Најважније из лекције
План-резиме
- 1942 – јачање партизана
- Прва пролетерска бригада (Рудо, 21. дец. 1941); војска НОВ и ПОЈ, 150.000 бораца.
- Игмански марш (јануар 1942); Бихаћка република.
- Козара – етничко чишћење, логори Јасеновац и Стара Градишка.
- АВНОЈ основан у Бихаћу (јесен 1942).
- 1943 – велике битке
- Неретва (операција „Вајс“) – битка за рањенике; пораз четника код Невесиња.
- Сутјеска (операција „Шварц“) – најкрвавија битка; рањен Тито, погинуо Сава Ковачевић.
- Британска мисија – савезничка помоћ партизанима.
- Друго заседање АВНОЈ-а (Јајце, 29–30. нов. 1943): НКОЈ, федерација, пет народа, Тито маршал.
- Светосавски конгрес (Ба, јан. 1944); Техеран – подршка партизанима.
- 1944 – преокрет
- Десант на Дрвар (мај) – неуспешан; Тито на Вису.
- Споразум Тито–Шубашић.
- Бомбардовање Београда (Ускрс); Халијард – спасено 500 пилота.
- 20. октобар 1944 – ослобођење Београда уз Црвену армију.
- 1945 – крај рата
- Сремски фронт – 15.000 погинулих младића.
- 15. мај 1945 – крај рата у Југославији.
- Око 1.050.000 жртава; трећа у свету по жртвама у односу на становништво.
- Обрачун комуниста са противницима; њихова власт до 1991.
Лекција кроз датуме
20 януари 1943 г. | Почетак Битке на Неретви
Почела је једна од највећих битака на југословенском ратишту. Партизанске јединице су са великим бројем рањеника биле опкољене у долини Неретве, али су успеле да пробију обруч Италијана и усташа, пређу преко срушеног моста и поразе четничке снаге. Битка је трајала до 1. априла 1943. године.
7 март 1943 г. | Смрт Долорес Божовић
Девојчица Долорес Божовић, ћерка докторке Саше Божовић, преминула је од последица смрзавања, исцрпљености и глади, поставши симбол страдања деце и мајки у рату, о чему сведочи познати мемоарски роман "Теби, моја Долорес".
15 май 1943 г. | Почетак Битке на Сутјесци
Почела је најтежа битка у 1943. години, у којој су партизанске јединице претрпеле огромне губитке. Највише су страдали рањеници који нису успели да се извуку из непријатељског обруча. Ова битка, заједно са Неретвом, била је прекретница јер је НОВЈ након ње стекла статус савезника. Битка је трајала до 15. јуна 1943. године.
юни 1943 г. | Пребацивање четничких снага у Србију
Након што су немачке трупе разоружале четничке јединице у Црној Гори и источној Херцеговини, а део припадника депортовале у логоре у Немачкој, Драгољуб Михаиловић је крајем јуна пребацио преостале снаге у Србију.
29 ноември 1943 г. | Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу
Одржано је историјско заседање на којем су донете најзначајније одлуке о будућем уређењу Југославије као демократске федеративне заједнице равноправних народа. АВНОЈ је конституисан као највиши законодавни орган, формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као влада са Јосипом Брозом Титом на челу, а краљу Петру II забрањен је повратак у земљу. Заседање је трајало до 30. новембра.
януари 1944 г. | Светосавски конгрес у селу Ба
Крајем јануара одржан је конгрес четничког покрета и српских грађанских политичара као одговор на одлуке АВНОЈ-а. Усвојен је програм који је захтевао обнављање Југославије као парламентарне монархије са династијом Карађорђевић, уз стварање посебних федералних јединица за Србе, Хрвате и Словенце.
25 май 1944 г. | Десант на Дрвар
Немачке специјалне јединице извршиле су ваздушни десант у намери да униште политичко руководство партизанског покрета. Иако су заузели део територије уз велике губитке, операција није успела јер су се Јосип Броз Тито и Врховни штаб успешно извукли из обруча.
16 юни 1944 г. | Споразум Тито–Шубашић на Вису
Потписан је споразум између председника НКОЈ-а Јосипа Броза Тита и председника избегличке владе Ивана Шубашића. Избегличка влада је признала НОВЈ, АВНОЈ и НКОЈ, Шубашић се обавезао на помоћ партизанима и осуду колаборатора, док је Тито прихватио да се питање државног уређења (монархија или република) реши након рата вољом народа.
1944 г. | Операција Ваздушни мост (Халијард)
Током 1944. године спроведена је велика савезничка операција спасавања. Са импровизованог четничког аеродрома у селу Прањани евакуисано је око 500 савезничких, углавном америчких пилота, које су немачке снаге обориле изнад Југославије.
септември 1944 г. | Избијање Црвене армије на границу Југославије
Почетком септембра, јединице совјетске Црвене армије избиле су на југословенско-румунску границу, што је означило почетак заједничких операција са НОВЈ у циљу коначног ослобођења земље, почевши од источне Србије.
12 септември 1944 г. | Позив краља Петра II Карађорђевића четницима
По налогу западних Савезника, краљ Петар II упутио је проглас којим је одбацио Драгољуба Михаиловића као команданта Југословенске војске у отаџбини и позвао све четничке јединице да се ставе под команду јединица НОВЈ-а на челу са Титом.
20 октомври 1944 г. | Ослобођење Београда
Након жестоких вишедневних уличних борби, заједничким акцијама совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, ослобођен је главни град Београд.
1 март 1945 г. | Преименовање НОВЈ у Југословенску армију
Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично мења назив у Југословенска армија (ЈА), представљајући званичне оружане снаге нове државе под командом Јосипа Броза Тита.
12 април 1945 г. | Пробој Сремског фронта
Јединице Југословенске армије пробиле су снажно утврђен Сремски фронт, на којем су се немачке снаге и трупе НДХ месецима грчевито браниле. Овим пробојем отворен је пут за коначно ослобођење Хрватске и Словеније.
9 май 1945 г. | Капитулација Немачке
Нацистичка Немачка је потписала безусловну капитулацију. Иако је ово означило крај рата у већем делу Европе, борбе против немачких и квислиншких формација на тлу Југославије су настављене.
15 май 1945 г. | Завршетак ратних операција на простору Југославије
Уништен је и последњи отпор немачких и квислиншких формација на тлу Југославије у Другом светском рату. Овим догађајем су формално окончана борбена дејства на југословенском ратишту.
15 май 1945 г. | Крај историјског периода: Други светски рат у Југославији
Овај датум означава званичан крај историјског периода Другог светског рата на територији Југославије. Завршен је период фашистичке окупације, антифашистичке борбе и грађанског рата, чиме су створени услови за успостављање нове социјалистичке државе и поретка.
Лекција прати рат у Југославији од 1942. до 1945. године, годину по годину: јачање партизанског покрета (НОВ и ПОЈ), велике немачке офанзиве и битке (Игмански марш, Козара, Неретва, Сутјеска, десант на Дрвар), стварање нове власти (АВНОЈ), савезничку подршку партизанима, ослобођење Београда 1944. и крај рата 15. маја 1945., уз огромне жртве.
1942. година
- 21. децембар 1941, Рудо – основана Прва пролетерска бригада; симбол црвена застава са српом и чекићем.
- Крајем 1942. војска се зове НОВ и ПОЈ, око 150.000 бораца.
- Јануар 1942 – Игмански марш преко залеђене планине Игман, са много рањеника.
- Пролеће 1942: пад Фоче, повлачење ка Црној Гори, Зеленгори и западној Босни – Бихаћка република.
- Битка на Козари (Немци и усташе): од 80.000 српских цивила у збеговима спасло се око 20.000; многи одведени у Јасеновац и Стару Градишку – пример етничког чишћења.
- Јесен 1942, Бихаћ – основан АВНОЈ; осуда владе у Лондону и четника, најава федерације од шест јединица.
- Стјепан Филиповић – херој обешен у Ваљеву 1942, симбол отпора фашизму.
1943. година
- Операција „Вајс“ (јан.–апр.) – Битка на Неретви, битка за рањенике; победе код Прозора и Коњица.
- Код Невесиња четници потучени – одлучујућа битка грађанског рата, почетак опадања четника.
- Операција „Шварц“ (мај–јун) – Битка на Сутјесци, најкрвавија у Југославији; око 2000 рањеника стрељано на Тјентишту; рањен Тито, погинуо Сава Ковачевић.
- Прва британска војна мисија – почиње савезничка помоћ партизанима.
- Бошко Буха – пионир-бомбаш, погинуо 1943.
- Друго заседање АВНОЈ-а, Јајце, 29–30. новембар 1943.: АВНОЈ врховно законодавно тело; НКОЈ са Титом; забрана повратка краљу; федерација; пет народа у шест јединица; Тито маршал.
- Одговор: Светосавски конгрес у селу Ба (јануар 1944) – за уставну монархију Карађорђевића.
- Техеранска конференција – Рузвелт, Стаљин и Черчил одлучују да подрже партизане.
1944. година
- Мај 1944 – десант на Дрвар – неуспешан покушај да се ликвидира Тито; Тито прелази на Вис.
- Споразум Тито–Шубашић на Вису – влада у Лондону признаје партизане; краљ позива равногорце под Титову команду.
- Савезничко бомбардовање Београда 16–17. априла (Ускрс) и других градова, велике цивилне жртве.
- Операција Халијард – ЈВУО спасава више од 500 савезничких пилота (Прањани).
- Излазак Бугарске из рата (август); четници се повлаче у Босну; Михаиловић осуђен на смрт 1946.
- 20. октобар 1944 – ослобођење Београда уз Црвену армију (Београдска операција).
1945. година
- Сремски фронт – завршне борбе, око 15.000 погинулих младића.
- Југословенска армија (око 800.000) ослобађа Загреб, Љубљану, Истру и Трст.
- 15. мај 1945 – званични крај рата у Југославији.
- Губици: око 1.050.000 жртава, 170.000 заробљених, 400.000 рањених цивила, 800.000 расељених; Југославија трећа у свету по жртвама у односу на број становника.
- Обрачун комуниста са противницима десетковао је српско грађанство; комунистичка превласт до 1991.
