Најважније из лекције
План-резиме
- Просвета после рата
- Проблеми: неписменост, културна заосталост.
- Агитпроп – надзор над просветом и културом у духу комунизма.
- Соцреализам
- Уметност по совјетском узору, велича социјализам; модерна уметност забрањена.
- Либерализација после 1948.
- Више слободе уметницима, мање државне контроле.
- Андрић – Нобелова награда 1961; Вукотић – Оскар за „Сурогат“ 1961; Петровић – Гран при у Кану за „Скупљачи перја“ 1967.
- Фестивали Битеф (1967) и Фест.
- Иво Андрић (1892–1975)
- Члан Младе Босне, дипломата, члан САНУ.
- „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“.
- Спорт
- 60-те и 70-те – златне године југословенског спорта.
- Међународни углед
- Врхунац 60-их и 70-их; Тито балансира између Истока и Запада.
- Криза 70-их
- Потрошња већа од производње, дугови, пад вредности новца; гастарбајтери.
- Национализми у Хрватској и на Косову.
- Устав из 1974. – велика самосталност република и покрајина, пут ка распаду.
Лекција кроз датуме
1942 г. | Оснивање Пионирске организације у Бихаћу
Током Другог светског рата у Бихаћу је основана Пионирска организација (Савез пионира Југославије), друштвена организација која је у социјалистичкој Југославији окупљала сву децу основношколског узраста.
25 май 1957 г. | Установљење Дана младости
Празник који је раније обележаван као рођендан председника Јосипа Броза Тита званично је установљен као Дан младости. Прослављао се сваког 25. маја масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду уз свечано уручење Штафете младости.
1958 г. | Почетак емитовања телевизијског програма Радио-телевизије Београд
Радио-телевизија Београд је започела са емитовањем редовног телевизијског програма, чиме је започела нова ера у развоју масовних медија и популарне културе у Србији.
1959 г. | Објављен роман „Орлови рано лете” Бранка Ћопића
Писац Бранко Ћопић објавио је свој чувени роман за децу „Орлови рано лете”, који је постао класично и антологијско дело југословенске и српске књижевности.
1967 г. | Оснивање Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ)
Основан је БИТЕФ, један од најзначајнијих позоришних фестивала на простору Југославије и Европе, који је значајно допринео интернационализацији домаће позоришне уметности.
1967 г. | Премијера филма „Скупљачи перја”
Приказан је филм Александра Петровића „Скупљачи перја”, једно од најуспешнијих и међународно најпризнатијих остварења југословенске кинематографије и филмског покрета „црни талас”.
1968 г. | Лансирана обућа „Боросана”
Фабрика „Борово” из Вуковара лансирала је „Боросану”, специјално дизајнирану радну обућу која је побољшавала удобност женама на послу и постала препознатљив симбол запослене жене.
1968 г. | Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду
Основан је Студентски културни центар као простор у којем су млади уметници могли слободно да изражавају своје идеје и ставове, одакле су потекле многе значајне личности културне сцене.
1970 г. | Покривање целе територије Србије ТВ сигналом
Територија целе Републике Србије потпуно је прекривена телевизијским сигналом, што је омогућило да телевизија постане доминантан медиј у свакодневном животу.
1971 г. | Оснивање Међународног филмског фестивала (ФЕСТ)
Четири године након БИТЕФ-а, у Београду је основан ФЕСТ, међународни филмски фестивал који је домаћој публици представио најзначајнија светска филмска остварења.
1972 г. | Премијера култног филма „Валтер брани Сарајево”
Приказан је изузетно успешан и популаран партизански филм „Валтер брани Сарајево” у режији Хајрудина Крвавца.
1972 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Позориште у кући”
Започело је емитовање хумористичке и породичне телевизијске серије „Позориште у кући” у режији Дејана Ћорковића, која је обрађивала свакодневицу просечне градске породице.
1973 г. | Премијера ратног филмског спектакла „Битка на Сутјесци”
Премијерно је приказан велики партизански филм „Битка на Сутјесци”, у коме је лик Јосипа Броза Тита глумио чувени холивудски глумац Ричард Бартон.
1977 г. | Концерт групе „Бијело дугме” код Хајдучке чесме
Рок састав „Бијело дугме” одржао је бесплатан концерт на београдском Кошутњаку пред десетинама хиљада људи, што је био преломан тренутак у историји југословенске рок музике.
1980 г. | Премијера филма „Ко то тамо пева”
Приказан је филм „Ко то тамо пева” у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једно од најпопуларнијих остварења југословенске кинематографије.
1984 г. | Одржавање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву
У Сарајеву су одржане XIV Зимске олимпијске игре, највећа и најзначајнија међународна спортска манифестација организована у СФР Југославији.
1984 г. | Завршетак емитовања серије „Позориште у кући”
Завршено је снимање и емитовање популарне телевизијске серије „Позориште у кући” након више од једне деценије приказивања.
1985 г. | Премијера филма „Отац на службеном путу”
Приказан је филм „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, који је освојио Златну палму у Кану и стекао изузетно светско признање.
1987 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Почело је емитовање изузетно популарне породичне телевизијске серије „Бољи живот”, по сценарију Синише Павића.
1988 г. | Последња прослава Дана младости
На стадиону ЈНА у Београду последњи пут је одржан свечани омладински слет поводом празника Дан младости.
1991 г. | ФК Црвена звезда освојила титулу клупског првака Европе
Фудбалски клуб Црвена звезда остварио је највећи успех југословенског клупског фудбала освајањем Купа европских шампиона у Барију.
1991 г. | Завршетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Емитовањем последње епизоде завршена је популарна телевизијска серија „Бољи живот”.
Лекција говори о томе како су се привреда, друштво и култура Југославије развијали после Другог светског рата. У почетку је све било под контролом Комунистичке партије (агитпроп, соцреализам), а после 1948. култура се ослобађа и доноси светска признања, док 70-их година земљу захвата економска криза и јачају национализми.
Просвета и агитпроп
- После рата велики проблеми: неписменост и културна заосталост; многи образовани људи страдали су или емигрирали.
- Агитпроп (апарат за агитацију и пропаганду) пази да просвета и култура буду у складу са комунистичком идеологијом.
- Агитација – подстицање, убеђивање.
Соцреализам
- Уметници и научници морају да величају социјализам и тековине рата и револуције.
- Соцреализам (социјалистички реализам) – уметнички правац по совјетском узору; модерна уметност је неприхватљива.
Либерализација културе
- После сукоба са Информбироом (1948) држава смањује контролу, уметници добијају више слободе стваралаштва.
- Светска признања 60-их:
- Иво Андрић – Нобелова награда за књижевност, 1961.
- Душан Вукотић – Оскар за цртани филм „Сурогат“, 1961.
- Александар Петровић – Гран при у Кану за „Скупљачи перја“, 1967.
- Међународни фестивали: Битеф (основан 1967, Мира Траиловић и Јован Ћирилов) и Фест.
Иво Андрић (1892–1975)
- Српски и југословенски књижевник и дипломата; члан Младе Босне и САНУ.
- Дела: „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“, „Госпођица“, „Јелена, жена које нема“; тема – Босна под османском влашћу.
- Нобелова беседа „О причи и причању“.
Спорт
- 60-те и 70-те – златне године југословенског спорта; медаље на европским и светским такмичењима.
Међународни углед
- Врхунац угледа 60-их и 70-их; Тито вешто балансира између Истока и Запада.
- Титови гости и пријатељи били су највећи светски политичари, звезде, научници и спортисти (нпр. Кенеди, Кастро).
Криза 70-их година
- Потрошња већа од производње, дугови, пад вредности новца, лошији услови живота.
- Одлазак на рад у иностранство – гастарбајтери.
- Јачају међунационални сукоби и национализми у Хрватској и на Косову.
- Устав из 1974. даје републикама и покрајинама огромну самосталност – расту тежње за осамостаљењем, што ће после Титове смрти довести до распада Југославије.
