Најважније из лекције
План-резиме
- Послератни свет
- После 1945. свет обележава сукоб САД и СССР и њихових савезника.
- Уједињене нације
- Основане априла 1945. у Сан Франциску, наследница Друштва народа.
- Повеља УН: мир, спречавање рата, људска права, сарадња народа.
- Седиште Њујорк; Генерална скупштина, Савет безбедности (5 сталних чланица са правом вета + 10 несталних), Секретаријат и генерални секретар.
- Мировне конференције (Париз, Сан Франциско)
- Немачка – четири окупационе зоне, подељен и Берлин; Аустрија независна.
- Италија губи Далмацију и Истру; Јапан под америчком војном управом.
- СССР добија делове Пољске, Естонију, Летонију, Литванију.
- Хладни рат
- Од првих послератних година до почетка 90-их; нема директног рата суперсила.
- Трка у наоружању и освајању свемира, кризе, шпијунажа, пропаганда, спорт.
- Немачка и Берлински зид
- 1949. – СР Немачка (Западна) и ДР Немачка (Источна).
- 1961. – Берлински зид, симбол Хладног рата; срушен 1989.
- Блоковска подела
- НАТО пакт 1949. – САД, Канада, западна Европа.
- Варшавски пакт 1955. – СССР и источноевропске земље; распуштен 1991.
- Нуклеарно оружје; кризе: Кореја, Куба, Вијетнам, Авганистан.
- Кина
- 1949. НР Кина, Мао Цедунг; Велики корак напред (глад), Културна револуција (1966).
- Изолационизам; отварање уз Денг Сјаопинга (1978–1989).
Лекција кроз датуме
1940 г. | Совјетска анексија балтичких држава
Совјетски Савез је анектирао Естонију, Летонију и Литванију, проширивши своју територију пред улазак у главне сукобе Другог светског рата.
февруари 1945 г. | Конференција на Јалти (Кримска конференција)
Одржана је конференција савезника на којој су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез и Велика Британија договарали послератно уређење света и донели одлуку о подели Немачке на четири окупационе зоне.
април 1945 г. | Почетак оснивања Организације уједињених нација (ОУН)
У Сан Франциску је 46 земаља, међу којима је била и Југославија, учествовало у оснивању ОУН-а са циљем очувања мира и безбедности у послератном свету.
1945 г. | Конференција у Потсдаму
Током лета одржана је конференција у окупираној Немачкој на којој су дошле до изражаја политичке и идеолошке разлике између савезника, наговештавајући блоковску поделу Европе.
24 октомври 1945 г. | Проглашење Повеље Организације уједињених нација
Проглашен је основни документ ОУН-а у којем су дефинисани основни циљеви организације. Овај датум се у свету обележава као Дан Уједињених нација.
1946 г. | Говор Винстона Черчила у Фултону
Британски премијер Винстон Черчил је у свом говору први пут употребио термин „гвоздена завеса” како би описао границу која је Европу поделила на западну и совјетску сферу утицаја.
1947 г. | Почетак Хладног рата и Труманове доктрине
САД су покренуле програм спољне политике познат као Труманова доктрина (са Маршаловим планом за економску обнову), ради сузбијања ширења комунизма. Ово означава почетак Хладног рата, сукоба суперсила који ће трајати деценијама.
1947 г. | Југославија постаје чланица УНИЦЕФ-а
Југославија улази у Међународни дечји фонд Уједињених нација, који ће значајно помоћи у решавању проблема глади и сиромаштва међу југословенском децом после рата.
1948 г. | Доношење Универзалне декларације о људским правима
Чланице Уједињених нација усвојиле су декларацију којом су загарантована основна права сваког појединца на живот, слободу, безбедност и једнакост, како би се спречило понављање ратних злочина.
1948 г. | Берлински ваздушни мост
Почетак снабдевања грађана западног дела Берлина животним намирницама и опремом путем ваздушног моста, услед блокаде која је трајала током 1948. и 1949. године.
1949 г. | Оснивање НАТО пакта
У Вашингтону је основан Северноатлантски савез (НАТО), војно-политички блок западних држава под вођством Сједињених Америчких Држава.
1949 г. | Подела Немачке на ДРН и СРН
На територијама некадашњих савезничких окупационих зона формално су створене две одвојене државе: Демократска Република Немачка (Источна) и Савезна Република Немачка (Западна).
1949 г. | Југославија постаје фаворизовани корисник програма УНИЦЕФ-а
Услед политичког разлаза са СССР-ом и приближавања Западу, Југославија постаје најзначајнији корисник УНИЦЕФ-ових здравствених програма у источном делу Европе.
1950 г. | Југославија постаје чланица УНЕСКО-а
Југославија се придружује Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу, која ће одиграти велику улогу у реформи југословенског школског система.
1951 г. | Почетак обележавања Дана Уједињених нација у југословенским школама
У свим школама широм Југославије почиње званично обележавање 24. октобра као Дана Уједињених нација у част проглашења Повеље ОУН-а.
1952 г. | Пријем шефа мисије УНИЦЕФ-а код Јосипа Броза Тита
Југословенски председник Јосип Броз Тито званично је примио Хелен Гласи, шефа мисије УНИЦЕФ-а, у склопу спровођења здравствених и прехрамбених програма за децу.
1955 г. | Оснивање Варшавског пакта
У Варшави је основан војни савез источноевропских држава под вођством Совјетског Савеза, као одговор на формирање НАТО пакта.
1957 г. | Лансирање сателита Спутњик 1
Совјетски Савез је успешно лансирао први вештачки сателит у Земљину орбиту, чиме је званично отпочела свемирска трка између СССР-а и САД у оквиру Хладног рата.
15 август 1961 г. | Подизање Берлинског зида
Совјетске и источнонемачке власти започеле су изградњу зида који је физички раздвојио Источни и Западни Берлин како би се спречило исељавање грађана на Запад. Зид је постао најпознатији симбол Хладног рата.
1969 г. | Слетање мисије Аполо 11 на Месец
Амерички астронаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец, чиме су Сједињене Америчке Државе оствариле велику победу у свемирској трци.
1991 г. | Распад Совјетског Савеза и крај Хладног рата
Совјетски Савез се распао, чиме је званично окончан период Хладног рата и дугогодишња блоковска подела света између Истока и Запада.
Ова лекција објашњава какав је био свет после Другог светског рата: настале су Уједињене нације, поражене државе су изгубиле територије на мировним конференцијама, а однос две суперсиле – САД и СССР – прерастао је у Хладни рат и поделу света на два војна блока, НАТО и Варшавски пакт. Уз то се упознајемо са поделом Немачке и Берлина и са развојем комунистичке Кине.
Послератна напетост
- После 1945. године свет је обележила супротстављеност САД и СССР и њихових савезника.
- Несугласице између савезника појавиле су се већ пред крај рата.
Уједињене нације
- УН су наследница Друштва народа (1919).
- Основане су у априлу 1945. године у Сан Франциску; учествовало је педесет држава антифашистичке коалиције.
- Повеља УН: очување мира, спречавање рата, заштита људских права, сарадња међу народима (економска, културна, социјална).
- Седиште: Њујорк.
- Органи: Генерална скупштина (све чланице), Савет безбедности (5 сталних чланица – САД, СССР/Русија, Велика Британија, Француска, Кина – и 10 несталних на две године), Секретаријат са генералним секретаром.
- Сталне чланице имају право вета – могу да блокирају одлуку.
Мировне конференције
- Одржане у Паризу и Сан Франциску; победници одлучују о пораженима.
- Немачка: губи освојене територије, дељена на четири окупационе зоне (САД, В. Британија, Француска, СССР); подељен и Берлин; Аустрија поново независна.
- Италија: губи поседе у Средоземљу, Далмацију и Истру.
- Јапан: губи освојена подручја, под америчком војном управом.
- Највише добија СССР: делови Пољске, Естонија, Летонија, Литванија.
Хладни рат
- Раздобље крајње затегнутих односа САД и СССР – од првих послератних година до почетка 90-их година 20. века.
- „Хладни“ – јер нема директног рата између суперсила; оне подржавају локалне кризе и ратове.
- Облици борбе: ширење утицаја, трка у наоружању и освајању свемира, кризе и локални ратови, шпијунаже, медијска пропаганда, спорт и култура.
Подела Немачке и Берлински зид
- 1949. – Савезна Република Немачка (Западна, демократска парламентарна) и Демократска Република Немачка (Источна, социјалистичка).
- Берлин подељен на западни и источни део; око два милиона људи прешло на запад.
- 1961. – почиње изградња Берлинског зида (45 километара); војска пуца на бегунце.
- Зид је симбол Хладног рата; срушен 1989. – симболичан крај Хладног рата.
Блоковска подела
- НАТО пакт (Северноатлантски савез), 1949. – САД, Канада и већина западноевропских земаља; касније Западна Немачка, Грчка, Турска, Шпанија. Циљ: зауставити ширење совјетског утицаја и комунизма.
- Варшавски пакт, 1955. – СССР, Источна Немачка, Пољска, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија (иступила 1968).
- Трка у наоружању, нуклеарно оружје (оружје за масовно уништење, радиоактивно зрачење).
- Светски рат избегнут; сукоби: Корејски рат, Кубанска криза, Вијетнамски рат, Авганистански рат.
- Варшавски пакт распуштен 1991.; НАТО постоји и данас.
Кина
- 1949. – победа комуниста, Народна Република Кина; вођа Мао Цедунг (1949–1976), тоталитарни режим.
- Велики корак напред – неуспешна индустријализација, масовна глад.
- Културна револуција (од 1966) – обрачун са противницима, култ Маове личности.
- Спољна политика изолационизма; отварање Кине почиње са Денг Сјаопингом (1978–1989).
