Најважније из лекције
План-резиме
- Криза и распад СФРЈ
-
- мај 1980 – смрт Јосипа Броза Тита
- Осамдесете – економска криза, дугови, инфлација, национализми
- Јун 1991 – независност Словеније и Хрватске, почетак грађанског рата (до 1995)
- Пет нових држава: Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија, СРЈ
-
- Рат у Хрватској и БиХ
- Сукоб Срба, Хрвата и Муслимана; огромне жртве и избеглице
- Сребреница: страдање око 3500 Срба (1992–1995), ратни злочин ВРС над Бошњацима у јулу 1995 – Хаг га назива геноцидом; Србија није саучесник; декларација Владе Србије 2010
- Република Српска Крајина (1991); „Бљесак“ и „Олуја“ 1995 – највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата
- Дејтонски споразум 1995 – Република Српска и Федерација БиХ
- Хашки трибунал (1993–2017)
- Косово и Метохија
- Албанци траже отцепљење; међународна заједница их подржава
- НАТО бомбардовање СРЈ, март–јун 1999
- Кумановски споразум, КФОР; Резолуција 1244 – целовитост СРЈ
- Србија после 2000
-
- октобар 2000 – пад Милошевића; Коштуница председник СРЈ
- Зоран Ђинђић премијер 2001, убијен марта 2003
- СРЈ – Србија и Црна Гора (2003) – Република Србија (2006, после референдума)
- Фебруар 2008 – једнострано проглашење независности Косова, Србија не признаје
- Преговори са ЕУ од јануара 2014
-
- Спорт и култура
- Санкције 1992–1995; злато кошаркаша 1995; Рио 2016 – осам медаља
- Дивац, Шекарић, Мандић, Ђоковић, Чавић
- Од 2000 културно повезивање са Европом
Лекција кроз датуме
1974 г. | Доношење Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ који је појединим републичким руководствима омогућио различито тумачење надлежности, што је подстакло тежње за већом самосталношћу република и касније продубило политичку кризу у земљи.
1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
Смрћу доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита започела је дубока криза југословенске државе и друштва, а руководство Савеза комуниста Југославије није успело да реши нагомилане економске и политичке проблеме.
1981 г. | Немири на Косову
У САП Косово избиле су масовне демонстрације косовских Албанаца са захтевом да покрајина добије статус седме републике у СФРЈ и да се Албанцима призна статус конститутивног народа.
1987 г. | Посета Слободана Милошевића Косову
Током посете Косову дошло је до сукоба окупљених Срба и покрајинске милиције, када је Слободан Милошевић изговорио чувену реченицу „Нико не сме да вас бије!”, што га је промовисало у популарног заштитника српских националних интереса.
декември 1987 г. | Одлазак Ивана Стамболића са власти
Након унутарпартијског сукоба у Савезу комуниста Србије са Слободаном Милошевићем, председник Председништва СР Србије Иван Стамболић био је приморан да се повуче са функције и из политичког живота.
1989 г. | Уставне промене у СР Србији
Усвојени су амандмани на Устав СР Србије којима је знатно смањен степен аутономије покрајинама Војводини и Косову, а оснажене су надлежности републичких органа на целокупној територији Србије.
май 1989 г. | Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије
Слободан Милошевић је званично преузео функцију председника Председништва СР Србије, предводећи политику очувања јединства Југославије и јачања положаја Србије.
28 юни 1989 г. | Прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану
На Газиместану на Косову Пољу одржан је масовни скуп поводом 600 година од Косовске битке пред више од милион људи, на којем је Слободан Милошевић одржао чувени говор и учврстио позицију националног вође српског народа.
1989 г. | Пад Берлинског зида и промене у источној Европи
Падом Берлинског зида крајем 1989. године окончан је Хладни рат и почеле су демократске промене у источној Европи, што је довело до промене политике Запада према Југославији и захтева за увођењем вишепартијског система.
1990 г. | Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије
Почетком 1990. године одржан је последњи конгрес СКЈ, на коме су се сукобила републичка руководства Србије, Словеније и Хрватске, што је резултирало распадом партије и убрзало крај заједничке државе.
април 1990 г. | Први вишестраначки избори у Словенији и Хрватској
На првим слободним вишестраначким изборима у СР Словенији и СР Хрватској победиле су националне партије које су се залагале за осамостаљење, док је у Хрватској на власт дошла Хрватска демократска заједница (ХДЗ) предвођена Фрањом Туђманом.
13 май 1990 г. | Сукоб навијача на утакмици Динамо – Црвена звезда
На стадиону Максимир у Загребу избили су масовни сукоби на националној основи између навијача Динама и Црвене звезде, као и сукоб са милицијом, што је представљало најаву предстојећих ратних сукоба.
август 1990 г. | Побуна Срба у Хрватској
Као одговор на долазак ХДЗ-а на власт и промену њиховог политичког положаја, Срби у Хрватској су подигли оружану побуну.
ноември 1990 г. | Први вишестраначки избори у СР Босни и Херцеговини
На изборима у БиХ победиле су националне странке: Странка демократске акције (СДА), Српска демократска странка (СДС) и Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ), формирајући коалициону власт предвођену Алијом Изетбеговићем.
1990 г. | Први вишестраначки избори у Србији
Крајем 1990. године одржани су први вишестраначки избори у Србији на којима је убедљиву победу однела Социјалистичка партија Србије (СПС), а Слободан Милошевић изабран за председника Републике.
9 март 1991 г. | Демонстрације опозиције у Београду (Деветомартовски протести)
Српски покрет обнове на челу са Вуком Драшковићем предводио је велике демонстрације против режима Слободана Милошевића и контроле државних медија (РТС). На улице су изведени тенкови ЈНА, а током сукоба демонстранта и полиције погинуле су две особе.
10 март 1991 г. | Студентски протести на Теразијама
Након гушења деветомартовских демонстрација, студенти су се окупили код Теразијске чесме у Београду тражећи оставке руководства РТС-а, министра полиције и ослобађање свих ухапшених грађана.
април 1991 г. | Састанак лидера република у Крању
Председници југословенских република састали су се у Крању у покушају да пронађу решење за политичку и државну кризу непосредно пре распада Југославије.
25 юни 1991 г. | Проглашење независности Словеније и Хрватске
Скупштине Словеније и Хрватске усвојиле су одлуке о проглашењу државне независности, чиме је и званично отпочео процес распада СФРЈ.
27 юни 1991 г. | Почетак рата у Словенији
Југословенска народна армија (ЈНА) је добила задатак да поврати контролу над државним граничним прелазима које је преузела словеначка полиција, чиме је започео десетодневни оружани сукоб са Територијалном одбраном Словеније.
2 юли 1991 г. | Протест мајки војника ЈНА у Скупштини СР Србије
Мајке младића на одслужењу војног рока у ЈНА упале су и прекинуле заседање Скупштине СР Србије захтевајући безбедан повратак своје деце из ратног сукоба у Словенији.
7 юли 1991 г. | Брионска декларација и крај рата у Словенији
Под покровитељством Европске економске заједнице потписана је Брионска декларација којом је договорен прекид ватре, деблокада и повлачење ЈНА из Словеније, као и тромесечни мораторијум на одлуке о независности Словеније и Хрватске.
28 юли 1991 г. | Антиратни „Концерт за мир” у Сарајеву
Телевизија Јутел организовала је масовни музички концерт у дворани Зетра у Сарајеву са циљем слања антиратне поруке и апела да се ратни сукоби не прошире на остатак Југославије.
8 септември 1991 г. | Проглашење независности СР Македоније
Након спроведеног референдума, Скупштина Македоније прогласила је независност од СФРЈ.
19 декември 1991 г. | Оснивање Републике Српске Крајине
Срби у Хрватској су на подручјима са већинским српским становништвом прогласили формирање Републике Српске Крајине.
9 януари 1992 г. | Проглашење Републике Српске
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини прогласила је Републику српског народа Босне и Херцеговине (касније названу Република Српска).
6 април 1992 г. | Међународно признање независности Босне и Херцеговине
Европска заједница и САД признале су независност Босне и Херцеговине, након чега је у овој републици почео крвави грађански и међуетнички рат који је трајао до краја 1995. године.
27 април 1992 г. | Проглашење Савезне Републике Југославије (СРЈ)
Република Србија и Република Црна Гора прогласиле су нови Устав заједничке државе под називом Савезна Република Југославија, чиме је формално окончано постојање СФРЈ.
август 21 век | Отмица и убиство Ивана Стамболића
Припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) Ресора државне безбедности Србије отели су и убили некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића.
4 февруари 2003 г. | Стварање Државне заједнице Србије и Црне Горе
Усвајањем Уставне повеље престала је да постоји Савезна Република Југославија, а основана је Државна заједница Србија и Црна Гора.
2003 г. | Проналазак посмртних остатака Ивана Стамболића
На Фрушкој гори су откривени посмртни остаци убијеног политичара Ивана Стамболића, чиме је расветљена његова отмица из августа 2000. године.
3 юни 2006 г. | Проглашење независности Црне Горе
Након референдума о државно-правном статусу, Скупштина Црне Горе прогласила је независност, чиме је престала да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора и дефинитивно окончан живот југословенске идеје и државне заједнице.
Лекција прати судбину српске државе и народа од Титове смрти 1980. до данас: кризу и распад СФРЈ, грађански рат 1991–1995, сукоб на Косову и Метохији и НАТО бомбардовање 1999, смену власти 2000. и развој Србије у 21. веку, као и успехе у спорту и култури.
Криза и распад СФРЈ
- 4. мај 1980. – умро Јосип Броз Тито; почиње пропадање социјалистичке Југославије.
- Осамдесетих највећа криза у историји земље: дугови, инфлација, пад стандарда, јачање национализама.
- Јун 1991. – Словенија и Хрватска проглашавају независност; почиње грађански рат (до 1995).
- Настаје пет држава: Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија и СРЈ (Србија са две покрајине и Црна Гора).
Рат у Хрватској и БиХ
- У БиХ рат је био национални и верски – Срби, Хрвати и Муслимани.
- Последице: масовне гробнице, погроми, стотине хиљада избеглица, разарања.
- Сребреница: 1992. муслиманске снаге из Сребренице нападају околна места – страда око 3500 Срба; у јулу 1995. војска Републике Српске врши ратни злочин над Бошњацима (неколико хиљада убијених мушкараца). Хашки суд га квалификује као геноцид; РС је 2004. признала одговорност, али не геноцид; суд је утврдио да Србија није саучесник; Влада Србије је 2010. осудила злочин.
- Република Српска Крајина (1991) – Срби у Хрватској, јер их Устав није признао као конститутиван народ. Акције „Бљесак“ и „Олуја“ (1995) – протерано неколико стотина хиљада Срба, највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата.
- Дејтонски споразум (јесен 1995) – БиХ подељена на Републику Српску и Федерацију БиХ.
- Хашки трибунал (МКСЈ) – суд УН (1993–2017); део српске јавности га критикује јер није осудио одговорне за злочине над Србима.
Косово и Метохија
- Албанци се боре за отцепљење; крајем деведесетих живот Срба неподношљив; међународна заједница подржава Албанце.
- НАТО бомбардовање СРЈ (март–јун 1999) – многе жртве и разарања.
- Кумановски споразум – српска војска и полиција напуштају покрајину, Срби се исељавају.
- Резолуција 1244 – гарантује целовитост СРЈ и међународно присуство (КФОР).
Смена власти и Србија у 21. веку
- Слободан Милошевић – председник Србије и СРЈ, ауторитарна власт; 5. октобар 2000. – демонстрације и пад режима; изручен Хагу 2001, умро пре пресуде.
- Војислав Коштуница (ДОС) – председник СРЈ.
- Зоран Ђинђић – премијер од 2001, реформе и пут ка ЕУ; убијен у марту 2003.
- Називи државе: СРЈ (1992–2003), Србија и Црна Гора (2003–2006), Република Србија (од 2006) – после референдума у Црној Гори.
- Фебруар 2008. – скупштина Косова једнострано проглашава независност; Србија је не признаје.
- Улазак у ЕУ – најважнији стратешки циљ; преговори од јануара 2014.
Спорт и култура
- Санкције УН (1992–1995) – изолација спорта и културе.
- 1995. злато кошаркаша у Атини; Рио 2016. – осам медаља.
- Истакнути: Владе Дивац, Јасна Шекарић, Милица Мандић, Новак Ђоковић, Милорад Чавић.
- Од 2000. културно повезивање са светом: Бијенале у Венецији, Душан Ковачевић, Биљана Србљановић, Горан Паскаљевић, Емир Кустурица, Срдан Голубовић.
