Најважније из лекције
План-резиме
- Настанак Краљевине СХС
- Крај 1918. – Србија, Црна Гора и јужнословенске области Аустроугарске.
- Нишка декларација (7. децембар 1914)
- Ратни циљ Србије: ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца.
- Први корак ка југословенској држави.
- Југословенски одбор (април 1915, Париз)
- Анте Трумбић, Франо Супило, Иван Мештровић; пропагира уједињење код савезника.
- Препреке
- Антанта у почетку против; Лондонски уговор (1915) са Италијом.
- Српску владу води Никола Пашић.
- Крфска декларација (лето 1917)
- Краљевина СХС, парламентарна монархија, династија Карађорђевић.
- Равноправност народа, вера и писама; опште право гласа; Уставотворна скупштина.
- Јесен 1918.
- Пробој Солунског фронта; ослобођење Београда 1. новембра 1918.
- Народно вијеће СХС у Загребу (октобар) – Држава СХС, непризната.
- Нови Сад: Војводина се прикључује Србији; Подгорица: Црна Гора се уједињује са Србијом.
- Проглашење 1. децембра 1918. у Београду
- Краљ Петар I Карађорђевић, прогласио регент Александар (Ујединитељ).
- Прва влада Стојан Протић; брзо међународно признање; међунационални проблеми остају.
Лекција кроз датуме
19 век | Појава југословенске идеје
У другој половини 19. и почетком 20. века на простору где су живели јужнословенски народи појавила се идеја о уједињењу и стварању заједничке државе. Њен развој текао је упоредо са ослобађањем Србије и Црне Горе од османске власти и борбом Хрвата и Словенаца за бољи положај унутар Аустроугарске.
7 декември 1914 г. | Доношење Нишке декларације
Народна скупштина Краљевине Србије је у Нишу, на предлог председника владе Николе Пашића, објавила ратне циљеве. Тим документом је борба у Првом светском рату проглашена борбом за ослобођење и уједињење свих неослобођених Срба, Хрвата и Словенаца.
1915 г. | Потписивање Лондонског уговора
Тајни уговор којим су силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) обећале Италији Истру и Далмацију као награду за улазак у рат на страни савезника. Овај уговор је био једна од највећих препрека југословенском уједињењу.
април 1915 г. | Оснивање Југословенског одбора
Српска влада је основала Југословенски одбор у којем су важну улогу имали српски, хрватски и словеначки политичари са простора Аустроугарске. Њихов задатак био је прикупљање помоћи и тражење подршке за остварење идеје уједињења у савезничким и неутралним државама.
1916 г. | Крф постаје привремена престоница
Острво Крф постаје привремена ратна престоница српске државе, где ће српска влада боравити све до краја рата 1918. године.
20 юли 1917 г. | Доношење Крфске декларације
Представници српске владе и Југословенског одбора састали су се на Крфу и донели декларацију о стварању јединствене и независне државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Договорено је да нова држава буде уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић, уз равноправност сва три народа и оба писма.
ноември 1918 г. | Одржавање Новосадске скупштине
На Новосадској скупштини донета је историјска одлука о присаједињењу српског народа из Јужне Угарске (Бачке, Баната и Барање) Краљевини Србији.
ноември 1918 г. | Одржавање Подгоричке скупштине
На скупштини одржаној у Подгорици донета је одлука о присаједињењу Црне Горе Краљевини Србији.
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Крсмановићевој кући у Београду, регент Александар Карађорђевић званично је прогласио уједињење Краљевине Србије са новоформираном Државом Словенаца, Хрвата и Срба. Овим чином створена је прва југословенска држава.
1918 г. | Крај Првог светског рата и завршетак процеса југословенског уједињења
Ова година обележава завршетак Првог светског рата (1914–1918) и крај историјског периода борбе за национално ослобођење. Успешним пробојем Солунског фронта и ослобођењем територија, коначно је заокружен процес стварања заједничке државе јужних Словена.
Лекција објашњава како је крајем 1918. године настала прва југословенска држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина СХС), на простору Србије, Црне Горе и јужнословенских области Аустроугарске. Прати се пут од Нишке декларације (1914) преко Југословенског одбора и Крфске декларације (1917) до проглашења државе 1. децембра 1918. у Београду.
Нишка декларација (1914)
- Објављена у Нишу 7. децембра 1914.; усвојила ју је Скупштина у Официрском дому.
- Ратни циљеви Србије: ослобођење и уједињење са „неослобођеном браћом“ Србима, Хрватима и Словенцима из Аустроугарске.
- Први пут одређено стварање велике југословенске државе; остварење је зависило од успеха Србије и победе Антанте.
Југословенски одбор (1915)
- Основан у априлу 1915. у Паризу, финансирала га српска влада.
- Чланови: политичари и интелектуалци из Аустроугарске – Анте Трумбић, Франо Супило, вајар Иван Мештровић.
- Задатак: да савезницима приближи идеју јужнословенског уједињења.
Препреке
- Антанта се у почетку није слагала са планом владе Николе Пашића и Југословенског одбора.
- Лондонски уговор (1915) са Италијом обећао јој је области које су биле интересна сфера Србије.
Крфска декларација (1917)
- Усвојена у лето 1917. на Крфу (српска влада и Југословенски одбор).
- Назив: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- Уређење: уставна, демократска, парламентарна монархија са династијом Карађорђевић.
- Равноправност три народа, три вероисповести и два писма (ћирилица и латиница).
- Опште бирачко право и тајно гласање; устав доноси Уставотворна скупштина.
Уједињење 1918.
- Пробој Солунског фронта ојачао је положај Србије.
- 1. новембар 1918. – ослобођен Београд; затим Војводина, Хрватска, Словенија, Далмација, Босна и Херцеговина.
- Октобар 1918. – у Загребу основано Народно вијеће СХС; проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба (није међународно призната).
- Крај новембра 1918. – скупштина у Новом Саду: Војводина се прикључује Србији.
- Скупштина у Подгорици: збачени краљ Никола и династија Петровић, Црна Гора се уједињује са Србијом.
Краљевина СХС
- Проглашена у Београду 1. децембра 1918.; први краљ Петар I Карађорђевић.
- Државу је прогласио регент Александар – касније „Витешки краљ Александар Први Ујединитељ“.
- Прва влада: Стојан Протић; формирано Привремено народно представништво.
- Држава је брзо међународно призната, али су међунационални проблеми остали.
