Најважније из лекције
План-резиме
- Краљевина СХС – уређење и владари
- Уставна и парламентарна монархија династије Карађорђевић (до 1945).
- Петар I (1918–1921), Александар I (1921–1934), Петар II (1934–1945).
- Проблеми: привредна заосталост, ратни губици, одвојен развој народа.
- Краљ Александар и краљица Марија
- Александар – супротна мишљења историчара; убијен 9. октобра 1934; Ујединитељ; сахрањен на Опленцу.
- Краљица Марија (1900–1961) – хуманитарни рад; пренета на Опленац 2013.
- Границе и становништво
- Париска мировна конференција 1919–1920 и Рапало.
- Престоница Београд, око 12 милиона становника.
- Срби 45%, Хрвати 24%, Словенци 8,5%; СПЦ, Римокатоличка црква, Исламска верска заједница.
- Политичке странке
- НРС – Пашић, ДС – Давидовић, ХСС – Радић, СЛС – Корошец, ЈМО – Спахо.
- 1920–1928 ниједна влада не траје пун мандат.
- КПЈ: основана 1919, Обзнана 1920, Закон о заштити државе 1921 – илегала.
- Видовдански устав (1921)
- Наследна монархија, равноправне вере, језик и писма.
- Краљ јачи од Скупштине; унитарна држава, државно и народно јединство.
- Атентат у Скупштини (1928)
- Хрвати и Словенци траже федерацију.
- Пуниша Рачић пуца на посланике ХСС; умире Стјепан Радић.
- Повод за велике промене у Краљевини.
Лекција кроз датуме
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Београду је званично проглашена нова држава која је обухватала територије Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенске просторе бивше Аустроугарске. До доношења устава, власт је припадала регенту Александру Карађорђевићу, влади и Привременом народном представништву.
1919 г. | Оснивање Југословенске демократске странке
У Сарајеву је основана Демократска странка која се залагала за јединствену југословенску државу, сматрајући да су Срби, Хрвати и Словенци један народ.
1919 г. | Почетак утврђивања граница Краљевине СХС
Током 1919. и 1920. године на Париској мировној конференцији посебним међудражавним споразумима утврђиване су границе нове државе, услед територијалних спорова са свим суседима осим са Грчком.
1920 г. | Парламентарни избори за Уставотворну скупштину
Одржани су први парламентарни избори у Краљевини СХЦ на којима су највише посланичких мандата освојиле Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка.
30 декември 1920 г. | Доношење „Обзнане”
Краљ Александар је, у циљу спречавања револуционарних превирања, издао декрет којим је Влада Краљевине СХЦ забранила рад Комунистичке партије Југославије и прокомунистичких синдиката.
1921 г. | Први попис становништва у Краљевини СХС
Спроведен је попис становништва који је показао да у држави живи око 12 милиона становника, од чега су најбројнији били Срби (39%) и Хрвати (23,9%).
28 юни 1921 г. | Проглашење Видовданског устава
На Видовдан је донет први устав Краљевине СХС којим је држава дефинисана као уставна, парламентарна и наследна монархија са централистичким уређењем, чему су се противили хрватски и словеначки политичари.
21 юли 1921 г. | Атентат на министра Милорада Драшковића
Комуниста Алија Алијагић извршио је атентат на министра унутрашњих дела и аутора Обзнане, Милорада Драшковића.
август 1921 г. | Доношење Закона о заштити државе
Као реакција на убиство министра Драшковића, донет је закон којим је Комунистичка партија Југославије стављена ван закона и проглашена терористичком и превратничком организацијом.
1925 г. | Хрватска републиканска сељачка странка мења назив
Најутицајнија политичка партија хрватског народа одустаје од републиканства у свом имену и постаје Хрватска сељачка странка (ХСС). Наставила је да се залаже за аутономни положај Хрватске.
юни 1928 г. | Атентат у Народној скупштини
Политичка криза достигла је врхунац када је посланик радикала Пуниша Рачић у скупштини пуцао у хрватске посланике. Тешко је рањен Стјепан Радић, председник ХСС-а, који је касније преминуо.
6 януари 1929 г. | Увођење Шестојануарске диктатуре и крај периода Краљевине СХС
Користећи атентат у скупштини као повод, краљ Александар Карађорђевић је укинуо устав, забранио политичке странке и завео личну диктатуру. Држава мења име у Краљевина Југославија и дели се на бановине, чиме се званично завршава историјски период Краљевине СХС.
Лекција прати Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца од њеног стварања 1918. до 1929. године: њене владаре, границе и становништво, политичке странке, Видовдански устав (1921) и кризу која се завршила атентатом у Скупштини 1928. Држава је била уставна и парламентарна монархија династије Карађорђевић, али је од почетка имала тешке економске и политичке проблеме.
Владари и проблеми нове државе
- Владари: Петар I (1918–1921), Александар I (1921–1934), Петар II (1934–1945); монархија траје до 1945.
- Једна од најнеразвијенијих земаља Европе: заостала пољопривреда и индустрија, неравномеран развој, велики губици Србије у Првом светском рату, народи вековима одвојени у различитим културама.
Краљ Александар и краљица Марија
- Александар I постаје краљ са 33 године; 1922. се жени румунском принцезом Маријом; синови Петар, Томислав и Андреј.
- Мишљења о њему су супротна: критичари – владао као у касарни, мимо институција; други – бранио јединствену државу од неспособних политичара.
- Убијен у атентату 9. октобра 1934.; сахрањен на Опленцу (маузолеј Карађорђевића); назван Ујединитељ.
- Краљица Марија (1900–1961) – ћерка краља Фердинанда, позната по хуманитарном раду и скромности; остаци пренети на Опленац 2013.
Границе и становништво
- Границе одређене на Париској мировној конференцији (1919–1920) – Сен Жермен, Неји, Тријанон – и у Рапалу.
- Од Вардара до Алпа; главни град Београд; око 12 милиона становника.
- Срби 45%, Хрвати 24%, Словенци 8,5%; мањине: Немци, Мађари, Албанци, Румуни, Италијани.
- Вере: СПЦ (обједињена 1920, патријарх Димитрије), Римокатоличка црква (Ватикан), Исламска верска заједница (закон 1930, реис-ул-улема у Сарајеву).
Политичке странке
- НРС – Никола Пашић, ДС – Љубомир Давидовић, ХСС – Стјепан Радић, СЛС – Антон Корошец, ЈМО – Мехмед Спахо.
- Најјача је Радикална странка; ипак 1920–1928 ниједна влада не траје пун мандат – политичка нестабилност.
- Никола Пашић (1845–1926) – вођа радикала, потписник Крфске декларације (1917), премијер Краљевине СХС 1921–1926, творац Видовданског устава.
Комунистичка партија Југославије
- Основана 1919. као Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста), затим КПЈ.
- На изборима 1920. трећа по гласовима; позива на револуцију.
- Обзнана (1920) привремено забрањује рад КПЈ; комунисти убијају министра Милорада Драшковића.
- Закон о заштити државе (1921) – КПЈ забрањена, прелази у илегалу.
Видовдански устав (1921)
- Уставна, парламентарна и наследна монархија Карађорђевића.
- Равноправне вере, језик (српско-хрватско-словеначки) и писма (ћирилица и латиница).
- Краљ има већу моћ од Скупштине; његова личност је неприкосновена.
- Гарантована демократска права; државно и народно јединство, унитарна држава без историјских граница.
Атентат у Скупштини (1928)
- Хрватски и словеначки политичари траже федерацију, па су незадовољни уставом.
- У лето 1928. радикал Пуниша Рачић пуца на посланике ХСС; гину тројица, међу њима Стјепан Радић.
- Атентат постаје повод за велике промене у држави.
