Најважније из лекције
План-резиме
- Крај Хладног рата
- 1989 – пад Берлинског зида, пад комунизма у Источној Европи
- Ширење ЕУ и јачање Савета Европе
- Распад СССР-а на 15 држава; САД – суперсила
- Путин, Обама, Меркел
- Савремени светски проблеми
- Ратови: Блиски исток, Чеченија, Авганистан
- Тероризам у САД, Русији, Француској
- Миграције из Азије и Африке ка Европи и Северној Америци
- Глобализација, дигитална револуција, интернет
- Распад Југославије
- Криза СФРЈ (шездесете и седамдесете) и Титова смрт 1980
- Економски, политички и национални проблеми
- Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија, СРЈ
- 2006 – Србија и Црна Гора засебне државе
- Србија у 21. веку
- Проблеми: статус Косова и Метохије, приступање ЕУ
- Спорт: Рио де Жанеиро – осам медаља; ватерполо, кошарка, одбојка
- Шекарић, Мандић, Ђоковић, Чавић
- Култура: после санкција, повезивање са светом од 2000
Лекција кроз датуме
1951 г. | Усвајање Женевске конвенције о статусу избеглица
Женевска конвенција из 1951. године дефинисала је појам избеглице и утврдила основна права која државе морају да им обезбеде, укључујући забрану протеривања или враћања људи у ситуације опасне по њихов живот и слободу.
1974 г. | Доношење Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ који је појединим републичким руководствима омогућио различито тумачење надлежности, што је подстакло тежње за већом самосталношћу република и касније продубило политичку кризу у земљи.
1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
Смрћу доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита започела је дубока криза југословенске државе и друштва, а руководство Савеза комуниста Југославије није успело да реши нагомилане економске и политичке проблеме.
1981 г. | Немири на Косову
У САП Косово избиле су масовне демонстрације косовских Албанаца са захтевом да покрајина добије статус седме републике у СФРЈ и да се Албанцима призна статус конститутивног народа.
1987 г. | Посета Слободана Милошевића Косову
Током посете Косову дошло је до сукоба окупљених Срба и покрајинске милиције, када је Слободан Милошевић изговорио чувену реченицу „Нико не сме да вас бије!”, што га је промовисало у популарног заштитника српских националних интереса.
декември 1987 г. | Одлазак Ивана Стамболића са власти
Након унутарпартијског сукоба у Савезу комуниста Србије са Слободаном Милошевићем, председник Председништва СР Србије Иван Стамболић био је приморан да се повуче са функције и из политичког живота.
1988 г. | Отворен први Мекдоналдс ресторан у Србији
На тргу Славија у Београду отворен је први ресторан ланца брзе хране Мекдоналдс, што је био значајан пример ширења економске глобализације и мултинационалних компанија у региону.
1989 г. | Уставне промене у СР Србији
Усвојени су амандмани на Устав СР Србије којима је знатно смањен степен аутономије покрајинама Војводини и Косову, а оснажене су надлежности републичких органа на целокупној територији Србије.
1989 г. | Пад Берлинског зида и промене у источној Европи
Падом Берлинског зида крајем 1989. године окончан је Хладни рат и почеле су демократске промене у источној Европи, што је довело до промене политике Запада према Југославији и захтева за увођењем вишепартијског система.
май 1989 г. | Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије
Слободан Милошевић је званично преузео функцију председника Председништва СР Србије, предводећи политику очувања јединства Југославије и јачања положаја Србије.
28 юни 1989 г. | Прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану
На Газиместану на Косову Пољу одржан је масовни скуп поводом 600 година од Косовске битке пред више од милион људи, на којем је Слободан Милошевић одржао чувени говор и учврстио позицију националног вође српског народа.
1990 г. | Почетак Првог заливског рата
Ирачка војска извршила је инвазију и окупацију суседног Кувајта, што је изазвало војни одговор међународне коалиције предвођене Сједињеним Америчким Државама и уз подршку Уједињених нација ради успостављања контроле над изворима нафте у Персијском заливу.
1990 г. | Почетак грађанског рата у Руанди
У афричкој држави Руанди отпочео је грађански рат изазван дубоким етничким сукобима и нетрпељивошћу између народа Хуту и Тутси.
1990 г. | Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије
Почетком 1990. године одржан је последњи конгрес СКЈ, на коме су се сукобила републичка руководства Србије, Словеније и Хрватске, што је резултирало распадом партије и убрзало крај заједничке државе.
1990 г. | Први вишестраначки избори у Србији
Крајем 1990. године одржани су први вишестраначки избори у Србији на којима је убедљиву победу однела Социјалистичка партија Србије (СПС), а Слободан Милошевић изабран за председника Републике.
1990 г. | Усвајање новог Устава Републике Хрватске
Хрватски сабор је крајем 1990. године усвојио нови Устав којим је промењен статус Срба у Хрватској – од конститутивног народа постали су национална мањина без права на самоопредељење, што је подигло тензије и убрзало избијање сукоба.
април 1990 г. | Први вишестраначки избори у Словенији и Хрватској
На првим слободним вишестраначким изборима у СР Словенији и СР Хрватској победиле су националне партије које су се залагале за осамостаљење, док је у Хрватској на власт дошла Хрватска демократска заједница (ХДЗ) предвођена Фрањом Туђманом.
13 май 1990 г. | Сукоб навијача на утакмици Динамо – Црвена звезда
На стадиону Максимир у Загребу избили су масовни сукоби на националној основи између навијача Динама и Црвене звезде, као и сукоб са милицијом, што је представљало најаву предстојећих ратних сукоба.
август 1990 г. | Побуна Срба у Хрватској
Као одговор на долазак ХДЗ-а на власт и промену њиховог политичког положаја, Срби у Хрватској су подигли оружану побуну.
ноември 1990 г. | Први вишестраначки избори у СР Босни и Херцеговини
На изборима у БиХ победиле су националне странке: Странка демократске акције (СДА), Српска демократска странка (СДС) и Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ), формирајући коалициону власт предвођену Алијом Изетбеговићем.
1991 г. | Завршетак Првог заливског рата
Коалиција предвођена САД успешно је протерала ирачке трупе из Кувајта и успоставила контролу над светском трговином нафтом у области Персијског залива.
1991 г. | Почетак ратова на простору бивше Југославије
Након распада СФРЈ отпочела је серија оружаних сукоба на простору бивше Југославије, заснованих на етничким и политичким тензијама.
1991 г. | Почетак рата у Хрватској
Избијање рата пуних размера на територији Хрватске између хрватске војске и полиције са једне стране и јединица побуњених Срба (Република Српска Крајина), ЈНА и добровољачких снага са друге стране.
3 март 1991 г. | Оружани окршај у Пакрацу
Мањи оружани окршај између хрватских полицијских снага и српског становништва у Пакрацу, који је био један од првих сукоба и увод у отворени рат у Хрватској.
9 март 1991 г. | Демонстрације опозиције у Београду (Деветомартовски протести)
Српски покрет обнове на челу са Вуком Драшковићем предводио је велике демонстрације против режима Слободана Милошевића и контроле државних медија (РТС). На улице су изведени тенкови ЈНА, а током сукоба демонстранта и полиције погинуле су две особе.
10 март 1991 г. | Студентски протести на Теразијама
Након гушења деветомартовских демонстрација, студенти су се окупили код Теразијске чесме у Београду тражећи оставке руководства РТС-а, министра полиције и ослобађање свих ухапшених грађана.
31 март 1991 г. | Сукоб на Плитвичким језерима
Оружани инцидент између хрватске полиције и снага крајишких Срба на Плитвичким језерима (познат и као „Крвави Ускрс”), који је означио даљу ескалацију кризе.
април 1991 г. | Састанак лидера република у Крању
Председници југословенских република састали су се у Крању у покушају да пронађу решење за политичку и државну кризу непосредно пре распада Југославије.
2 май 1991 г. | Сукоб у Борову Селу
Жесток оружани окршај између хрватских полицајаца и локалних српских снага у Борову Селу код Вуковара, са значајним људским жртвама, након чега је сукоб прерастао у отворени рат.
25 юни 1991 г. | Проглашење независности Словеније и Хрватске
Скупштине Словеније и Хрватске усвојиле су одлуке о проглашењу државне независности, чиме је и званично отпочео процес распада СФРЈ.
27 юни 1991 г. | Почетак рата у Словенији
Југословенска народна армија (ЈНА) је добила задатак да поврати контролу над државним граничним прелазима које је преузела словеначка полиција, чиме је започео десетодневни оружани сукоб са Територијалном одбраном Словеније.
2 юли 1991 г. | Протест мајки војника ЈНА у Скупштини СР Србије
Мајке младића на одслужењу војног рока у ЈНА упале су и прекинуле заседање Скупштине СР Србије захтевајући безбедан повратак своје деце из ратног сукоба у Словенији.
7 юли 1991 г. | Брионска декларација и крај рата у Словенији
Под покровитељством Европске економске заједнице потписана је Брионска декларација којом је договорен прекид ватре, деблокада и повлачење ЈНА из Словеније, као и тромесечни мораторијум на одлуке о независности Словеније и Хрватске.
28 юли 1991 г. | Антиратни „Концерт за мир” у Сарајеву
Телевизија Јутел организовала је масовни музички концерт у дворани Зетра у Сарајеву са циљем слања антиратне поруке и апела да се ратни сукоби не прошире на остатак Југославије.
8 септември 1991 г. | Проглашење независности СР Македоније
Након спроведеног референдума, Скупштина Македоније прогласила је независност од СФРЈ.
ноември 1991 г. | Пад Вуковара
Након тромесечних тешких и разорних борби које су потпуно разориле град, јединице ЈНА и српске формације преузеле су контролу над Вуковаром крајем новембра 1991. године.
7 декември 1991 г. | Убиство породице Зец у Загребу
Припадници специјалне јединице полиције Републике Хрватске у Загребу су извршили свирепо убиство чланова српске породице Зец – оца Михајла, мајке Марије и дванаестогодишње ћерке Александре.
19 декември 1991 г. | Оснивање Републике Српске Крајине
Срби у Хрватској су на подручјима са већинским српским становништвом прогласили формирање Републике Српске Крајине.
1992 г. | Почетак рата у Босни и Херцеговини
У пролеће 1992. године отпочео је међуетнички оружани сукоб у Босни и Херцеговини између снага босанских Муслимана (Армија БиХ), босанских Срба (Војска Републике Српске) и босанских Хрвата (ХВО).
9 януари 1992 г. | Проглашење Републике Српске
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини прогласила је Републику српског народа Босне и Херцеговине (касније названу Република Српска).
6 април 1992 г. | Међународно признање независности Босне и Херцеговине
Европска заједница и САД признале су независност Босне и Херцеговине, након чега је у овој републици почео крвави грађански и међуетнички рат који је трајао до краја 1995. године.
27 април 1992 г. | Проглашење Савезне Републике Југославије (СРЈ)
Република Србија и Република Црна Гора прогласиле су нови Устав заједничке државе под називом Савезна Република Југославија, чиме је формално окончано постојање СФРЈ.
май 1992 г. | Увођење економских санкција СР Југославији
Савет безбедности УН увео је строге економске санкције и трговински ембарго СР Југославији (Србији и Црној Гори) због оптужби за умешаност у ратна дешавања у Босни и Херцеговини.
3 май 1992 г. | Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици
Снаге Армије БиХ напале су колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву која се, у складу са претходним договором о повлачењу и уз присуство УНПРОФОР-а, повлачила из града; том приликом страдало је преко 40 војника.
1993 г. | Оснивање Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ)
Савет безбедности Организације уједињених нација основао је Хашки трибунал са задатком да процесуира починиоце тешких кршења међународног хуманитарног права и ратних злочина почињених на простору бивше Југославије.
1993 г. | Злочин у Ахмићима
Током бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни, припадници хрватских снага (ХВО) извршили су масакр у селу Ахмићи, убивши више од 100 босанских Муслимана цивила.
7 януари 1993 г. | Злочин над српским становништвом у селу Кравица
Бошњачке снаге из Сребренице упале су на православни Божић у српско село Кравица код Братунца и извршиле масовни злочин над цивилима и мештанима.
27 януари 1993 г. | Погибија Срђана Алексића
Срђан Алексић из Требиња преминуо је од последица батина након што је бранио свог комшију Муслимана од напада припадника Војске Републике Српске, поставши симбол људскости и отпора безумљу рата.
27 февруари 1993 г. | Злочин у Штрпцима
Српске паравојне јединице отеле су из воза у станици Штрпци 20 путника, претежно бошњачке националности, и ликвидирале их. Међу њима је убијен и пензионисани официр ЈНА Томо Бузов који је покушао да их одбрани.
1994 г. | Геноцид у Руанди и завршетак рата
Екстремистички припадници већинског народа Хуту извршили су масовни геноцид над мањинским народом Тутси и умереним припадницима свог народа, у коме је за неколико месеци убијено око милион људи.
1994 г. | Окончање хрватско-бошњачког сукоба и стварање Федерације БиХ
Дипломатским ангажовањем САД почетком 1994. године прекинут је оружани сукоб између Хрвата и Бошњака и постигнут је договор о формирању заједничке Федерације Босне и Херцеговине.
1995 г. | Потписивање Ердутског споразума
Мировни споразум којим је договорена мирна реинтеграција преосталог дела Републике Српске Крајине (Источна Славонија, Барања и Западни Срем) у састав Републике Хрватске.
1995 г. | Крај рата у Хрватској
Окончање рата у Хрватској након војних операција „Бљесак” и „Олуја”, као и склапања Ердутског споразума и Дејтонског мира.
1995 г. | Крај рата у Босни и Херцеговини
Окончање оружаних сукоба у БиХ потписивањем Дејтонског мировног уговора, након чега је уследила међународна имплементација мира.
1 май 1995 г. | Почетак војне операције „Бљесак”
Хрватске војне и полицијске снаге покренуле су операцију (трајала 1–3. маја) којом су заузеле простор западне Славоније под контролом Републике Српске Крајине, прогнавши више од 15.000 Срба.
юли 1995 г. | Пад Сребренице и масовни злочин над Бошњацима
Војска Републике Српске заузела је заштићену енклаву УН Сребреницу, након чега су њене јединице и паравојне формације извршиле масовна погубљења више хиљада заробљених бошњачких мушкараца, што је МКСЈ окарактерисао као геноцид.
август 1995 г. | НАТО операција бомбардовања положаја Војске Републике Српске
Током августа и септембра 1995. године НАТО снаге су отворено интервенисале у сукобу у БиХ, изводећи снажне ваздушне ударе на војне положаје и инфраструктуру Војске Републике Српске.
4 август 1995 г. | Почетак војне операције „Олуја”
Хрватска војска покренула је масовну офанзиву (4–7. августа) на просторе Републике Српске Крајине (Северна Далмација, Лика, Кордун, Банија), што је довело до пада РСК, егзодуса око 230.000 српских цивила и бројних ратних злочина.
14 декември 1995 г. | Потписивање Дејтонског мировног споразума у Паризу
Споразум претходно усаглашен у новембру у Дејтону (САД) званично је потписан у Паризу. Њиме је завршен рат у БиХ, а држава уређена кроз два ентитета: Федерацију БиХ (51%) и Републику Српску (49%).
ноември 1996 г. | Почетак грађанских и студентских протеста у Србији
Након што је режим Слободана Милошевића одбио да призна победу опозиционе коалиције „Заједно” на локалним изборима у већим градовима, половином новембра избили су масовни тромесечни протести.
февруари 1997 г. | Крај протеста и признавање резултата локалних избора у Србији
Крајем фебруара 1997. године, под притиском свакодневних грађанских и студентских демонстрација, Милошевићев режим признао је изборне резултате и опозиција је преузела власт у Београду и другим градовима.
1998 г. | Почетак рата на Косову и Метохији
Ескалација оружаних сукоба између војних и полицијских снага Савезне Републике Југославије (Србије) и сепаратистичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).
1999 г. | Завршетак ратова на простору бивше Југославије
Окончан је период ратних сукоба на простору бивше Југославије који су трајали током деведесетих година XX века.
февруари 1999 г. | Мировни преговори у Рамбујеу
Неуспели међународни преговори у дворцу Рамбује у Француској ради мирног решења косовске кризе; власти СРЈ одбиле су споразум због захтева за војним присуством НАТО снага на целој територији државе.
24 март 1999 г. | Почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију
Без одобрења Савета безбедности УН, НАТО пакт предвођен САД започео је 78-дневно ваздушно бомбардовање цивилних, привредних и војних циљева широм СР Југославије.
12 април 1999 г. | Ракетни напад на путнички воз у Грделичкој клисури
НАТО авијација погодила је путнички воз у покрету на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 15 цивила.
23 април 1999 г. | Бомбардовање зграде Радио-телевизије Србије (РТС)
НАТО пројектили директно су погодили зграду РТС-а у Београду, проглашену за легитимну мету, усмртивши 16 радника телевизије на радним местима.
9 юни 1999 г. | Потписивање Војно-техничког споразума у Куманову
Споразум којим су договорени услови прекида непријатељстава и повлачење снага Војске Југославије и полиције Србије са подручја Косова и Метохије.
10 юни 1999 г. | Усвајање Резолуције 1244 и крај рата на Косову и Метохији
Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244 којом се гарантује територијални суверенитет СРЈ над КиМ, али се покрајина ставља под привремену међународну цивилну и војну управу (УНМИК/КФОР); обустављено је НАТО бомбардовање.
август 21 век | Отмица и убиство Ивана Стамболића
Припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) Ресора државне безбедности Србије отели су и убили некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића.
септември 21 век | Председнички избори у СР Југославији
Слободан Милошевић изгубио је на изборима од кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) др Војислава Коштунице, али је власт првобитно одбила да призна победу опозиције у првом кругу.
5 октомври 21 век | Петооктобарске демонстрације у Београду
Масовни протести стотина хиљада грађана из целе Србије у Београду довели су до коначног обарања режима Слободана Милошевића и покретања процеса демократске и економске транзиције.
2001 г. | Додела Нобелове награде за мир Кофију Анану
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, дипломата из Гане, награђен је Нобеловом наградом за мир за свој допринос унапређењу светског мира и рада УН.
11 септември 2001 г. | Терористички напади на САД 11. септембра
Припадници терористичке организације Ал Каида извели су серију координисаних напада отетим путничким авионима на куле Светског трговинског центра у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, при чему је погинуло скоро 3.000 људи, а око 25.000 повређено.
2003 г. | Инвазија и окупација Ирака
Војне снаге Сједињених Америчких Држава и савезника извршиле су окупацију Ирака под изговором да ирачки режим производи оружје за масовно уништење и пружа подршку међународном тероризму.
2003 г. | Проналазак посмртних остатака Ивана Стамболића
На Фрушкој гори су откривени посмртни остаци убијеног политичара Ивана Стамболића, чиме је расветљена његова отмица из августа 2000. године.
4 февруари 2003 г. | Стварање Државне заједнице Србије и Црне Горе
Усвајањем Уставне повеље престала је да постоји Савезна Република Југославија, а основана је Државна заједница Србија и Црна Гора.
12 март 2003 г. | Атентат на премијера Зорана Ђинђића
Председник Владе Републике Србије Зоран Ђинђић убијен је снајперским хицем испред зграде Владе у Београду у атентату који су организовали припадници Земунског клана повезани са Јединицом за специјалне операције (ЈСО).
17 март 2004 г. | Мартовски погром над Србима на Косову и Метохији
У периоду од 17. до 19. марта екстремисти међу косовским Албанцима извршили су масовно насиље, етничко чишћење преосталих Срба, као и уништавање и спаљивање домова и средњовековних српских цркава и манастира.
2006 г. | Смрт Слободана Милошевића
Бивши председник Србије и СР Југославије преминуо је у притворској јединици Хашког трибунала током судског процеса за ратне злочине.
3 юни 2006 г. | Проглашење независности Црне Горе
Након референдума о државно-правном статусу, Скупштина Црне Горе прогласила је независност, чиме је престала да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора и дефинитивно окончан живот југословенске идеје и државне заједнице.
5 юни 2006 г. | Проглашење самосталности Републике Србије
Након што су се грађани Црне Горе на референдуму изјаснили за независност, Државна заједница Србија и Црна Гора је распуштена, а Народна скупштина Србије је 5. јуна потврдила континуитет и самосталност Републике Србије.
2008 г. | Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)
Република Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, што је представљало кључни корак у процесу европских интеграција и економских реформи.
17 февруари 2008 г. | Једнострано проглашење независности Косова
Привремене институције самоуправе у Приштини супротно Уставу Србије и Резолуцији 1244 СБ УН једнострано су прогласиле независност од Републике Србије.
2010 г. | Усвајање Декларације о Сребреници у Народној скупштини Србије
Народна скупштина Републике Србије усвојила је декларацију којом се осуђује злочин над бошњачким становништвом у Сребреници из јула 1995. године и упућује позив другим државама региона да осуде злочине над Србима.
2011 г. | Почетак грађанског рата у Сирији
У Сирији је отпочео грађански рат који је проузроковао велика разарања, људска страдања и масовни талас избеглица ка Европи и суседним земљама.
2011 г. | Пад режима Моамера ел Гадафија у Либији
Збацивање дугогодишњег режима Моамера ел Гадафија довело је до стања политичке нестабилности и анархије у Либији, што је подстакло масовне миграције преко Средоземног мора.
2011 г. | Ликвидација Осаме бин Ладена
Вођу терористичке организације Ал Каида, Осаму бин Ладена, који је био организатор напада 11. септембра, ухватиле су и ликвидирале америчке специјалне снаге у Пакистану.
2015 г. | Врхунац европске мигрантске кризе
Мигрантска криза достигла је свој врхунац када су стотине хиљада избеглица и миграната из ратом захваћених подручја Азије и Африке кренуле ка Европи преко балканске и медитеранских рута.
2016 г. | Ступање на снагу Циљева одрживог развоја УН
Након усвајања резолуције на Самиту УН, званично су ступили на снагу глобални Циљеви одрживог развоја за период до 2030. године, усмерени на економски развој уз заштиту животне средине.
2019 г. | Појава новог корона-вируса у Кини
У Кини је забележена појава новог корона-вируса, који узрокује акутно респираторно обољење и представља претњу глобалном систему јавног здравља.
2020 г. | Проглашење глобалне пандемије корона-вируса
Ширење корона-вируса на читаву планету прерасло је у светску пандемију, која је наметнула ванредне мере, затварања и озбиљне економске и друштвене изазове глобалном друштву.
Ово поглавље прати свет и Србију од краја Хладног рата до првих деценија 21. века. Кључни процеси су пад комунизма, распад СССР-а и Југославије, успон САД, глобализација и дигитална револуција, тероризам и миграције, као и пут Србије ка Европи.
Свет после Хладног рата
- 1989. – пад Берлинског зида и крај Хладног рата; пад комунизма у Источној Европи.
- Шири се Европска унија, јача Савет Европе.
- СССР се распада на 15 држава; САД постају једина суперсила.
- Државници који су обележили прве деценије 21. века: Владимир Путин (Русија), Барак Обама (САД) и Ангела Меркел (Немачка).
Нови проблеми света
- Ратови на Блиском истоку, у Чеченији и Авганистану.
- Тероризам у САД, Русији, Француској.
- Ратови, кризе и економска нестабилност појачавају миграције из Азије и Африке ка Европи и Северној Америци.
- Доба јачања глобализације, дигиталне револуције и масовних медија, нарочито интернета.
Југославија и Србија
- СФРЈ је током шездесетих и седамдесетих у великој кризи; економски, политички и национални проблеми после Титове смрти (1980) воде ка распаду државе.
- Нове државе: Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија, СРЈ; 2006. – Србија и Црна Гора постају засебне државе.
- Главни изазови Србије: статус Косова и Метохије и улазак у ЕУ.
Спорт и култура
- Бројне медаље од средине деведесетих; Рио де Жанеиро – осам медаља.
- Екипно: ватерполо, кошарка и одбојка (мушке и женске); појединачно: Јасна Шекарић (стрељаштво), Милица Мандић (теквондо), Новак Ђоковић (тенис), Милорад Чавић (пливање).
- Од 2000. културно повезивање са светом, нарочито са Европом, после изолације изазване санкцијама; Србија се враћа у међународне институције.
