Најважније из лекције
План-резиме
- Стање у Русији почетком 20. века
- Привредна заосталост, неразвијена индустрија, сиромашни сељаци.
- Апсолутистичка власт цара Николаја II Романова (1894–1917).
- Први светски рат донео глад и исцрпљеност.
- Фебруарска револуција 1917.
- Русија постаје република; Николај II се одриче престола – крај Руског царства.
- Привремена влада у Петрограду, на челу Александар Керенски; не испуњава захтеве народа.
- Бољшевици
- Вођа Владимир Иљич Лењин (1870–1924); циљ: излазак из рата, социјализам, диктатура пролетаријата.
- Лењин стиже из Швајцарске запечаћеним возом кроз Немачку.
- Октобарска револуција
- Ноћ 24/25. октобра 1917., крстарица „Аурора“, заузет Зимски дворац.
- Совјет народних комесара, председник Лењин.
- Земља сељацима, фабрике радницима, сепаратни мир почетком 1918.
- Прва социјалистичка револуција на свету.
- Лето 1918. – стрељана царска породица Романов.
- Револуција у Немачкој
- Новембар 1918., побуна морнара; Виљем II абдицира, република.
- Устанак спартаковаца (јануар 1919) угушен; убијени Роза Луксембург и Карл Либкнехт.
- Револуција у Мађарској
- Март 1919., Бела Кун; угушена у јулу 1919.
Лекција кроз датуме
19 век | Индустријализација у царској Русији
Током друге половине XIX века снажан талас индустријализације захватио је царску Русију, што је поред унапређења производње донело и велике друштвене проблеме, пораст броја радника и њихово незадовољство због тешких услова рада и ниских плата.
20 век | Заостајање Русије и раст незадовољства
На почетку XX века Русија је економски заостајала за најразвијенијим земљама (САД, Велика Британија, Немачка). Апсолутистичка политика цара Николаја II Романова, гушење слобода и тежак економски положај довели су до великог незадовољства народа.
януари 1905 г. | „Крвава недеља” и почетак Револуције 1905. у Русији
Више стотина хиљада радника протестовало је испред Зимског дворца у Санкт Петербургу тражећи боље услове. Царска војска је отворила ватру на демонстранте, убивши и ранивши око 1000 људи. Овај догађај, познат као „Крвава недеља”, означио је почетак револуције и таласа штрајкова широм Русије.
октомври 1905 г. | Обећање формирања Думе
После пораза у рату са Јапаном и све већих немира, цар Николај II је обећао више грађанских слобода и формирање Думе – првог руског парламента, покушавајући да смири револуционарна превирања.
1907 г. | Крај Револуције из 1905. године
Цар Николај II је коначно успео да угуши револуцију која је трајала од 1905. године. Иако је власт задржана, револуционарна превирања су знатно ослабила цареву моћ и нарушила његов углед у народу.
февруари 1917 г. | Фебруарска револуција у Русији
Услед огромних губитака у Првом светском рату и немаштине, у Петрограду је дошло до таласа штрајкова. Војска се придружила народу, што је резултирало збацивањем цара Николаја II са престола и успостављањем привремене владе на челу са Александром Керенским.
7 ноември 1917 г. | Октобарска револуција
У ноћи између 7. и 8. новембра (25. и 26. октобра по старом календару), бољшевици предвођени Владимиром Иљичем Лењином заузели су Зимски дворац у Петрограду. Овим је збачена привремена влада и образована бољшевичка влада, чиме је започета изградња новог социјалистичког поретка и почео Грађански рат у Русији.
март 1918 г. | Мир у Брест-Литовску
Бољшевичка влада је потписала мировни споразум са Немачком у Брест-Литовску. Тим споразумом Русија је формално изашла из Првог светског рата, уз одрицање од значајних територија у корист Централних сила.
юли 1918 г. | Стрељање царске породице Романов
У јеку Грађанског рата и из страха од обнове монархије, бољшевици су у Јекатеринбургу стрељали збаченог цара Николаја II Романова и све чланове његове породице који су тамо били у заточеништву.
ноември 1918 г. | Новембарска револуција у Немачкој
Под утицајем Октобарске револуције, избила је побуна морнара у луци Кил, што је покренуло радничке протесте широм економски исцрпљене Немачке. Цар Вилхелм II је напустио престо, а привремена влада је прогласила републику.
януари 1919 г. | Гушење социјалистичке револуције у Немачкој
Немачка милиција је убила најборбеније вође револуционарног радничког покрета, Розу Луксембург и Карла Либкнехта. Овим догађајем је спречено да Новембарска револуција у Немачкој прерасте у социјалистичку револуцију по угледу на руску.
1922 г. | Крај Грађанског рата у Русији
Грађански рат у Русији, који је започео 1917. године између бољшевичке Црвене армије и њихових противника окупљених у Белу гарду, завршен је победом бољшевика, чиме је њихова власт дефинитивно учвршћена.
Лекција говори о револуцијама које су на крају Првог светског рата промениле Русију и део Европе. У Русији је Фебруарска револуција 1917. срушила царство, а Октобарска револуција донела власт бољшевицима на челу са Лењином и створила прву социјалистичку државу. Револуционарни талас затим је захватио Немачку и Мађарску, где су покушаји комунистичких револуција угушени.
Узроци револуције у Русији
- Русија је била велика и богата природним ресурсима, али привредно заостала, са неразвијеном индустријом.
- Већина народа били су сиромашни сељаци, а мала мањина богати земљопоседници и капиталисти.
- Незадовољство апсолутистичком влашћу цара Николаја II Романова (1894–1917), штрајкови и револуционарни покрети.
- Први светски рат донео је глад, немаштину и исцрпљеност.
Фебруарска револуција (1917)
- Побуна у фебруару 1917. прерасла је у револуцију; Русија је проглашена републиком.
- Николај II се одрекао престола – после четири века нестало је Руско царство.
- У Петрограду је образована Привремена влада на челу са Александром Керенским.
- Захтеви народа: излазак из рата, укидање великих поседа, подела земље сељацима – влада их није испунила.
Бољшевици и Лењин
- Бољшевици – Руска комунистичка партија (бољшевика), вођа Владимир Иљич Лењин.
- Циљеви: бољи положај радника и сељака, излазак из рата, рушење Привремене владе, социјалистичко друштво и диктатура пролетаријата (неограничена власт радничке класе).
- Лењин (1870–1924), правим презименом Уљанов, из емиграције у Швајцарској вратио се 1917. запечаћеним возом кроз Немачку, уз помоћ Немаца који су желели да Русија изађе из рата.
Октобарска револуција
- Почела у ноћи 24/25. октобра 1917. пуцњима са крстарице „Аурора“.
- Бољшевици су заузели Зимски дворац, седиште Привремене владе.
- Нова влада – Совјет народних комесара, председник Лењин; совјет је представнички орган власти.
- Земља дата сељацима, фабрике радницима; почетком 1918. склопљен сепаратни мир с Централним силама.
- Прва социјалистичка револуција на свету.
- У лето 1918. стрељана је цела царска породица Романов.
Зимски дворац
- Резиденција руских царева 1732–1917, барокни споменик са 1057 соба; од 1922. део музеја Ермитаж.
Револуције у Немачкој и Мађарској
- Узрок: ратна разарања, глад, беда, губитак територија.
- Немачка: побуне од јануара 1918, револуција почетком новембра 1918. побуном морнара; Виљем II абдицира, проглашена република.
- Спартаковци оснивају Комунистичку партију и дижу устанак у јануару 1919. – угушен, убијени Роза Луксембург и Карл Либкнехт.
- Мађарска: револуција у марту 1919. под вођством Беле Куна, угушена у јулу 1919.
