Најважније из лекције
План-резиме
- Савремено доба
- Од Првог светског рата (1914) до наших дана.
- Напредак
- Пад фашизма и комунизма, ширење демократије.
- Деколонизација, борба за људска и грађанска права.
- Међународне организације, пре свега УН.
- Напредак здравства, образовања, науке и културе.
- Страдања
- Други светски рат; Корејски и Вијетнамски рат, рат у Авганистану.
- Терор и геноцид диктатора: Хитлер, Стаљин, Цедунг.
- Нуклеарно оружје, мигрантске кризе, еколошке катастрофе.
- Српски народ
- Југословенска краљевина → социјалистичка Југославија → Република Србија.
- Александар I Карађорђевић (1921–1934), Јосип Броз Тито (1945–1980).
- Страдања у Другом светском рату и ратовима 90-их.
- Историјски извори
- Материјални, писани и аудио-визуелни.
- Омогућавају објективно сагледавање епохе.
Лекција кроз датуме
19 век | Појава фотографије (средином XIX века)
Средином XIX века долази до појаве фотографије, која од тада постаје један од најзначајнијих сликовних историјских извора.
19 век | Откриће фотографије
Током 19. века откривена је фотографија, која је убрзо постала изузетно значајан визуелни историјски извор за историографију, овековечивши бројне историјске личности и догађаје.
20 век | Двадесети век
Век који су обележили до тада највећи светски ратови, пропаст старих царстава, настанак социјализма, али и снажан развој науке, медицине, популарне културе (музика и филм), Дигитална револуција, еманципација и глобализација.
1914 г. | Крај новог века
Крај претходног историјског периода (новог века). Овај преломни тренутак обележила је пропаст четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и промена политичке карте Европе настанком националних држава.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и савременог доба
Избијање Првог светског рата означава почетак савременог доба, историјске епохе која траје до данас. Ово је био један од највећих војних сукоба које свет до тада није видео.
1917 г. | Револуције у Русији
Почетак револуција у Русији које су довеле до стварања прве социјалистичке државе – Совјетског Савеза, који ће имати пресудан утицај на друштвене и политичке односе у XX веку.
1918 г. | Завршетак Првог светског рата
Окончање Првог светског рата, сукоба који је за собом оставио огромне људске губитке и велика материјална разарања.
1919 г. | Версајски мир
Потписивање мировног споразума којим је званично уређен свет после Првог светског рата и успостављен нови међународни поредак.
1926 г. | Снимање првог документарног филма
Амерички режисер Роберт Флаерти снимио је филм "Моана" на острву Самои, који се сматра првим документарним филмом. Филмска екипа је боравила на острву дуже од годину дана како би истражила и забележила традиционални живот Полинежана.
1927 г. | Приказивање првог звучног филма
Снимљен је и приказан филм "Џез певач", који је ушао у историју као први звучни филм, чиме је направљен велики технолошки напредак у кинематографији.
1929 г. | Почетак Велике економске кризе
Почетак тешке глобалне економске кризе која је оставила снажне последице на привреду и друштво широм света.
1935 г. | Издавање дневних новина "Политика"
Штампање дневних новина "Политика" представља карактеристичан пример коришћења штампе као писаног историјског извора другог реда у савременом добу.
1937 г. | Снимање првог дугометражног анимираног филма
Волт Дизни је снимио филм "Снежана и седам патуљака", који представља први дугометражни анимирани филм у историји.
1938 г. | Снимање филма "Авантуре Робина Худа"
Ово остварење је један од првих усавршених филмова у колору, који сведочи о брзом развоју филмске индустрије током тридесетих година 20. века.
1939 г. | Почетак Другог светског рата
Почетак најразорнијег војног сукоба у историји човечанства, који је обележен масовним страдањима становништва.
1939 г. | Снимање филмова "Чаробњак из Оза" и "Прохујало са вихором"
Ова два чувена кинематографска остварења спадају у прве усавршене дугометражне филмове у боји, који данас историчарима служе и као слика одређене епохе.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Крај Другог светског рата. Након овог сукоба следи период наглог технолошког развоја, глобализације, али и политичке поделе света.
1946 г. | Почетак Хладног рата
Почетак периода политичког ривалства и надметања између две најмоћније светске силе, САД и СССР-а, које је диктирало међународне односе у другој половини XX века.
1961 г. | Први човек у свемиру
У оквиру свемирске трке, Совјетски Савез је успешно лансирао првог човека у свемир, што представља једно од највећих достигнућа савремене науке.
1969 г. | Слетање на Месец
САД су успешно извеле мисију слетања човека на Месец, чиме су отишле корак даље у надметању у истраживању свемира.
1969 г. | Настанак интернета
Почеци развоја интернета као светског система умрежених рачунарских мрежа. У наредним деценијама интернет ће постати глобална мрежа информација и у потпуности трансформисати све сегменте људског друштва.
1972 г. | Фотографија Земље „Плави кликер”
Настанак чувене фотографије планете Земље познате као „Плави кликер” (Blue Marble), која представља значајан визуелни историјски извор из ере истраживања свемира.
1989 г. | Пад Берлинског зида и крај Хладног рата
Пад Берлинског зида, догађај који симболично и фактички означава крај Хладног рата и поделе Европе на два супротстављена блока.
1990 г. | Стварање World Wide Web-а (WWW)
Енглез Тим Бернерс Ли и Белгијанац Роберт Кајо створили су World Wide Web. Овај сервис је имао средишњу улогу у развоју информатичког доба и омогућио је визуелни приказ веб-страница које данас представљају важне историјске изворе.
1991 г. | Распад СССР-а
Званични распад Совјетског Савеза, чиме нестаје прва социјалистичка држава и једна од две највеће глобалне силе.
21 век | Двадесет први век
Савремени свет суочава се са новим глобалним проблемима: тероризмом, економским кризама, масовним миграцијама, пандемијама и загађивањем животне средине, што истиче потребу за одрживим развојем.
2001 г. | Терористички напад у САД
Велики терористички напад који представља један од кључних догађаја XXI века; видео-записи овог догађаја служе као значајни аудио-визуелни историјски извори савременог доба.
2006 г. | Доношење Устава Републике Србије
Усвојен је нови Устав Републике Србије, који као званични запис државне институције представља један од најважнијих савремених писаних историјских извора првог реда.
2019 г. | Увођење дигиталног електронског дневника у Србији
Електронски дневник је у образовном систему Србије званично постао дигитални документ и централна база података која повезује све наставнике, ученике и родитеље.
Први део уџбеника уводи у савремено доба – раздобље од почетка Првог светског рата 1914. године до данас. Ово доба донело је велики напредак, али и велика страдања, а за његово проучавање постоји мноштво материјалних, писаних и аудио-визуелних извора.
Временски оквир
- Савремено доба почиње 1914. године, Првим светским ратом, и траје до наших дана.
Позитивне одлике – свеопшти напредак
- Рушење фашизма и комунизма у Европи и успостављање демократије у већем делу света.
- Деколонизација – народи се ослобађају власти колонијалних сила.
- Борба за људска и грађанска права.
- Стварање међународних организација, пре свега УН.
- Бољи услови живота; напредак здравства, образовања, науке и културе.
Негативне одлике – велика страдања
- Милиони жртава у Другом светском рату и каснијим сукобима: Корејски рат, Вијетнамски рат, рат у Авганистану.
- Терор и геноцид диктатора: Хитлер, Стаљин, Цедунг.
- Употреба нуклеарног оружја.
- Мигрантске кризе и еколошке катастрофе.
Српски народ
- Државе у којима је живео: југословенска краљевина → социјалистичка Југославија → данас највећим делом Република Србија.
- Кључне владавине: краљ Александар I Карађорђевић (1921–1934) и Јосип Броз Тито (1945–1980).
- Одлике периода: политичка нестабилност и међунационални сукоби, али и напредак образовања, науке и културе.
- Највећа страдања: Други светски рат и ратови 90-их година 20. века.
Историјски извори
- Материјални – грађевине, споменици, предмети, а у њих спадају и сликовни извори.
- Писани – документа, устави, споразуми, повеље, мемоари, штампа.
- Аудио-визуелни – звучни и видео-записи.
- Извори сведоче о свим областима живота и омогућавају објективно сагледавање епохе.
