Најважније из лекције
План-резиме
- Савремено доба
- Од почетка Првог светског рата (1914) до данас.
- Најкраће раздобље; свеопшти напредак, али и велике трагедије.
- Напредак
- Успон и пад фашизма и комунизма; ширење демократије.
- Деколонизација, борба за равноправност, међународне организације.
- Наука и технологија: авион браће Рајт, Восток 1 (1961), Месец (1969).
- Животни век 1918–2018: са 46 на 72 године.
- Страдања
- Други светски рат, Корејски и Вијетнамски рат, рат у Авганистану.
- Геноцид и терор диктатора: Хитлер, Стаљин, Мао Цедунг.
- Нуклеарно, биолошко и хемијско оружје; миграције; еколошке промене.
- Српски народ
- Југословенска краљевина – краљ Александар I Карађорђевић (1921–1934).
- Социјалистичка Југославија – Јосип Броз Тито (1945–1980).
- После ратова 90-их највећи део Срба живи у Републици Србији.
- Историјски извори
- Материјални: споменици, грађевине, предмети у музејима; сликовни (плакати, фотографије, мапе) су део материјалних.
- Писани (најзначајнији): Версајски уговор (1919), Атлантска повеља (1941), Јалта (1945), Повеља УН (1945), Мастрихт (1992).
- За Србију: Видовдански устав (1921), Цветковић–Мачек (1939), АВНОЈ (1943), Резолуција ИБ (1948), Дејтон (1995), Кумановски споразум и Резолуција 1244 (1999), Устав Србије (2006).
- Аудио-визуелни: звучни и видео-записи (Хирошима 1945, Берлински зид 1989, напад у САД 2001).
- Појмови
- диктатор, геноцид, нуклеарно оружје, повеља, резолуција.
Лекција кроз датуме
19 век | Појава фотографије (средином XIX века)
Средином XIX века долази до појаве фотографије, која од тада постаје један од најзначајнијих сликовних историјских извора.
20 век | Двадесети век
Век који су обележили до тада највећи светски ратови, пропаст старих царстава, настанак социјализма, али и снажан развој науке, медицине, популарне културе (музика и филм), Дигитална револуција, еманципација и глобализација.
1914 г. | Крај новог века
Крај претходног историјског периода (новог века). Овај преломни тренутак обележила је пропаст четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и промена политичке карте Европе настанком националних држава.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и савременог доба
Избијање Првог светског рата означава почетак савременог доба, историјске епохе која траје до данас. Ово је био један од највећих војних сукоба које свет до тада није видео.
1917 г. | Револуције у Русији
Почетак револуција у Русији које су довеле до стварања прве социјалистичке државе – Совјетског Савеза, који ће имати пресудан утицај на друштвене и политичке односе у XX веку.
1918 г. | Завршетак Првог светског рата
Окончање Првог светског рата, сукоба који је за собом оставио огромне људске губитке и велика материјална разарања.
1919 г. | Версајски мир
Потписивање мировног споразума којим је званично уређен свет после Првог светског рата и успостављен нови међународни поредак.
1929 г. | Почетак Велике економске кризе
Почетак тешке глобалне економске кризе која је оставила снажне последице на привреду и друштво широм света.
1939 г. | Почетак Другог светског рата
Почетак најразорнијег војног сукоба у историји човечанства, који је обележен масовним страдањима становништва.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Крај Другог светског рата. Након овог сукоба следи период наглог технолошког развоја, глобализације, али и политичке поделе света.
1946 г. | Почетак Хладног рата
Почетак периода политичког ривалства и надметања између две најмоћније светске силе, САД и СССР-а, које је диктирало међународне односе у другој половини XX века.
1961 г. | Први човек у свемиру
У оквиру свемирске трке, Совјетски Савез је успешно лансирао првог човека у свемир, што представља једно од највећих достигнућа савремене науке.
1969 г. | Слетање на Месец
САД су успешно извеле мисију слетања човека на Месец, чиме су отишле корак даље у надметању у истраживању свемира.
1972 г. | Фотографија Земље „Плави кликер”
Настанак чувене фотографије планете Земље познате као „Плави кликер” (Blue Marble), која представља значајан визуелни историјски извор из ере истраживања свемира.
1989 г. | Пад Берлинског зида и крај Хладног рата
Пад Берлинског зида, догађај који симболично и фактички означава крај Хладног рата и поделе Европе на два супротстављена блока.
1991 г. | Распад СССР-а
Званични распад Совјетског Савеза, чиме нестаје прва социјалистичка држава и једна од две највеће глобалне силе.
21 век | Двадесет први век
Савремени свет суочава се са новим глобалним проблемима: тероризмом, економским кризама, масовним миграцијама, пандемијама и загађивањем животне средине, што истиче потребу за одрживим развојем.
2001 г. | Терористички напад у САД
Велики терористички напад који представља један од кључних догађаја XXI века; видео-записи овог догађаја служе као значајни аудио-визуелни историјски извори савременог доба.
Ова лекција уводи у савремено доба – раздобље од почетка Првог светског рата 1914. године до данас. Објашњава које су његове најважније одлике, позитивне и негативне, како је у том периоду живео српски народ и на основу којих историјских извора проучавамо ово доба.
Шта је савремено доба
- Савремено доба је најкраће историјско раздобље, а у њему су се догодиле велике промене у свим областима људског живота.
- Обележили су га свеопшти напредак и велики успеси, али и велике трагедије.
- Претходи му Први светски рат (1914–1918): Церска и Колубарска битка (1914), Албанска голгота (1915), Кајмакчалан (1916), Топлички устанак (1917) и проглашење Краљевине СХС (1918).
Напредак
- У Европи су настали, а затим и срушени фашизам и комунизам.
- Демократија се проширила на Источну и Југоисточну Европу, Латинску Америку, Јужну Африку и делове Азије.
- Народи су се ослободили колонијалне власти (деколонизација) и створили своје државе.
- Борба за расну, националну, верску и пуну равноправност; основане су међународне организације за мир и људска права.
- Највећи научни, економски и технолошки напредак, развој медија и комуникација, истраживање свемира: први лет човека у свемир – Восток 1 (1961), долазак на Месец.
- Просечан животни век порастао је од 1918. до 2018. са 46 на 72 године; напредак у борби против неписмености и сиромаштва.
Страдања
- Милиони жртава у Другом светском рату и каснијим ратовима (Корејски, Вијетнамски, рат у Авганистану).
- Геноцид и терор диктатора: Адолф Хитлер, Јосиф Висарионович Стаљин, Мао Цедунг.
- Нуклеарно, биолошко и хемијско оружје; велике миграције из Африке и Азије ка Европи и Северној Америци.
- Еколошке промене: глобално загревање, загађење, нестанак биљних и животињских врста. Почетком 21. века више од милијарду људи нема пијаћу воду, а око две милијарде нема струју.
Српски народ у савременом добу
- Од 1918. до краја Другог светског рата – југословенска краљевина, владавина краља Александра I Карађорђевића (1921–1934).
- После рата – социјалистичка Југославија под Јосипом Брозом Титом (1945–1980).
- После распада Југославије и грађанског рата 90-их, део Срба живи у Хрватској, БиХ и Црној Гори, а највећи део у Републици Србији.
- Политичка нестабилност и ратови успорили су привредни развој; највећи успеси – у образовању, науци и култури. Велика страдања донели су Други светски рат и ратови 90-их.
Историјски извори
- Материјални извори: грађевине, споменици (Споменик убијеним Јеврејима Европе у Берлину), уметничка дела, оружје, предмети свакодневног живота, технички производи (капсула Востока 1). Чувају се у музејима – у свету и у Београду (Народни музеј, Историјски музеј Србије, Војни музеј, Музеј Николе Тесле и др.).
- Сликовни извори: илустрације, плакати, фотографије, карикатуре, мапе – и они су материјални извори.
- Писани извори су најзначајнији: устави, декларације, закони, мировни споразуми, повеље. Најважнији светски: Версајски уговор (1919), Атлантска повеља (1941), Споразум на Јалти (1945), Повеља УН (1945), Уговор из Мастрихта (1992). Најважнији за српску историју: Прокламација о стварању Краљевине СХС (1918), Видовдански устав (1921), Прокламација краља Александра (1929), Споразум Цветковић–Мачек (1939), одлуке Другог заседања АВНОЈ-а (1943), споразуми Тито–Шубашић (1944), Устав ФНРЈ (1946), Резолуција ИБ (1948), Устав из 1974, Дејтонски споразум (1995), Кумановски споразум (1999), Резолуција 1244 (1999), Устав Републике Србије (2006). Ту су и мемоари, писма, путописи, новине и часописи.
- Аудио-визуелни извори: звучни и видео-записи – убиство краља Александра (1934), Хирошима и Нагасаки (1945), лет на Месец (1969), пад Берлинског зида (1989), напад у САД (2001).
- Конгресна библиотека у Вашингтону (основана 1800) – једна од највећих на свету.
Кључни појмови
- диктатор – појединац са неограниченом влашћу у некој земљи;
- геноцид – намерно и систематско уништавање неке расне, верске или етничке групе;
- нуклеарно оружје – оружје за масовно уништење које изазива страшна разарања и смртоносно радиоактивно зрачење;
- повеља – документ којим се проглашавају нека правила или начела;
- резолуција – писмено решење или одлука на крају важног заседања.
