Истражи који је амерички председник, такође Афроамериканац, добитник Нобелове награде за мир.

То је Барак Обама, први афроамерички председник Сједињених Америчких Држава (председник од 2009. до 2017. године). Нобелову награду за мир добио је 2009. године, у првој години свог мандата, за залагање за јачање међународне дипломатије и сарадње међу народима.Његов избор за председника сматра се великим симболичним резултатом дугогодишње борбе за расну равноправност у САД, коју су водили Роза Паркс, Мартин Лутер Кинг (такође добитник Нобелове награде за мир 1964) и Покрет за грађанска права.

Друштвени покрети, научна и културна достигнућа у свету у време Хладног рата

Најважније из лекције

План-резиме

Права жена
- Рад у рату – еманципација; после рата право гласа.
- Феминизам (60-их и 70-их): образовање, једнаке плате, против насиља.
Расна једнакост у САД
- Роза Паркс – аутобус, 1955; Покрет за грађанска права.
- Мартин Лутер Кинг – ненасиље, Марш на Вашингтон 1963, „Имам један сан“, Нобелова награда 1964, убијен 1968.
- Закон о грађанским правима (1964), Закон о праву гласа (1965).
Апартхејд
- Раздвајање по раси у Јужној Африци; Нелсон Мандела и Афрички национални конгрес.
- Мандела ослобођен 1990., председник после избора 1994.
Протести 1968.
- Покрећу студенти; у Француској генерални штрајк; у Чехословачкој совјетска окупација.
- Последице: демократизација и реформе.
Освајање свемира
- Спутњик 1957.; Гагарин 1961. први у свемиру; Армстронг 1969. први на Месецу.
- Спејс-шатл 1981; станица „Мир“ (1986–2001).
Проналасци
- Микроталасна пећница (1946), рачунар (1951), калкулатор (1967), мобилни телефон (1984).
- Развој медицине, саобраћаја и индустрије.
Популарна култура
- Рокенрол – Елвис Присли, Битлси; хипи покрет – Вудсток 1969.
- Телевизија, филм, поп-арт – Енди Ворхол.

Лекција кроз датуме

1955 г. | Хапшење Розе Паркс и покретање борбе против расне сегрегације у САД

Афроамеричка активисткиња Роза Паркс одбила је да уступи место у аутобусу белом путнику, након чега је ухапшена. То је покренуло масовне протесте и интензивирало борбу афроамеричког покрета против расне сегрегације и дискриминације у САД.

1963 г. | Марш на Вашингтон и чувени говор Мартина Лутера Кинга „Имам сан”

Током великог мировног протеста „Марш на Вашингтон”, борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред око 200.000 људи на степеништу Линколновог меморијала говор „Имам сан”, позивајући на једнакост и крај расне дискриминације.

1968 г. | Студентски и друштвени протести 1968. године

Масовни протести избили су широм света у капиталистичким (САД, Француска, Западна Немачка, Италија) и социјалистичким земљама (Југославија, Чехословачка, Пољска). Демонстранти су се бунили против рата у Вијетнаму и тражили веће грађанске слободе и друштвене реформе.

1969 г. | Рок фестивал у Вудстоку

У Сједињеним Америчким Државама одржан је фестивал у Вудстоку, који је остао забележен као један од најпознатијих рок концерата и симбол омладинске културе тог доба.

1976 г. | Историјски резултат Нађе Команечи на Олимпијским играма

Румунска гимнастичарка Нађа Команечи остварила је историјски успех на Олимпијским играма, поставши прва гимнастичарка која је добила максималну могућу оцену - чисту десетку.

13 юли 1985 г. | Хуманитарни рок концерт „Лајв ејд” (Live Aid)

Концерт у организацији музичара Боба Гелдофа одржан је истовремено на више локација у свету ради прикупљања средстава за помоћ гладнима у Етиопији. Свој допринос манифестацији дала је и Југославија концертом у Београду.

1986 г. | Чернобиљска нуклеарна катастрофа

У нуклеарној електрани „Лењин” у Чернобиљу (тадашњи СССР, данашња Украјина) дошло је до експлозије једног од реактора, што се сматра највећом еколошком катастрофом у историји човечанства.

1989 г. | Демонстрације на тргу Тјенанмен у Пекингу

У пролеће 1989. године избиле су масовне студентске и грађанске демонстрације на тргу Тјенанмен у Кини са захтевима за демократизацију друштва и искорењивање корупције, које је кинеска војска угушила силом.

1992 г. | Златна медаља америчког „Дрим-тима” на Олимпијским играма у Барселони

Кошаркашка репрезентација Сједињених Америчких Држава, популарно названа „Дрим-тим” и састављена од врхунских НБА звезда, освојила је златну медаљу на Олимпијским играма у Барселони.

Лекција приказује друштво у доба Хладног рата: борбу за права жена, покрет за расну једнакост у САД (Роза Паркс, Мартин Лутер Кинг) и борбу против апартхејда у Јужној Африци (Нелсон Мандела), студентске протесте 1968., као и велика научна достигнућа – освајање свемира и нове проналаске – и успон популарне културе (рокенрол, хипи покрет, телевизија, филм, поп-арт).