Корице уџбеника

III.3. Дељење Степена Једнаких Основа

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

\( A = \left((-1)^{11} : (-1)^3\right) : (-1)^5 = (-1)^{11-3} : (-1)^5 = (-1)^8 : (-1)^5 = (-1)^3 = -1 \) \( B = \left(-\frac{1}{3}\right)^6 : \left(-\frac{1}{3}\right)^5 = \left(-\frac{1}{3}\right)^{6-5} = \left(-\frac{1}{3}\right)^1 = -\frac{1}{3} \) \( C = \left((-0,3)^{19} : (-0,3)^7\right) : (-0,3)^2 = (-0,3)^{12} : (-0,3)^2 = (-0,3)^{10} \) \( C = (-0,3)^{10} > 0 \) \( |-1| = 1 \), \( |-\frac{1}{3}| = \frac{1}{3} \Rightarrow 1 > \frac{1}{3} \Rightarrow -1 < -\frac{1}{3} \) \( A < B < C \) Тачан одговор је под в).

Детаљно решење

Да бисмо утврдили које је тврђење тачно, потребно је да израчунамо вредности израза \( A \), \( B \) и \( C \) користећи правила за дељење степена једнаких основа: \( a^m : a^n = a^{m-n} \).

Израчунавање вредности израза \( A \)

У овом изразу основа је \( -1 \). Прво ћемо извршити операцију унутар заграде, а затим поделити добијени резултат. \[ A = \left((-1)^{11} : (-1)^3\right) : (-1)^5 \] \[ A = (-1)^{11-3} : (-1)^5 \] \[ A = (-1)^8 : (-1)^5 \] \[ A = (-1)^{8-5} = (-1)^3 \] Пошто је изложилац \( 3 \) непаран број, вредност степена негативне основе је негативна: \[ A = -1 \]

Израчунавање вредности израза \( B \)

Овде је основа \( -\frac{1}{3} \). Примењујемо исто правило одузимања изложилаца. \[ B = \left(-\frac{1}{3}\right)^6 : \left(-\frac{1}{3}\right)^5 \] \[ B = \left(-\frac{1}{3}\right)^{6-5} \] \[ B = \left(-\frac{1}{3}\right)^1 \] \[ B = -\frac{1}{3} \]

Израчунавање вредности израза \( C \)

Основа је \( -0,3 \). Поступамо као и у претходним случајевима. \[ C = \left((-0,3)^{19} : (-0,3)^7\right) : (-0,3)^2 \] \[ C = (-0,3)^{19-7} : (-0,3)^2 \] \[ C = (-0,3)^{12} : (-0,3)^2 \] \[ C = (-0,3)^{12-2} = (-0,3)^{10} \] Како је изложилац \( 10 \) паран број, вредност степена негативне основе је позитивна: \[ C = (-0,3)^{10} > 0 \]

Упоређивање вредности \( A \), \( B \) и \( C \)

Сада имамо вредности: \( A = -1 \) \( B = -\frac{1}{3} \approx -0,33... \) \( C = (-0,3)^{10} > 0 \) Упоредимо прво негативне бројеве \( A \) и \( B \). Код негативних бројева, мањи је онај који има већу апсолутну вредност. \( |-1| = 1 \), \( |-\frac{1}{3}| = \frac{1}{3} \). Пошто је \( 1 > \frac{1}{3} \), следи да је \( -1 < -\frac{1}{3} \), односно \( A < B \). Пошто је \( C \) позитиван број, он је већи од оба негативна броја: \[ A < B < C \] Тачно тврђење је под в).

Кратак запис решења:

\( A = (-1)^{11-3-5} = (-1)^3 = -1 \) \( B = (-\frac{1}{3})^{6-5} = -\frac{1}{3} \) \( C = (-0,3)^{19-7-2} = (-0,3)^{10} > 0 \) \( -1 < -\frac{1}{3} < (-0,3)^{10} \Rightarrow A < B < C \) Одговор: в)

Најважније из лекције

  • Основно правило: При дељењу степена истих основа, основа се преписује, а изложиоци се одузимају: \( a^m : a^n = a^{m-n} \).
  • Невидљиви изложилац: Сваки број или слово без изложиоца заправо има изложилац 1 (нпр. \( y = y^1 \)). То је важно запамтити приликом одузимања.
  • Више основа у разломку: Правило важи само за исте основе. Рачуна се одвојено део по део. Пример: \( \frac{x^4 \cdot y^5}{x^2 \cdot y^2} = x^2 \cdot y^3 \).
Количник два степена који имају исту основу израчунава се тако што се основа препише, а изложиоци (степени) дељеника и делиоца се одузму.
\[ a^m : a^n = \frac{a^m}{a^n} = a^{m-n} \] Услов: \( a \in \mathbb{R}, a \neq 0, m, n \in \mathbb{N} \) и \( m > n \)
Основа увек мора бити различита од нуле! Такође, када број или променљива немају написан изложилац, подразумева се да је изложилац број 1 (нпр. \( x = x^1 \)).
Уместо расписивања \( \frac{2 \cdot 2 \cdot 2 \cdot 2 \cdot 2}{2 \cdot 2 \cdot 2} \), користимо правило: \[ 2^5 : 2^3 = 2^{5-3} = 2^2 = 4 \]
Упрости израз: \( x^6 : x \).
Пошто \( x \) можемо записати као \( x^1 \), примењујемо правило: \[ x^6 : x^1 = x^{6-1} = x^5 \]
Када израз у облику разломка садржи више различитих основа (различите бројеве или променљиве), правило дељења примењујемо искључиво на степене који имају потпуно исту основу.
Групиши степене са истим основама у бројиоцу и имениоцу.
Примени правило одузимања изложилаца (\( m - n \)) за сваку групу посебно.
Помножи добијене резултате.
Израчунавање израза са основама 3 и 5: \[ \frac{3^6 \cdot 5^5}{3^5 \cdot 5^3} = \frac{3^6}{3^5} \cdot \frac{5^5}{5^3} = 3^{6-5} \cdot 5^{5-3} = 3^1 \cdot 5^2 = 3 \cdot 25 = 75 \]
Упрости дати алгебарски израз за \( a \neq 0, b \neq 0 \): \[ \frac{a^5 \cdot b^4}{a^2 \cdot b} \]
Групишемо исте основе и одузимамо изложиоце: \[ \frac{a^5}{a^2} \cdot \frac{b^4}{b^1} = a^{5-2} \cdot b^{4-1} = a^3 \cdot b^3 \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност следећег израза: \[ 10^7 : 10^4 \]
Примењујемо правило одузимања изложилаца: \[ 10^{7-4} = 10^3 = 1000 \] Одговор: 1000
Средњи: Израчунај вредност израза са негативном основом: \[ \frac{(-2)^8 : (-2)^4}{(-2)^3} \]
Прво решавамо дељење у бројиоцу: \[ (-2)^8 : (-2)^4 = (-2)^{8-4} = (-2)^4 \] Затим добијени резултат делимо са имениоцем: \[ \frac{(-2)^4}{(-2)^3} = (-2)^{4-3} = (-2)^1 = -2 \] Одговор: -2
Тежак: Израчунај вредност израза који комбинује множење и дељење степена чија је основа корен: \[ \frac{(\sqrt{7})^4 \cdot (\sqrt{7})^5}{(\sqrt{7})^{10} : (\sqrt{7})^3} \]
Прво сређујемо бројилац (код множења сабирамо изложиоце): \[ (\sqrt{7})^4 \cdot (\sqrt{7})^5 = (\sqrt{7})^{4+5} = (\sqrt{7})^9 \] Затим сређујемо именилац (код дељења одузимамо изложиоце): \[ (\sqrt{7})^{10} : (\sqrt{7})^3 = (\sqrt{7})^{10-3} = (\sqrt{7})^7 \] На крају делимо добијени бројилац и именилац: \[ \frac{(\sqrt{7})^9}{(\sqrt{7})^7} = (\sqrt{7})^{9-7} = (\sqrt{7})^2 \] Квадрат и квадратни корен се поништавају: \[ (\sqrt{7})^2 = 7 \] Одговор: 7

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: