Најважније из лекције
План-резиме
- Ратне тактике и технологија
- Нема рововског рата; Немци уводе блицкриг – муњевити рат уз усклађено дејство тенкова, пешадије и авијације.
- Кључна је превласт у ваздуху; први пут атомска бомба.
- Новине: носачи авиона (Пацифик), падобранске јединице, масовна употреба тенкова.
- Производња оружја расте у САД; совјетске фабрике у Сибиру.
- Окупаторски режими
- Неутралне: Шпанија, Португалија, Швајцарска, Шведска, Турска.
- Окупациона власт – блажа на западу, најсуровија у СССР-у, Пољској и Југославији.
- Квислинзи – сарадници окупатора (по Видкуну Квислингу).
- Терор, логори, принудни рад (око 5 милиона људи одведено у Немачку).
- Покрети отпора
- Диверзије, спасавање пилота, обавештајни рад.
- Герилски (партизански) одреди; ослобођене територије у Југославији, Грчкој, Француској, Италији.
- Савезничке конференције
- Атлантска повеља (1941) – Черчил и Рузвелт; самоопредељење народа.
- Техеран (1943) – „велика тројица“: Черчил, Рузвелт, Стаљин; нови фронт на западу.
- Кримска конференција (Јалта, 1945) – четири окупационе зоне у Немачкој, ратни злочинци, ОУН.
- Постдам (1945) – послератни поредак.
- Рат и култура
- Медији као средство пропаганде.
- Пикасо, Шостакович, Ајзенштајн, Андрић; Дневник Ане Франк.
- Пацифизам – покрет против рата.
Лекција кроз датуме
1903 г. | Прво објављивање „Протокола Сионских мудраца”
Овај антисемитски памфлет и познати историјски фалсификат, који описује наводну јеврејску заверу за владавину светом, први пут је објављен у Русији, након чега се проширио Европом и снажно утицао на стварање антисемитских ставова.
1919 г. | Оснивање Нацистичке партије
Адолф Хитлер оснива Нацистичку партију чија је политичка идеологија од самог почетка била заснована на отвореном антисемитизму и мржњи према Јеврејима.
1920 г. | Прво издање „Протокола Сионских мудраца” на немачком језику
Штампано је прво немачко издање овог антисемитског списа који су нацисти касније обилато користили у својој пропаганди.
1933 г. | Долазак нациста на власт у Немачкој
Доласком Адолфа Хитлера и нациста на власт створени су услови за систематско спровођење политике прогона Јевреја, неаријевских народа и политичких неистомишљеника.
септември 1935 г. | Доношење Нирнбершких расних закона
Постављен је законски оквир за прогон Јевреја, Рома и других „неаријеваца”. Јевреји су лишени грађанских права и забрањено им је ступање у бракове са припадницима немачке расе.
9 ноември 1938 г. | Кристална ноћ (Kristallnacht)
У ноћи између 9. и 10. новембра започео је отворени погром Јевреја широм Немачке. Уништено је 267 синагога, демолирано 7.500 јеврејских радњи и убијено више десетина Јевреја.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Овај догађај означио је почетак рата током којег ће бити спроведен Холокауст, који ће резултирати убиством око 6 милиона припадника јеврејског народа.
15 ноември 1940 г. | Оснивање Варшавског гета
На простору окупиране Пољске нацисти оснивају највећи гето у ком је било смештено око 400.000 Јевреја у изузетно тешким условима живота.
1941 г. | Почетак Другог светског рата у Југославији
Почетак рата на простору Краљевине Југославије означио је крај периода (од 1933. године) током којег је преко ове територије прошло око 55.000 јеврејских избеглица.
22 юни 1941 г. | Операција Барбароса
Нападом Немачке на СССР долази до интензивирања Холокауста и почетка фазе познате као „Холокауст мецима”, коју су обележила масовна стрељања Јевреја на истоку Европе.
септември 1941 г. | Наредба о ношењу „жуте Давидове звезде”
Рајнхард Хајдрих издаје наредбу по којој су сви Јевреји старији од 6 година на простору Немачке и окупираних територија у обавези да на видљивом делу одеће носе овај симбол ради обележавања.
септември 1941 г. | Злочин у Баби Јару
Крајем септембра, у месту Баби Јар код Кијева, нацисти и њихови помагачи извршили су масовну егзекуцију убивши више од 30.000 Јевреја.
20 януари 1942 г. | Ванзејска конференција
На језеру Ванзе поред Берлина одржан је састанак највиших званичника Трећег рајха на коме је развијен план за „коначно решење” јеврејског питања, односно депортацију и масовно истребљење у логорима смрти.
1943 г. | Пораз Немачке код Стаљинграда
Једна од најважнијих битака која је означила прекретницу у Другом светском рату.
април 1943 г. | Устанак у Варшавском гету
Током априла и маја избија оружани устанак Јевреја у Варшавском гету против нацистичких окупатора.
6 юни 1944 г. | Дан Д
Искрцавање савезничких снага у Нормандији, што је убрзало слом нацистичке Немачке.
1944 г. | Крај фазе масовних убистава на простору СССР-а
Окончан је период (од 1941. године) током ког су нацисти и њихови помагачи на простору окупираног Совјетског Савеза убили између 1 и 1,5 милиона Јевреја.
27 януари 1945 г. | Ослобођење логора смрти Аушвиц-Биркенау
Јединице Црвене армије ослободиле су највећи нацистички логор смрти. Овај датум се обележава као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
1945 г. | Крај Другог светског рата
Завршетак рата дочекало је око 4 милиона преживелих европских Јевреја. Исте године започео је и Нирнбершки процес против нацистичких злочинаца.
1946 г. | Завршетак Нирнбершког процеса
Окончан је највећи међународни судски процес у ком су 24 највиша руководиоца Трећег рајха суђена за најтеже ратне злочине.
1948 г. | Оснивање државе Израел
Основана је јеврејска држава у коју се након Другог светског рата иселио велики број преживелих из Холокауста. Држава Израел је установила признање „Праведник међу народима”.
1960 г. | Хапшење Адолфа Ајхмана
Адолф Ајхман, високи официр СС-а који је учествовао у убијању Јевреја и успео да избегне суђење у Нирнбергу, ухапшен је у Аргентини и спроведен у Израел.
1961 г. | Суђење Адолфу Ајхману
Одржано је суђење у Јерусалиму на ком је Ајхман осуђен на смрт. Процес је пратила филозофкиња Хана Арент која је тада формулисала своју чувену тезу о „баналности зла”.
Лекција објашњава по чему се Други светски рат разликовао од ранијих ратова: нове тактике као што је блицкриг, превласт авијације и нова ратна техника, тешки окупаторски режими и покрети отпора, савезничке конференције на којима се одлучивало о послератном свету, као и улога медија, пропаганде и културе у рату.
Ратне тактике и технологија
- Није било дуготрајних рововских борби као у Првом светском рату.
- Блицкриг („муњевити рат“) – брз, изненадан напад уз усклађену употребу више родова војске (оклопне јединице, пешадија, авијација); Немци су га применили против Пољске, Француске и у операцији „Барбароса“ против СССР-а.
- Превласт у ваздуху – кључ успеха на мору и копну; бомбардовани су и индустријски објекти и градови.
- Америчка авијација први пут је употребила атомску бомбу.
- Носачи авиона – најважнији ратни бродови на Пацифику.
- Први пут су употребљене падобранске јединице; тенкови су највише коришћени на равницама СССР-а и северне Африке.
- Производња оружја највише је расла у САД (територија није била захваћена ратом); совјетске фабрике премештене су у Сибир.
Окупаторски режими
- Неутралне државе у Европи: Шпанија, Португалија, Швајцарска, Шведска, Турска.
- Освојене земље делом су припојене, а делом је успостављена окупациона власт.
- Окупација је била блажа на западу (Француска, Белгија, Холандија, Норвешка), а најтежа у СССР-у, Пољској и Југославији.
- Квислинзи – сарадници окупатора, по норвешком политичару Видкуну Квислингу.
- Терор окупатора: хапшења, стрељања, принудни рад, логори; привредно искоришћавање; око 5 милиона људи одведено је на принудни рад у Немачку.
- Демографске промене – због милиона страдалих и протеривања народа после рата (највише Немаца).
- Хелмут фон Молтке, немачки официр противник Хитлера, у писму је сведочио о масовним стрељањима цивила у Србији, Грчкој и Француској.
Покрети отпора
- Настали међу грађанима који се нису мирили са окупацијом.
- Изводили су диверзије, спасавали пилоте, обављали обавештајне задатке.
- Герилски (партизански) одреди – мање покретне јединице за заседе, препаде и саботаже.
- Веће оружане јединице ослобађале су територије у Југославији, Грчкој, Француској и Италији.
Савезничке конференције
- Савезници су били идеолошки противници (Велика Британија и САД наспрам СССР-а), а повезивао их је циљ – победа над силама Осовине.
- Атлантска повеља (1941) – Черчил и Рузвелт: без територијалног ширења, разоружање, право народа на самоопредељење.
- Техеран (1943) – прва конференција „велике тројице“ (Черчил, Рузвелт, Стаљин); одлука о новом фронту у западној Европи.
- Кримска конференција (Јалта, фебруар 1945) – подела Немачке на четири окупационе зоне, хапшење ратних злочинаца, заједничко деловање у ослобођеним државама, оснивање Организације уједињених нација.
- Постдам (лето 1945) – територијалне промене и послератни поредак; потврђене раније одлуке.
Рат и култура
- Медији, радио и филм – информисање, али и пропаганда: подизање морала и позив на јединство.
- Ствараоци у рату: Пикасо, Шостакович, Ајзенштајн, Андрић.
- Дневник Ане Франк – јеврејска девојчица која се у Амстердаму скривала од нациста.
- Пацифизам – покрет за мир међу народима и против рата као начина решавања сукоба.
