Црна Гора, Македонија) и у Србији АП Војводина и Аутономна Косовско-метохијска област.
- Народи: Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци; народности: Мађари, Албанци, Немци, Словаци, Румуни, Русини, Бугари, Италијани, Роми.
- Држава је строго централизована; странке су укинуте, политички живот иде кроз Народни фронт.
- Ослонац: у спољној политици СССР, у унутрашњој војска и полиција; тајна полиција ОЗНА прогони неистомишљенике.
- Пароле о братству и јединству; прогон свега монархистичког – више од пола милиона Југословена у избеглиштву.
Култ личности
- Култ личности – обожавање Тита; његове идеје и поступци неприкосновени, слика у свим установама.
- Деца постају Титови пионири и полажу пионирску заклетву.
- Дан младости – 25. мај (Титов рођендан); Штафета младости уведена 1945. на предлог омладине Крагујевца; завршна свечаност слет на стадиону ЈНА у Београду.
Обнова и изградња
- Најважнији задатак: обнова и изградња разорене земље.
- Омладинске радне акције, највеће 1946–1952; пруга Брчко–Бановићи (90 km, око 60.000 омладинаца, 1. април 1946. – Дан омладинских радних акција).
- Закон о национализацији – приватна имовина прелази у руке државе; принудни откуп од сељака.
- Први петогодишњи план (по совјетском узору) – индустријализација и електрификација.
Сукоб са СССР-ом
- До 1948. блиски односи са СССР-ом.
- 1948. сукоб КПЈ са Информбироом; Резолуција Информбироа (јун 1948) оптужује југословенско руководство за издају и антисовјетизам.
- Тито брани право на сопствени пут у социјализам и осуђује Стаљинов хегемонизам.
- Окрет ка Западу и његовој помоћи.
- Информбировци кажњени у логорима, најзлогласнији Голи оток (око 16.000 затвореника).
- Нормализација односа после Стаљинове смрти 1953.
Самоуправљање
- Педесетих година 20. века уводи се самоуправљање: државна својина постаје друштвена, радници управљају преко радничких савета; партија задржава контролу.
Несврстаност
- Југославија није ни у НАТО-у ни у Варшавском пакту.
- Почетком шездесетих оснива, са другим земљама, Покрет несврстаних (земље Африке и Азије).
- Циљеви: попуштање блоковске затегнутости, равноправност, немешање, разоружање, помоћ неразвијенима.
- Прва конференција несврстаних – Београд, 1961.
