Најважније из лекције
План-резиме
- Шестојануарска диктатура (1929–1934)
- 6. јануар 1929 – укинут Видовдански устав, забрањене странке, лични режим краља Александра.
- Влада генерала Петра Живковића; назив Краљевина Југославија; 9 бановина.
- Противници: усташе (Анте Павелић) и ВМРО; светска економска криза.
- Септембарски (Октроисани) устав 1931 и савези
- Устав наметнут без парламента; краљ задржава велику моћ.
- Мала антанта (1921/1922) и Балканска антанта (1934).
- Атентат у Марсеју (9. октобар 1934)
- Убијени краљ Александар и Луј Барту; атентатор Владо Черноземски (ВМРО).
- Иза атентата ВМРО и усташе, уз помоћ Италије и Немачке.
- Намесништво кнеза Павла (1934–1941)
- Милан Стојадиновић (1935–1939), ЈРЗ – привредни напредак, ближе Италији и Немачкој.
- Избори 1938: „Један народ, једна држава, један краљ“; опозиција – Влатко Мачек.
- Споразум Цветковић–Мачек (август 1939)
- Бановина Хрватска са аутономијом, бан Иван Шубашић.
- Незадовољство српских политичара.
- Пут у рат (1939–1941)
- 25. март 1941 – приступ Тројном пакту у Бечу.
- 27. март 1941 – државни удар и демонстрације; Петар II на власти, влада Душана Симовића.
- 6. април 1941 – напад Немачке и Италије; капитулација 17. априла 1941.
Лекција кроз датуме
1919 г. | Почетак Мировне конференције у Паризу
Почетак мировне конференције након Првог светског рата на којој је успостављен нови европски поредак. Очување тог версајског поретка био је основни циљ спољне политике краља Александра Карађорђевића.
1920 г. | Крај Мировне конференције у Паризу
Завршетак мировне конференције у Паризу и коначно успостављање послератног поретка у Европи који су Италија, Немачка, Аустрија и Мађарска касније желеле да наруше.
1920 г. | Успостављање Патријаршије српске
Уједињењем покрајинских српских цркава дошло је до уједињења православних Срба у једну црквену целину, чиме је Српска православна црква добила важну улогу у друштвеном и политичком животу.
1929 г. | Почетак периода Краљевине Југославије (1929–1939)
Година која означава почетак историјског периода дефинисаног званичним називом државе Краљевина Југославија, који је трајао све до почетка Другог светског рата.
1931 г. | Доношење Октроисаног устава
Овим уставом обновљен је парламентаризам у Краљевини Југославији, али је краљ Александар задржао велику аутократску власт (доношење закона, управљање војском, сазивање и распуштање скупштине), што је изазвало незадовољство грађанских странака и јачање сепаратизма.
9 октомври 1934 г. | Атентат у Марсељу
Краљ Александар Карађорђевић убијен је приликом званичне посете Француској. Атентат су организовали припадници ВМРО-а и усташког покрета уз подршку Италије, Мађарске и Немачке. Власт преузима намесништво на челу са кнезом Павлом.
1935 г. | Формирање владе Милана Стојадиновића
Кнез Павле Карађорђевић поставља економисту Милана Стојадиновића за председника владе. Стојадиновић оснива Југословенску радикалну заједницу, спроводи привредне реформе и прави спољнополитички заокрет приближавањем Италији и Немачкој.
март 1936 г. | Немачки улазак у Рајнску област
Адолф Хитлер је умарширао у Рајнску област, пред чиме су Француска и Енглеска устукнуле. Овај догађај је утицао на одлуку југословенске владе да тражи непосредни споразум и приближавање Италији.
юли 1937 г. | Врхунац Конкордатске кризе
Конкордатска криза достиже врхунац великим демонстрацијама и неразјашњеном смрћу патријарха Варнаве. Српска православна црква се оштро успротивила споразуму са Ватиканом, због чега је влада Милана Стојадиновића на крају одустала од конкордата.
1939 г. | Смена Милана Стојадиновића и формирање Цветковићеве владе
Почетком године, кнез Павле смењује Милана Стојадиновића због неспремности на компромис са Хрватима и на његово место поставља Драгишу Цветковића, са задатком да реши националне тензије у земљи.
август 1939 г. | Споразум Цветковић–Мачек
Крајем августа потписан је споразум између председника владе Драгише Цветковића и вође хрватског националног покрета Влатка Мачека. Формирана је Бановина Хрватска као посебна област са широким аутономним овлашћењима, чиме се одступило од дотадашњег унутрашњег уређења државе.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Почетак Другог светског рата скренуо је пажњу југословенских политичара са унутрашњих проблема (попут незадовољства дела српске елите због стварања Бановине Хрватске) на спољну опасност и глобални сукоб.
1939 г. | Крај предратног периода Краљевине Југославије (1929–1939)
Ова година означава крај специфичног међуратног периода политичких превирања у Краљевини Југославији обрађеног у лекцији, закључно са Споразумом Цветковић–Мачек и почетком Другог светског рата у Европи.
Лекција прати Краљевину Југославију од 1929. до 1941. године: од Шестојануарске диктатуре краља Александра, преко његовог убиства у Марсеју 1934. и намесништва кнеза Павла, до приступања Тројном пакту, државног удара 27. марта и Априлског рата 1941. Држава је све време била оптерећена националним сукобима, економском кризом и притиском фашистичких сила.
Шестојануарска диктатура (1929–1934)
- Повод: атентат у Скупштини 1928.
- 6. јануара 1929. краљ Александар укида Видовдански устав, распушта Скупштину, забрањује странке и уводи лични режим.
- Председник владе – генерал Петар Живковић; нови назив – Краљевина Југославија; забрањена национална обележја.
- Подршка: део демократа и радикала, у иностранству Француска.
- Подела на 9 бановина, названих по рекама (осим Приморске).
- Хапшења противника, неки одлазе из земље.
Противници државе
- Усташки покрет – хрватски фашисти, вођа Анте Павелић; тероризам, центри за обуку у Италији.
- ВМРО – пробугарска организација у Македонији, за припајање Македоније Бугарској.
- Светска економска криза погађа пољопривреду, од које живи већина становништва.
Септембарски устав и спољна политика
- Септембар 1931. – Септембарски (Октроисани) устав: наметнут без парламента; забрана националних странака остаје, краљ поставља владу и распушта Скупштину.
- Мала антанта (1921/1922) – са Чехословачком и Румунијом, за очување версајског поретка.
- Балканска антанта (1934) – са Румунијом, Грчком и Турском, против фашистичке Италије.
Атентат у Марсеју (1934)
- 9. октобра 1934. у Марсеју убијен краљ Александар; смртно рањен француски министар Луј Барту.
- Атентатор Владо Черноземски (ВМРО); припремили га ВМРО и усташе уз подршку Италије и Немачке.
Намесништво и Стојадиновић
- Петар II је малолетан – намесништво (1934–1941) на челу са кнезом Павлом (оснивач Музеја кнеза Павла 1936).
- Милан Стојадиновић (1935–1939) – ЈРЗ, економски напредак, приближавање Италији и Немачкој.
- Избори 1938: парола „Један народ, једна држава, један краљ“; опозиција на челу са Влатком Мачеком; победа уз злоупотребе.
Споразум Цветковић–Мачек (1939)
- Фебруар 1939. – председник владе Драгиша Цветковић.
- Август 1939. – споразум; створена Бановина Хрватска са аутономијом, бан Иван Шубашић; Мачек потпредседник владе.
- Српски политичари незадовољни – траже и српску и словеначку бановину.
Тројни пакт, 27. март и Априлски рат
- 1. септембра 1939. почиње Други светски рат; Југославија жели неутралност.
- 25. марта 1941. у Бечу потписан приступ Тројном пакту.
- 27. марта 1941. – државни удар официра и демонстрације („Боље рат него пакт“); Петар II преузима власт, влада генерала Душана Симовића.
- 6. априла 1941. напад Немачке и Италије; капитулација 17. априла 1941.
