Сада знаш – Период Хладног рата

Најважније из лекције

План-резиме

Подела света после 1945.
- ОУН (1945) – очување мира.
- Хладни рат: САД против СССР-а; блокови НАТО и Варшавски пакт.
Деколонизација
- Независност Индије, афричких земаља, Индокине.
Несврстани и једнакост
- Покрет несврстаних (почетак 60-их): Тито, Нехру, Насер.
- Роза Паркс, Мартин Лутер Кинг, Нелсон Мандела.
Култура и наука
- Рокенрол, хипи покрет, поп-арт, телевизија; антиратни и феминистички покрети.
- Трка у наоружању и космосу: Гагарин (први у свемиру), Армстронг (први на Месецу).
Југославија
- Опстала 1945; савезна социјалистичка република – 6 република, 2 покрајине.
- Тито: председник, врховни командант, генерални секретар КПЈ; култ личности.
- Углед у свету – балансирање између Истока и Запада.

Лекција кроз датуме

19 век | Деколонизација у Јужној Америци

Током XIX века велики део Јужне Америке захватио је талас деколонизације, чиме су се земље овог континента ослободиле вишевековне колонијалне власти Шпаније и Португала.

1910 г. | Припајање Кореје Јапану

Кореја је припојена Јапану и остала је под његовом окупацијом и контролом све до краја Другог светског рата.

1933 г. | Почетак појачаног исељавања Јевреја у Палестину

Након доласка Адолфа Хитлера на власт у Немачкој 1933. године, уследио је талас масовног исељавања европских Јевреја на простор Палестине, који је трајао све до почетка Другог светског рата 1939. године.

1940 г. | Совјетска анексија балтичких држава

Совјетски Савез је анектирао Естонију, Летонију и Литванију, проширивши своју територију пред улазак у главне сукобе Другог светског рата.

1942 г. | Оснивање Антифашистичког фронта жена (АФЖ)

У Босанском Петровцу основана је друштвено-политичка организација Антифашистички фронт жена (АФЖ), која је дала велики допринос еманципацији, просвећивању, стицању хигијенских навика и образовању жена.

1942 г. | Оснивање Пионирске организације у Бихаћу

Током Другог светског рата у Бихаћу је основана Пионирска организација (Савез пионира Југославије), друштвена организација која је у социјалистичкој Југославији окупљала сву децу основношколског узраста.

1945 г. | Конференција у Потсдаму

Током лета одржана је конференција у окупираној Немачкој на којој су дошле до изражаја политичке и идеолошке разлике између савезника, наговештавајући блоковску поделу Европе.

1945 г. | Капитулација Јапана и подела Кореје

Окончан је Други светски рат на Далеком истоку. Кореја је подељена на две окупационе зоне: совјетску на северу и америчку на југу земље.

1945 г. | Доношење Закона о аграрној реформи и колонизацији

Донет је Закон којим је одузета земља банкама, црквама и велепоседницима изнад максимума од 35 хектара. Земља је подељена сиромашним сељацима и колонистима (партизанским породицама) који су махом насељени у Војводину на напуштена немачка имања.

февруари 1945 г. | Конференција на Јалти (Кримска конференција)

Одржана је конференција савезника на којој су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез и Велика Британија договарали послератно уређење света и донели одлуку о подели Немачке на четири окупационе зоне.

април 1945 г. | Почетак оснивања Организације уједињених нација (ОУН)

У Сан Франциску је 46 земаља, међу којима је била и Југославија, учествовало у оснивању ОУН-а са циљем очувања мира и безбедности у послератном свету.

11 август 1945 г. | Жене у Југославији стекле право гласа

Жене у Југославији су званично добиле право гласа, чиме су изједначене у политичким правима са мушкарцима и омогућено им је учешће на предстојећим изборима.

24 октомври 1945 г. | Проглашење Повеље Организације уједињених нација

Проглашен је основни документ ОУН-а у којем су дефинисани основни циљеви организације. Овај датум се у свету обележава као Дан Уједињених нација.

ноември 1945 г. | Избори за Уставтворну скупштину

Одржани су први послератни избори на којима су жене први пут гласале. Листа Народног фронта Југославије (под вођством КПЈ) освојила је 90,4% гласова, док је грађанска опозиција бојкотовала изборе због политичких притисака.

29 ноември 1945 г. | Укидање монархије и проглашење републике

Уставтворна скупштина је усвојила декларацију којом је укинута монархија и проглашена република. Краљ Петар II и династија Карађорђевић лишени су свих права и забрањен им је повратак у земљу. Овај датум се касније славио као Дан Републике.

1946 г. | Говор Винстона Черчила у Фултону

Британски премијер Винстон Черчил је у свом говору први пут употребио термин „гвоздена завеса” како би описао границу која је Европу поделила на западну и совјетску сферу утицаја.

1946 г. | Почетак масовних омладинских радних акција

Започео је период великих радних акција за обнову разорене земље, међу којима је једна од првих била изградња железничке пруге Брчко–Бановићи у Босни, у којој је учествовало преко 60.000 омладинаца.

1946 г. | Доношење Закона о национализацији

Усвојен је Закон о национализацији којим су фабрике, рудници и банке прешли у државно власништво, чиме је започето укидање приватне својине и увођење социјалистичке планске привреде.

януари 1946 г. | Доношење првог послератног Устава (Устав ФНРЈ)

Крајем јануара 1946. године усвојен је нови устав којим је држава добила назив Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Југославија је дефинисана као секуларна федерација шест република, а за председника владе именован је Јосип Броз Тито.

1947 г. | Почетак Хладног рата и Труманове доктрине

САД су покренуле програм спољне политике познат као Труманова доктрина (са Маршаловим планом за економску обнову), ради сузбијања ширења комунизма. Ово означава почетак Хладног рата, сукоба суперсила који ће трајати деценијама.

1947 г. | Југославија постаје чланица УНИЦЕФ-а

Југославија улази у Међународни дечји фонд Уједињених нација, који ће значајно помоћи у решавању проблема глади и сиромаштва међу југословенском децом после рата.

1947 г. | Стицање независности Индије

Велика Британија је признала независност Индији након дуге борбе коју је предводио Махатма Ганди примењујући принципе ненасилног отпора, грађанске непослушности и мирних протеста.

1947 г. | План Уједињених нација о подели Палестине

Уједињене нације су предложиле план о подели територије Палестине (до тада под британским протекторатом) на посебан јеврејски и арапски део.

1947 г. | Почетак Првог петогодишњег плана (петиљетке)

Донет је Први петогодишњи план привредног развоја са циљем да се по узору на СССР превазиђе привредна и техничка заосталост земље, са фокусом на индустријализацију и електрификацију.

1947 г. | Осуда Драгољуба Јовановића на вишегодишњу робију

Драгољуб Јовановић, вођа Народне сељачке странке и народни посланик, осуђен је на девет година тешке робије због отворене критике режима, противљења принудном откупу и залагања за парламентарну демократију.

1947 г. | Оснивање Информбироа

СССР је основао Информациони биро (Информбиро) са циљем окупљања и контроле комунистичких партија, како из Источног блока тако и из других европских држава (попут Италије и Француске), укључујући и КПЈ.

1948 г. | Доношење Универзалне декларације о људским правима

Чланице Уједињених нација усвојиле су декларацију којом су загарантована основна права сваког појединца на живот, слободу, безбедност и једнакост, како би се спречило понављање ратних злочина.

1948 г. | Берлински ваздушни мост

Почетак снабдевања грађана западног дела Берлина животним намирницама и опремом путем ваздушног моста, услед блокаде која је трајала током 1948. и 1949. године.

1948 г. | Проглашење независности државе Израел

Након завршетка Другог светског рата и Холокауста, на територији Палестине званично је проглашена јеврејска држава Израел, што је довело до неприхватања од стране суседних арапских земаља и избијања вишедеценијских ратова на Блиском истоку.

март 1948 г. | Распуштање логора за припаднике немачке мањине

Распуштени су сабирни логори за југословенске фолксдојчере (Немце), након чега је највећи део преостале немачке заједнице, лишен имовине и грађанских права, емигрирао у Немачку.

юли 1948 г. | Доношење Резолуције Информбироа и раскол са СССР-ом

Информбиро је донео Резолуцију којом је руководство КПЈ оптужено за одступање од начела марксизма-лењинизма и непријатељску политику према СССР-у. Већина југословенских комуниста на челу са Јосипом Брозом Титом одбацила је оптужбе на Петом конгресу КПЈ, што је довело до прекида блиских односа са Совјетским Савезом и Источним блоком.

1949 г. | Оснивање НАТО пакта

У Вашингтону је основан Северноатлантски савез (НАТО), војно-политички блок западних држава под вођством Сједињених Америчких Држава.

1949 г. | Подела Немачке на ДРН и СРН

На територијама некадашњих савезничких окупационих зона формално су створене две одвојене државе: Демократска Република Немачка (Источна) и Савезна Република Немачка (Западна).

1949 г. | Југославија постаје фаворизовани корисник програма УНИЦЕФ-а

Услед политичког разлаза са СССР-ом и приближавања Западу, Југославија постаје најзначајнији корисник УНИЦЕФ-ових здравствених програма у источном делу Европе.

1949 г. | Успостављање Народне Републике Кине

Након победе комуниста над националистима у грађанском рату, Мао Цедунг је прогласио стварање Народне Републике Кине, која започиње развој у нову глобалну силу.

1949 г. | Повлачење Холандије из Индонезије

Холандија се повукла са територије своје некадашње азијске колоније, чиме је Индонезија стекла пуну независност.

1949 г. | Оснивање затвора на Голом отоку

Након разлаза са СССР-ом и Информбироом, југословенске власти су на острву Голи оток у Јадранском мору формирале злогласни затворски логор за политичке неистомишљенике и присталице Информбироа.

1950 г. | Југославија постаје чланица УНЕСКО-а

Југославија се придружује Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу, која ће одиграти велику улогу у реформи југословенског школског система.

1950 г. | Почетак Корејског рата

Избијање оружаног сукоба који је представљао кулминацију хладноратовске нетрпељивости између СССР-а и САД на Далеком истоку.

1950 г. | Увођење радничког самоуправљања

Доношењем закона којим је државна својина проглашена друштвеним власништвом, у Југославији је уведен социјалистички модел радничког самоуправљања и формирани су први раднички савети у фабрикама и установама.

1951 г. | Почетак обележавања Дана Уједињених нација у југословенским школама

У свим школама широм Југославије почиње званично обележавање 24. октобра као Дана Уједињених нација у част проглашења Повеље ОУН-а.

1951 г. | Забрана верске наставе у школама

У циљу спровођења секуларизације друштва и одвајања цркве од државних институција, комунистичка власт је у потпуности забранила наставу веронауке у државним школама.

1951 г. | Завршетак Првог петогодишњег плана

Окончан је временски период предвиђен за реализацију Првог петогодишњег плана развоја привреде у Југославији.

1952 г. | Пријем шефа мисије УНИЦЕФ-а код Јосипа Броза Тита

Југословенски председник Јосип Броз Тито званично је примио Хелен Гласи, шефа мисије УНИЦЕФ-а, у склопу спровођења здравствених и прехрамбених програма за децу.

1952 г. | Оснивање Европске заједнице за угаљ и челик

Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) основале су Европску заједницу за угаљ и челик (ЕЗУЧ), чиме је започет процес европских интеграција и помирења Француске и Немачке.

1952 г. | Завршетак периода најинтензивнијих омладинских радних акција

Окончан је период (1946–1952) у коме су изведене највеће масовне омладинске радне акције за изградњу кључних саобраћајница, фабрика и пруга.

1952 г. | Промена назива КПЈ у Савез комуниста Југославије (СКЈ)

Комунистичка партија Југославије променила је име у Савез комуниста Југославије (СКЈ) како би се у јавности створио утисак да партија непосредно не управља државом, већ да власт припада радницима и самоуправљачима.

1953 г. | Завршетак Корејског рата

Рат је окончан посредовањем Уједињених нација након великих борби и око 4 милиона жртава. Земља је трајно подељена на Северну и Јужну Кореју.

1953 г. | Почетак Кубанске револуције

Почетак оружане борбе кубанских револуционара предвођених Фиделом Кастром против диктаторског режима који је уживао подршку Сједињених Америчких Држава.

1953 г. | Смрт Јосифа Стаљина

Смрћу совјетског вође Јосифа Стаљина започео је процес постепеног попуштања напетости и нормализације односа између Југославије и Совјетског Савеза.

1953 г. | Доношење Уставног закона СФРЈ

Уставним законом из 1953. године појам самоуправљања формално је уврштен у уставни поредак, а установљена је и функција председника Републике, на коју је ступио Јосип Броз Тито.

1954 г. | Престанак француске контроле над Вијетнамом

Јужни део Вијетнама излази изван контроле Француске, што ће касније отворити пут за директно уплитање Сједињених Америчких Држава у вијетнамски сукоб.

1954 г. | Повлачење Француске из Индокине

Француска се након војних пораза одрекла колонијалних поседа у Индокини, омогућивши самосталност државама попут Вијетнама, Лаоса и Камбоџе.

1955 г. | Оснивање Варшавског пакта

У Варшави је основан војни савез источноевропских држава под вођством Совјетског Савеза, као одговор на формирање НАТО пакта.

1955 г. | Почетак Вијетнамског рата

Избијање дводеценијског сукоба у Вијетнаму у којем ће се водити борба између комунистичког севера и југа. Овај рат постаје један од најважнијих примера индиректног сукоба суперсила.

1955 г. | Хапшење Розе Паркс и покретање борбе против расне сегрегације у САД

Афроамеричка активисткиња Роза Паркс одбила је да уступи место у аутобусу белом путнику, након чега је ухапшена. То је покренуло масовне протесте и интензивирало борбу афроамеричког покрета против расне сегрегације и дискриминације у САД.

1955 г. | Сусрет Јосипа Броза Тита и Никите Хрушчова

Посетом совјетског лидера Никите Хрушчова Београду и сусретом са Јосипом Брозом Титом званично су нормализовани дипломатски и партијски односи између Југославије и СССР-а.

1956 г. | Совјетска инвазија на Мађарску

Совјетске трупе улазе у Мађарску и насилно гуше побуну и реформе либералног комунистичког лидера Имреа Нађа, који је захтевао слободне изборе и одлазак совјетске војске.

1956 г. | Окончање коришћења Голог отока за информбировце

Завршен је период (1949–1956) током којег је Голи оток коришћен као специјални политички затвор и логор за кажњавање југословенских присталица Информбироа.

1957 г. | Лансирање сателита Спутњик 1

Совјетски Савез је успешно лансирао први вештачки сателит у Земљину орбиту, чиме је званично отпочела свемирска трка између СССР-а и САД у оквиру Хладног рата.

1957 г. | Оснивање Европске економске заједнице (ЕЕЗ)

Потписивањем Римског уговора, чланице ЕЗУЧ-а основале су Европску економску заједницу са циљем стварања заједничког тржишта робе, радне снаге и капитала.

25 май 1957 г. | Установљење Дана младости

Празник који је раније обележаван као рођендан председника Јосипа Броза Тита званично је установљен као Дан младости. Прослављао се сваког 25. маја масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду уз свечано уручење Штафете младости.

1958 г. | Увођење јединствене осморазредне основне школе

Реформом школског система уведено је обавезно јединствено осмогодишње основно образовање на целокупној територији Југославије ради подизања образовног нивоа и смањења неписмености.

1958 г. | Почетак емитовања телевизијског програма Радио-телевизије Београд

Радио-телевизија Београд је започела са емитовањем редовног телевизијског програма, чиме је започела нова ера у развоју масовних медија и популарне културе у Србији.

1959 г. | Завршетак Кубанске револуције

Фидел Кастро и револуционари побеђују и збацују проамеричког диктатора. Нова власт почиње да прима економску и војну помоћ од Совјетског Савеза.

1959 г. | Објављен роман „Орлови рано лете” Бранка Ћопића

Писац Бранко Ћопић објавио је свој чувени роман за децу „Орлови рано лете”, који је постао класично и антологијско дело југословенске и српске књижевности.

1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних

Новонастале деколонизоване земље Азије и Африке заједно са Југославијом основале су Покрет несврстаних на конференцији у Београду. Главни оснивачи били су Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, а циљ је био борба против неоколонијализма и очување мира ван војно-политичких блокова.

1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних у Београду

У Београду је одржана Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, чиме је зачет Покрет несврстаних као платформа за државе које нису желеле да се приклоне ни Западном ни Источном блоку током Хладног рата.

15 август 1961 г. | Подизање Берлинског зида

Совјетске и источнонемачке власти започеле су изградњу зида који је физички раздвојио Источни и Западни Берлин како би се спречило исељавање грађана на Запад. Зид је постао најпознатији симбол Хладног рата.

1962 г. | Кубанска ракетна криза

Најкритичнији моменат Хладног рата изазван постављањем совјетских нуклеарних ракета на Куби. Свет је био на ивици нуклеарног рата све до споразума између Џона Кенедија и Никите Хрушчова.

1963 г. | Марш на Вашингтон и чувени говор Мартина Лутера Кинга „Имам сан”

Током великог мировног протеста „Марш на Вашингтон”, борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред око 200.000 људи на степеништу Линколновог меморијала говор „Имам сан”, позивајући на једнакост и крај расне дискриминације.

1963 г. | Доношење новог Устава и проглашење СФРЈ

Усвајањем новог Устава држава је променила званични назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), име које је задржала све до свог распада.

1967 г. | Оснивање Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ)

Основан је БИТЕФ, један од најзначајнијих позоришних фестивала на простору Југославије и Европе, који је значајно допринео интернационализацији домаће позоришне уметности.

1967 г. | Премијера филма „Скупљачи перја”

Приказан је филм Александра Петровића „Скупљачи перја”, једно од најуспешнијих и међународно најпризнатијих остварења југословенске кинематографије и филмског покрета „црни талас”.

1968 г. | Инвазија на Чехословачку (крај Прашког пролећа)

Снаге Варшавског пакта предвођене СССР-ом извршиле су инвазију на Чехословачку како би зауставиле либералне реформе комунистичког вође Александра Дубчека.

1968 г. | Студентски и друштвени протести 1968. године

Масовни протести избили су широм света у капиталистичким (САД, Француска, Западна Немачка, Италија) и социјалистичким земљама (Југославија, Чехословачка, Пољска). Демонстранти су се бунили против рата у Вијетнаму и тражили веће грађанске слободе и друштвене реформе.

1968 г. | Споразум о запошљавању радника у СР Немачкој

Како би ублажила проблем растуће незапослености у земљи, Југославија је са Савезном Републиком Немачком потписала споразум којим је легализован и уређен одлазак југословенских радника („гастарбајтера”) на привремени рад у иностранство.

1968 г. | Лансирана обућа „Боросана”

Фабрика „Борово” из Вуковара лансирала је „Боросану”, специјално дизајнирану радну обућу која је побољшавала удобност женама на послу и постала препознатљив симбол запослене жене.

1968 г. | Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду

Основан је Студентски културни центар као простор у којем су млади уметници могли слободно да изражавају своје идеје и ставове, одакле су потекле многе значајне личности културне сцене.

юни 1968 г. | Студентске демонстрације у Југославији

У Београду и другим универзитетским градовима избиле су велике студентске демонстрације против социјалних неједнакости, бирократије и привилегија комунистичке елите, које су окончане након телевизијског обраћања Јосипа Броза Тита.

1969 г. | Слетање мисије Аполо 11 на Месец

Амерички астронаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец, чиме су Сједињене Америчке Државе оствариле велику победу у свемирској трци.

1969 г. | Спаљивање Јана Палаха

Студент историје Јан Палах полио се бензином и запалио у Прагу како би скренуо пажњу међународне јавности и протестовао због совјетске окупације Чехословачке.

1969 г. | Голда Меир постаје премијерка Израела

Голда Меир је ступила на дужност председнице владе Израела, коју је обављала током бурних година блискоисточног сукоба све до 1974. године.

1969 г. | Рок фестивал у Вудстоку

У Сједињеним Америчким Државама одржан је фестивал у Вудстоку, који је остао забележен као један од најпознатијих рок концерата и симбол омладинске културе тог доба.

1970 г. | Покривање целе територије Србије ТВ сигналом

Територија целе Републике Србије потпуно је прекривена телевизијским сигналом, што је омогућило да телевизија постане доминантан медиј у свакодневном животу.

1971 г. | Покрет „Хрватско прољеће” (МАСПОК) и његово сузбијање

Масовни национално-политички покрет у СР Хрватској захтевао је већу економску и републичку аутономију. Покрет је крајем 1971. године угушен интервенцијом савезног руководства и сменом водећих хрватских политичара предвођених Савком Дабчевић-Кучар.

1971 г. | Оснивање Међународног филмског фестивала (ФЕСТ)

Четири године након БИТЕФ-а, у Београду је основан ФЕСТ, међународни филмски фестивал који је домаћој публици представио најзначајнија светска филмска остварења.

1972 г. | Смена „српских либерала”

Партијско руководство Савеза комуниста Србије на челу са Марком Никезићем и Латинком Перовић, које се залагало за привредне реформе и демократизацију друштва, присилно је смењено са свих политичких и јавних функција.

1972 г. | Премијера култног филма „Валтер брани Сарајево”

Приказан је изузетно успешан и популаран партизански филм „Валтер брани Сарајево” у режији Хајрудина Крвавца.

1972 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Позориште у кући”

Започело је емитовање хумористичке и породичне телевизијске серије „Позориште у кући” у режији Дејана Ћорковића, која је обрађивала свакодневицу просечне градске породице.

5 септември 1972 г. | Минхенски масакр на Олимпијским играма

Палестинска терористичка група упала је у олимпијско село током Олимпијских игара у Минхену, узела израелске спортисте за таоце и на крају их све усмртила након неуспеле акције спасавања немачке полиције.

1973 г. | Повлачење САД из Вијетнамског рата

Услед великих жртава и снажног притиска јавности, амерички председник Ричард Никсон повлачи америчке трупе из Вијетнама.

1973 г. | Војни пуч у Чилеу

Генерал Аугусто Пиноче је уз подршку САД извео војни пуч и свргао демократски изабраног председника Салвадора Аљендеа, који је извршио самоубиство. Заведена је сурова војна хунта праћена масовним хапшењима, мучењима и убиствима противника режима, међу којима је био и музичар Виктор Хара.

1973 г. | Премијера ратног филмског спектакла „Битка на Сутјесци”

Премијерно је приказан велики партизански филм „Битка на Сутјесци”, у коме је лик Јосипа Броза Тита глумио чувени холивудски глумац Ричард Бартон.

1974 г. | Крај премијерског мандата Голде Меир

Голда Меир је окончала свој петогодишњи мандат премијерке Израела који је започела 1969. године.

1974 г. | Доношење новог Устава СФРЈ

Донет је нови Устав СФРЈ којим су свим републикама и аутономним покрајинама (Војводини и Косову) дата значајно шира државна овлашћења, формирано је колективно Председништво СФРЈ, а Јосип Броз Тито проглашен за доживотног председника.

1975 г. | Завршетак Вијетнамског рата

Окончање двадесетогодишњег рата у којем су комунистичке снаге Северног Вијетнама успоставиле контролу над читавом земљом.

1976 г. | Историјски резултат Нађе Команечи на Олимпијским играма

Румунска гимнастичарка Нађа Команечи остварила је историјски успех на Олимпијским играма, поставши прва гимнастичарка која је добила максималну могућу оцену - чисту десетку.

1977 г. | Концерт групе „Бијело дугме” код Хајдучке чесме

Рок састав „Бијело дугме” одржао је бесплатан концерт на београдском Кошутњаку пред десетинама хиљада људи, што је био преломан тренутак у историји југословенске рок музике.

1979 г. | Почетак Совјетског рата у Авганистану

Совјетске трупе улазе у Авганистан како би помогле просовјетској влади. Започиње вишегодишњи сукоб са исламистичким герилцима (муџахединима) које су подржавале САД.

1980 г. | Летње Олимпијске игре у Москви и амерички бојкот

Сједињене Америчке Државе и више од 60 других земаља бојкотовале су спортску манифестацију у Москви у знак протеста због совјетске војне инвазије на Авганистан.

1980 г. | Премијера филма „Ко то тамо пева”

Приказан је филм „Ко то тамо пева” у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једно од најпопуларнијих остварења југословенске кинематографије.

4 май 1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита

У Љубљани је преминуо доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Његова сахрана у Београду окупила је огроман број светских државника и означила почетак дубоке политичке и економске кризе југословенске државе.

1984 г. | Летње Олимпијске игре у Лос Анђелесу и совјетски бојкот

Као одговор на претходни бојкот, Совјетски Савез и земље Источног блока одбијају учешће на Олимпијским играма у Сједињеним Америчким Државама.

1984 г. | Одржавање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву

У Сарајеву су одржане XIV Зимске олимпијске игре, највећа и најзначајнија међународна спортска манифестација организована у СФР Југославији.

1984 г. | Завршетак емитовања серије „Позориште у кући”

Завршено је снимање и емитовање популарне телевизијске серије „Позориште у кући” након више од једне деценије приказивања.

1985 г. | Долазак Михаила Горбачова на власт

Михаил Горбачов постаје совјетски лидер и покреће талас политичких (Гласност) и економских (Перестројка) реформи ради модернизације финансијски исцрпљеног СССР-а.

1985 г. | Премијера филма „Отац на службеном путу”

Приказан је филм „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, који је освојио Златну палму у Кану и стекао изузетно светско признање.

13 юли 1985 г. | Хуманитарни рок концерт „Лајв ејд” (Live Aid)

Концерт у организацији музичара Боба Гелдофа одржан је истовремено на више локација у свету ради прикупљања средстава за помоћ гладнима у Етиопији. Свој допринос манифестацији дала је и Југославија концертом у Београду.

1986 г. | Чернобиљска нуклеарна катастрофа

У нуклеарној електрани „Лењин” у Чернобиљу (тадашњи СССР, данашња Украјина) дошло је до експлозије једног од реактора, што се сматра највећом еколошком катастрофом у историји човечанства.

1987 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”

Почело је емитовање изузетно популарне породичне телевизијске серије „Бољи живот”, по сценарију Синише Павића.

1988 г. | Последња прослава Дана младости

На стадиону ЈНА у Београду последњи пут је одржан свечани омладински слет поводом празника Дан младости.

1989 г. | Завршетак Совјетског рата у Авганистану

Након великих губитака и немогућности да успостави контролу над читавом државом, војска Совјетског Савеза се повукла из Авганистана.

1989 г. | Револуције у Источном блоку (Пад комунизма у Европи)

Талас револуција довео је до збацивања просовјетских једнопартијских режима у Пољској, Мађарској, Источној Немачкој, Бугарској, Чехословачкој и Румунији.

1989 г. | Демонстрације на тргу Тјенанмен у Пекингу

У пролеће 1989. године избиле су масовне студентске и грађанске демонстрације на тргу Тјенанмен у Кини са захтевима за демократизацију друштва и искорењивање корупције, које је кинеска војска угушила силом.

ноември 1989 г. | Пад Берлинског зида

Један од најзначајнијих догађаја из 1989. године који је симболично означио крај хладноратовске поделе Европе.

1991 г. | Распад Совјетског Савеза и крај Хладног рата

Совјетски Савез се распао, чиме је званично окончан период Хладног рата и дугогодишња блоковска подела света између Истока и Запада.

1991 г. | Распад Совјетског Савеза и завршетак Хладног рата

СССР се званично распао на више независних држава, чиме је Хладни рат окончан. Овај догађај донео је успостављање глобалне политичке доминације САД и ширење либерално-капиталистичких односа.

1991 г. | ФК Црвена звезда освојила титулу клупског првака Европе

Фудбалски клуб Црвена звезда остварио је највећи успех југословенског клупског фудбала освајањем Купа европских шампиона у Барију.

1991 г. | Завршетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”

Емитовањем последње епизоде завршена је популарна телевизијска серија „Бољи живот”.

1992 г. | Стварање Европске уније (Мастрихтски уговор)

Потписивањем уговора у Мастрихту након пада Берлинског зида, слома комунизма у источној Европи и распада СССР-а, дотадашња европска заједница прерасла је у Европску унију са продубљеном економском и политичком сарадњом.

1992 г. | Златна медаља америчког „Дрим-тима” на Олимпијским играма у Барселони

Кошаркашка репрезентација Сједињених Америчких Држава, популарно названа „Дрим-тим” и састављена од врхунских НБА звезда, освојила је златну медаљу на Олимпијским играма у Барселони.

1994 г. | Крај апартхејда и победа Нелсона Манделе у ЈАР

Званично је укинут систем институционалне расне сегрегације (апартхејд) у Јужноафричкој Републици, а борац за људска права Нелсон Мандела постао је први демократски изабран председник те земље.

2003 г. | Приступање Србије Савету Европе

Република Србија је постала пуноправна чланица Савета Европе, међународне организације посвећене заштити људских права, парламентарне демократије и владавине права.

2020 г. | Иступање Велике Британије из Европске уније

Велика Британија је званично напустила чланство у Европској унији, процес познат као Брегзит.

Ова лекција је преглед целе теме о периоду Хладног рата: како је свет после 1945. подељен на два блока, како су се колоније ослобађале, шта је обележило културу и науку тог доба и каква је била социјалистичка Југославија под Титом.

Подела света

1945. силе победнице оснивају Организацију уједињених нација ради очувања мира.
Супротстављени интереси САД и СССР-а доводе до Хладног рата.
Блокови НАТО и Варшавски пакт деценијама изазивају напетост.

Деколонизација и борба за једнакост

Убрзана деколонизација: независност стичу бивше британске и француске колоније (Индија, афричке земље, Индокина).
Почетком 60-их настаје Покрет несврстаних; оснивачи Тито, Нехру и Насер.
Борба за расну, националну и верску једнакост: Роза Паркс, Мартин Лутер Кинг, Нелсон Мандела.

Култура, наоружање и космос

Популарна култура: рокенрол, хипи покрет, поп-арт, телевизија; антиратни и феминистички покрети.
Трка у наоружању и надметање у космосу: Јуриј Гагарин – први човек у свемиру; Нил Армстронг – први човек на Месецу.

Социјалистичка Југославија

Заједница створена 1918. опстала је и после 1945.
Постала је савезна и социјалистичка република: шест република и две аутономне покрајине.
Јосип Броз Тито – председник републике, врховни командант армије и генерални секретар КПЈ.
Сав живот под контролом Партије и Тита; култ Титове личности.
Велики међународни углед захваљујући Титовом балансирању између Истока и Запада.