Најважније из лекције
План-резиме
- Два покрета отпора (1941)
- Устанак против Немаца почиње почетком лета 1941. у Србији.
- Воде га четнички и партизански покрет.
- Четници – Равногорски покрет (ЈВУО)
- Мај 1941, Равна гора код Ваљева; вођа Дража Михаиловић.
- За монархију, краља Петра II и владу у Лондону; избегавају директне сукобе.
- Легални носилац отпора, међународно признат; поздрав „За краља и отаџбину!“
- Партизани – НОБ
- Основала КПЈ у јуну 1941; командант Јосип Броз Тито.
- Циљ: социјалистичка република по узору на СССР; револуција + борба против фашизма.
- Симбол петокрака; поздрав „Смрт фашизму, слобода народу!“
- Узроци грађанског рата
- Споразум у лето 1941; преговори у Брајићима (октобар 1941).
- Четници одлажу борбу, партизани траже отворену борбу; спор око монархије.
- Грађански рат од јесени 1941. до 1945.
- Успеси устанка
- Лозница – први ослобођени град у окупираној Европи (четници).
- Ужичка република – партизанска слободна територија.
- Казнена експедиција
- Хитлерова одмазда: злочини у Мачви, Краљеву, Крагујевцу.
- 21. октобар 1941. – стрељање ђака Крагујевачке гимназије; „Крвава бајка“, Шумарице.
- Пораз устанка (крај 1941)
- Партизани поражени на Кадињачи, одлазе у источну Босну.
- Немци заузимају Равну гору; четници се повлаче у Рашку област.
Лекција кроз датуме
20 век | Događaji iz XX veka
Vremenski period kojem pripadaju istorijski događaji Drugog svetskog rata, odnosno period sloma Jugoslavije, okupacije, otpora i oružanog ustanka na njenoj teritoriji.
25 март 1941 г. | Pismo Svetolika Dragačevca Adolfu Hitleru
Penzionisani sreski načelnik iz Paraćina, Svetolik Dragačevac, uputio je pismo vođi Trećeg rajha u kojem iznosi otvorene antifašističke stavove, zbog čega je kasnije zatočen u logoru Mauthauzen.
6 април 1941 г. | Napad na Jugoslaviju i razaranje Beograda
Napad nacističke Nemačke i njenih saveznika na Jugoslaviju, tokom kojeg je bombardovan i teško razoren Beograd. Ovo je označilo početak okupacije i podele jugoslovenske teritorije.
май 1941 г. | Formiranje Ravnogorskog pokreta
Pukovnik Jugoslovenske vojske Dragoljub Draža Mihailović organizovao je pokret otpora, poznatiji kao Četnički pokret. Pokret je bio pretežno srpskog nacionalnog karaktera, odan kralju i jugoslovenskoj vladi u Londonu.
7 юли 1941 г. | Početak oružanog ustanka u Srbiji
U Beloj Crkvi kod Krupnja, Žikica Jovanović Španac usmrtio je dvojicu pripadnika kolaboracionističke žandarmerije na zboru na kojem je pozivao narod na oružani otpor. Ovo se smatra prvom značajnijom akcijom komunista i početkom ustanka u Srbiji.
август 1941 г. | Formiranje kolaboracionističke vlade Milana Nedića
Uspostavljena je takozvana Vlada narodnog spasa na čelu sa Milanom Nedićem. Vlada je bila u potpunosti potčinjena nemačkim okupacionim vlastima i aktivno je učestvovala u suzbijanju antifašističkih pokreta i sprovođenju nacističke politike.
септември 1941 г. | Franc Beme postavljen za vojnog komandanta u Srbiji
Nemački general Franc Beme preuzeo je vojnu upravu u Srbiji sa ciljem surovog gušenja ustanka i sprovođenja najrepresivnijih mera, što je rezultiralo masovnim streljanjima civilnog stanovništva.
1941 г. | Stvaranje Užičke republike
Tokom leta i jeseni, partizanske jedinice oslobodile su značajnu teritoriju zapadne Srbije i Šumadije. Na slobodnoj teritoriji, poznatoj kao Užička republika, povremeno je dolazilo do saradnje partizanskog i četničkog pokreta.
21 октомври 1941 г. | Masovno streljanje civila i đaka u Kragujevcu
Kao odmazda za gubitke (100 za ubijenog, 50 za ranjenog vojnika), nemačke okupacione trupe izvršile su masovno streljanje u Kragujevcu (između 19. i 21. oktobra). Streljano je oko 2792 civila, uključujući i đake kragujevačke gimnazije.
декември 1941 г. | Slom ustanka u Srbiji
Označava kraj prve faze ustanka i kraj Užičke republike. Nemačke trupe su početkom decembra zaposele četničko uporište na Ravnoj gori, partizanske snage su se povukle u pravcu Raške i Bosne, a Nemci su do kraja godine povratili punu kontrolu u Srbiji.
1942 г. | Smrt Svetolika Dragačevca
Svetolik Dragačevac je preminuo u nacističkom logoru Mauthauzen, u koji je odveden zbog otvorenog suprotstavljanja fašizmu i pisanja pisma Adolfu Hitleru.
1942 г. | Pogubljenje Stjepana Steve Filipovića
Istaknuti borac partizanskog odreda javno je pogubljen. Ostao je upamćen kao simbol otpora zbog slike sa vešala na kojoj uzdignutih ruku uzvikuje antifašističke parole.
1942 г. | Osuđivanje "Levih skretanja" u KPJ
U proleće 1942. godine, Komunistička partija Jugoslavije morala je da se ogradi od takozvanih "levih skretanja" – političkog terora i likvidacija koje su sprovodili nad ideološkim protivnicima u Crnoj Gori i Hercegovini.
1942 г. | Bitka na Kozari i stradanje civilnog stanovništva
Tokom velike ofanzive ustaških i nemačkih snaga na planinu Kozaru, partizanski pokret je pružio otpor, ali je stradalo više desetina hiljada srpskih civila koji su ubijeni na kućnom pragu ili odvedeni u ustaške logore.
ноември 1942 г. | Oslobođenje Bihaća i stvaranje Bihaćke republike
Partizanske snage su oslobodile Bihać i stvorile široku oslobođenu teritoriju koja je obuhvatala Bosansku Krajinu, Liku, Baniju, Kordun i Gorski Kotar, poznatu pod imenom Bihaćka republika.
23 декември 1942 г. | Zapis iz dnevnika sveštenika Grigorija Gliše Babovića
Šabački sveštenik zabeležio je teško stanje i svedočanstvo o razočaravajućoj ratnoj svakodnevici, ekstremnom siromaštvu i potpunoj nestašici hrane na pijacama okupirane Srbije.
октомври 1944 г. | Kraj kolaboracionističke vlade Milana Nedića
Završen je period postojanja i uprave takozvane Vlade narodnog spasa (formirane u avgustu 1941. godine), što obeležava i kraj organizovane domaće kolaboracionističke administracije u okupiranoj Srbiji.
Лекција говори о два покрета отпора која су 1941. године настала у окупираној Србији – четничком (Равногорском) и партизанском – о њиховим циљевима, разликама и сукобу који је прерастао у грађански рат. Обухвата и успехе устанка (ослобођење Лознице, Ужичка република), немачку казнену експедицију са злочинима у Мачви, Краљеву и Крагујевцу и пораз устанка крајем 1941. године.
Четнички покрет (ЈВУО)
- Настао у мају 1941., после Априлског рата, од војника и официра који су избегли заробљавање.
- Основан на Равној гори код Ваљева – зато Равногорски покрет; вођа пуковник Драгољуб Дража Михаиловић.
- Циљ: обнова предратне Југославије, уз избегавање директних сукоба да би се спречиле непотребне жртве.
- Подржавао монархију и краља Петра II Карађорђевића, повезан са избегличком владом у Лондону.
- Влада је Михаиловића поставила за команданта Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО) и унапредила у генерала – покрет је постао легални носилац отпора са међународним признањем.
- Поздрав: „За краља и отаџбину!“
Партизански покрет (НОБ)
- Основала га КПЈ у јуну 1941., после уласка СССР-а у рат.
- Командант Врховног штаба: Јосип Броз Тито, вођа партије.
- Циљ: ослобођење земље и стварање социјалистичке (комунистичке) републике по узору на СССР.
- Револуцију су повезали с борбом против фашизма; њихов рат назван је Народноослободилачка борба (НОБ).
- Симбол звезда петокрака, поздрав „Смрт фашизму, слобода народу!“
Зашто је дошло до грађанског рата
- У лето 1941. вође два покрета договориле су заједничку борбу; у октобру 1941. Тито и Михаиловић преговарали су у селу Брајићи.
- Четници су хтели да одложе веће сукобе (победа ће доћи на великим светским фронтовима), а партизани су тражили отворену борбу.
- Партизани су желели укидање монархије, што четници нису прихватали.
- Због тога је од јесени 1941. вођен грађански рат, све до 1945. године.
Успеси устанка 1941.
- Четнички одред ослободио је крајем августа Лозницу – први ослобођени град у окупираној Европи.
- Партизани су у западној Србији створили Ужичку републику са центром у Ужицу и ту успоставили нову власт.
Немачка одмазда
- Хитлер је у јесен 1941. наредио напад свим средствима – права казнена експедиција.
- Десетине хиљада људи стрељано је или одведено у концентрационе логоре; најтежи злочини у Мачви, Краљеву и Крагујевцу.
- 21. октобра 1941. у Крагујевцу је стрељано више од двеста ученика Крагујевачке гимназије (основане 1833) са професорима.
- Сећање: „Велики школски час“ у Шумарицама и песма „Крвава бајка“ Десанке Максимовић.
Крај устанка
- Партизани поражени у новембру на Кадињачи код Ужица; Врховни штаб прелази у источну Босну.
- У децембру Немци заузимају Равну гору; четничка команда се повлачи у Рашку област.
- Устанак у Србији крајем 1941. завршио се поразом.
