Размисли о томе зашто ове државе нису желеле да буду чланице блокова.

Покрет несврстаних окупио је углавном бивше колоније, које су тек стекле независност. Оне нису желеле да поново постану зависне од неке велике силе, а улазак у НАТО или Варшавски пакт значио би да се потчине утицају САД или СССР.Такође, нису желеле да буду увучене у сукобе Хладног рата и трку у наоружању. Уместо тога залагале су се за борбу против колонијализма, разоружавање, очување мира у свету и сарадњу међу државама на принципима равноправности, а желеле су и да се посвете превазилажењу заос...

Деколонизација, кризе и ратна жаришта

Најважније из лекције

План-резиме

Деколонизација
- Ослобађање колонија и настанак самосталних држава; 1960. Декларација УН.
Британске колоније
- Индија независна 1947. – Махатма Ганди, ненасилни отпор.
- Палестина: повлачење Британаца 1947, Израел 1948., сукоб траје и данас.
- Империју замењује Комонвелт.
Француске колоније
- Индокина: Лаос, Камбоџа, Северни и Јужни Вијетнам.
- Алжир независан 1962.; Африка – шездесетих година.
Покрет несврстаних
- Државе ван блокова; Београд 1961. – Тито, Нехру, Насер.
- Циљеви: против колонијализма, разоружавање, мир, равноправна сарадња.
Корејски рат (1950–1953)
- Север (комунистички) напада југ; учествују Кина и САД; примирје и данас.
Кубанска криза (1962)
- Фидел Кастро на власти 1959.; совјетске нуклеарне ракете на Куби.
- Кенеди – блокада; Хрушчов повлачи ракете; САД повлаче ракете из Турске.
Вијетнамски рат (1955–1975)
- Америчке трупе од 1965., протести у САД; повлачење 1973.
- 1975. Северни Вијетнам уједињује земљу.
Авганистан (1979–1989)
- Совјетске трупе против побуњеника које помажу САД; СССР се повлачи.

Лекција кроз датуме

19 век | Деколонизација у Јужној Америци

Током XIX века велики део Јужне Америке захватио је талас деколонизације, чиме су се земље овог континента ослободиле вишевековне колонијалне власти Шпаније и Португала.

1933 г. | Почетак појачаног исељавања Јевреја у Палестину

Након доласка Адолфа Хитлера на власт у Немачкој 1933. године, уследио је талас масовног исељавања европских Јевреја на простор Палестине, који је трајао све до почетка Другог светског рата 1939. године.

1947 г. | Стицање независности Индије

Велика Британија је признала независност Индији након дуге борбе коју је предводио Махатма Ганди примењујући принципе ненасилног отпора, грађанске непослушности и мирних протеста.

1947 г. | План Уједињених нација о подели Палестине

Уједињене нације су предложиле план о подели територије Палестине (до тада под британским протекторатом) на посебан јеврејски и арапски део.

1948 г. | Проглашење независности државе Израел

Након завршетка Другог светског рата и Холокауста, на територији Палестине званично је проглашена јеврејска држава Израел, што је довело до неприхватања од стране суседних арапских земаља и избијања вишедеценијских ратова на Блиском истоку.

1949 г. | Повлачење Холандије из Индонезије

Холандија се повукла са територије своје некадашње азијске колоније, чиме је Индонезија стекла пуну независност.

1952 г. | Оснивање Европске заједнице за угаљ и челик

Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) основале су Европску заједницу за угаљ и челик (ЕЗУЧ), чиме је започет процес европских интеграција и помирења Француске и Немачке.

1954 г. | Повлачење Француске из Индокине

Француска се након војних пораза одрекла колонијалних поседа у Индокини, омогућивши самосталност државама попут Вијетнама, Лаоса и Камбоџе.

1957 г. | Оснивање Европске економске заједнице (ЕЕЗ)

Потписивањем Римског уговора, чланице ЕЗУЧ-а основале су Европску економску заједницу са циљем стварања заједничког тржишта робе, радне снаге и капитала.

1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних

Новонастале деколонизоване земље Азије и Африке заједно са Југославијом основале су Покрет несврстаних на конференцији у Београду. Главни оснивачи били су Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, а циљ је био борба против неоколонијализма и очување мира ван војно-политичких блокова.

1969 г. | Голда Меир постаје премијерка Израела

Голда Меир је ступила на дужност председнице владе Израела, коју је обављала током бурних година блискоисточног сукоба све до 1974. године.

5 септември 1972 г. | Минхенски масакр на Олимпијским играма

Палестинска терористичка група упала је у олимпијско село током Олимпијских игара у Минхену, узела израелске спортисте за таоце и на крају их све усмртила након неуспеле акције спасавања немачке полиције.

1973 г. | Војни пуч у Чилеу

Генерал Аугусто Пиноче је уз подршку САД извео војни пуч и свргао демократски изабраног председника Салвадора Аљендеа, који је извршио самоубиство. Заведена је сурова војна хунта праћена масовним хапшењима, мучењима и убиствима противника режима, међу којима је био и музичар Виктор Хара.

1974 г. | Крај премијерског мандата Голде Меир

Голда Меир је окончала свој петогодишњи мандат премијерке Израела који је започела 1969. године.

1992 г. | Стварање Европске уније (Мастрихтски уговор)

Потписивањем уговора у Мастрихту након пада Берлинског зида, слома комунизма у источној Европи и распада СССР-а, дотадашња европска заједница прерасла је у Европску унију са продубљеном економском и политичком сарадњом.

1994 г. | Крај апартхејда и победа Нелсона Манделе у ЈАР

Званично је укинут систем институционалне расне сегрегације (апартхејд) у Јужноафричкој Републици, а борац за људска права Нелсон Мандела постао је први демократски изабран председник те земље.

2003 г. | Приступање Србије Савету Европе

Република Србија је постала пуноправна чланица Савета Европе, међународне организације посвећене заштити људских права, парламентарне демократије и владавине права.

2020 г. | Иступање Велике Британије из Европске уније

Велика Британија је званично напустила чланство у Европској унији, процес познат као Брегзит.

Лекција говори о томе како су се после Другог светског рата колоније ослобађале (деколонизација), како је настао Покрет несврстаних и како је ривалство САД и СССР довело до локалних ратова и криза – у Кореји, на Куби, у Вијетнаму и Авганистану. Упознајемо и личности које су обележиле то доба: Махатму Гандија, Фидела Кастра, Џона Кенедија и Никиту Хрушчова.