Најважније из лекције
План-резиме
- Биланс рата
- Крај рата: новембар 1918.
- Око 15 милиона погинулих, више од 20 милиона рањених.
- Шпанска грозница однела је 20–40 милиона живота.
- Узроци победе и последице
- Антанта је победила захваљујући економској надмоћи и помоћи САД.
- Почиње доминација САД; настаје први социјалистички СССР.
- Нестају четири царства: немачко, аустроугарско, руско, османско.
- Нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Чехословачка, Аустрија, Мађарска, Краљевина СХС.
- Париска мировна конференција (1919–1920)
- Одлучује „савет четворице“: САД, Велика Британија, Француска, Италија.
- Ратна одштета – поражени надокнађују штету победницима.
- Мировни уговори
- Версај (1919) – Немачка: губи Алзас и Лорену и све колоније, војска до 100.000, одштета.
- Сен Жермен (1919) – Аустрија: губи око 70% територије, забрана уједињења са Немачком.
- Неји (1919) – Бугарска; Тријанон (1920) – Мађарска; Севр (1920) / Лозана (1923) – Турска.
- Велики злочин над Јерменима
- 1894–1923; одговоран Мехмед Талат-паша; 800.000 до милион и по жртава.
- Друштво народа
- Основано 1919. на иницијативу Вудроа Вилсона; седиште у Женеви.
- Циљ: очување мира – није остварен (Други светски рат).
- Право гласа за жене
- САД 1920 (19. амандман); Југославија 1945, Швајцарска 1971, Португалија 1976.
Лекција кроз датуме
1871 г. | Проглашење уједињења Немачке и крај Француско-пруског рата
Након победе Пруске над Француском у рату вођеном 1870/1871. године, у Сали огледала версајског дворца проглашено је уједињење Немачке.
28 юни 1914 г. | Убиство Франца Фердинанда (Сарајевски атентат)
Убијен је аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. Догађај је значајан јер је тачно пет година након овог убиства потписан Версајски мир са Немачком.
1918 г. | Крај новог века и почетак савременог доба (Крај Првог светског рата)
Завршетком Првог светског рата окончава се историјска епоха новог века и започиње нова епоха – савремено доба. Ово раздобље карактерише распад четири велика царства (Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског), стварање нових држава у Европи и успостављање новог система међународних односа.
8 януари 1918 г. | Посланица Вудра Вилсона „14 тачака”
Амерички председник Вудро Вилсон упутио је Конгресу САД посланицу која је представљала програм за мир, одбацивање тајних споразума и стварање безбедног света. Овај документ је значајно утицао на међународне односе успостављене након рата.
януари 1919 г. | Почетак Париске мировне конференције
Конференција је почела са радом како би се решили међународни проблеми и успоставио трајан мир у свету. Најважније одлуке доносила је „велика четворка” (представници Француске, Велике Британије, САД и Италије).
28 юни 1919 г. | Потписивање Версајског мира са Немачком
У Сали огледала версајског дворца потписан је мировни уговор. Немачка је означена као главни кривац за Први светски рат и наметнути су јој тешки територијални, колонијални, војни и економски услови (плаћање велике ратне штете).
10 септември 1919 г. | Мировни уговор у Сен Жермену са Аустријом
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Аустријом.
27 ноември 1919 г. | Мировни уговор у Нејиу са Бугарском
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Бугарском.
1920 г. | Завршетак Париске мировне конференције
Почетком 1920. године завршен је рад Париске мировне конференције, на којој је обликован послератни поредак и створено Друштво народа са седиштем у Женеви, чији је циљ био очување мира.
4 юни 1920 г. | Мировни уговор у Тријанону са Мађарском
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Мађарском.
10 август 1920 г. | Мировни уговор у Севру са Турском
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Турском (Османским царством).
24 юли 1923 г. | Мировни споразум у Лозани
Овим споразумом званично је измењен и ревидиран претходни мировни уговор из Севра потписан са Турском.
Лекција објашњава какве је последице оставио Први светски рат: колико је људи страдало, која су царства нестала и које су нове државе настале. Главна тема је Париска мировна конференција (1919–1920), на којој су победници наметнули мировне уговоре пораженима, пре свега Версајски уговор са Немачком, и оснивање Друштва народа ради очувања мира.
Биланс рата
- Рат је завршен у новембру 1918. године.
- Погинуло је око 15 милиона људи, а рањено више од 20 милиона.
- Највише жртава имала је Русија; међу Централним силама највише Немачка и Турска; међу чланицама Антанте најмање САД.
- Шпанска грозница – епидемија грипа с краја рата, коју су ширили војници враћајући се с фронта; усмртила је 20–40 милиона људи широм света.
Зашто је Антанта победила и шта је рат донео
- Пресудна је била економска надмоћ Антанте и материјална и војна помоћ САД.
- Немачку и њене савезнике исцрпела је оскудица хране, оружја, опреме и муниције.
- Последице: почетак доминације САД, стварање прве социјалистичке државе – СССР-а, економска и политичка нестабилност у Европи.
- Нестала су четири царства: немачко, аустроугарско, руско и османско.
- Настале су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Чехословачка, Аустрија, Мађарска и Краљевина СХС.
Париска мировна конференција
- Одржана 1919–1920; склопљени су уговори са Немачком, Аустријом, Бугарском, Мађарском и Турском.
- Одлучивао је „савет четворице“ – САД, Велика Британија, Француска и Италија.
- Ратна одштета – обавеза поражене државе да победницима надокнади штету.
Мировни уговори
- Версајски уговор (јун 1919) – Немачка губи Алзас и Лорену (Француској), погранична подручја и све колоније; војска до 100.000; забрана тешке артиљерије, тенкова, подморница и авиона; Рурска и Сарска област одузете на 15 година; ратна одштета.
- Сен Жермен (1919) – Аустрија губи око 70% територије, војска до 30.000, забрањено уједињење са Немачком.
- Неји (1919) – Бугарска губи погранична подручја, војска до 20.000, ратна одштета.
- Тријанон (1920) – Мађарска губи око 70% територије, војска до 35.000.
- Севр (1920) и Лозана (1923) – Турска губи део територија у корист Грчке и Италије, а Блиски исток долази под контролу Велике Британије и Француске; војска до 50.000.
Велики злочин над Јерменима
- Од 1894. до 1923. османске власти су протеривале и масовно убијале Јермене.
- Најодговорнијим се сматра Мехмед Талат-паша.
- Убијено је од 800.000 до милион и по Јермена; многи су се доселили у нашу земљу.
Друштво народа
- Основано 1919. године на иницијативу председника САД Вудроа Вилсона.
- Задатак: очување трајног мира и мирно решавање сукоба.
- Главну реч имале су Француска и Велика Британија; седиште у Женеви.
- Није остварило свој циљ – двадесет година касније избио је Други светски рат.
Право гласа за жене
- САД 1920. – 19. амандман даје женама опште право гласа.
- Између ратова право гласа добијају жене у Немачкој, Аустрији, Холандији, Шпанији и Великој Британији; негде са ограничењима.
- Опште право гласа у већини Европе тек после Другог светског рата: Југославија 1945, Швајцарска 1971, Португалија 1976.
